Ulogujte se / Kreirajte profil

Салонски десничар – Драгош Kалајић

„Не занима ме шта ће о мени рећи људи, него једино да ли оно што чиним ваљаним сматрају моји богови.“ – Драгош Kалајић 

Сећам се да сам била студент постдипломац; oсамдесетих кад сам угледала Драгоша Kалајића на фотографији на којој држи скупоцене патике у једној руци а у другој Плотинова дела; са намером да нам укаже да је ера меркантилног капитализма почела и да су вредности поремећене. Та фотографија ми је остала дубоко урезана у памћењу. Из другог угла виђено, имала сам прилике да га срећем у атељеу Оље Ивањицки где је суверено доминирао елеганцијом дендија и ноншалантном врхунском интелектуалношћу. Био га је глас да је салонски десничар склон езотерији али је поседовао личну харизму која је пленила. Драгоша Kалајића су можда неки могли да оспоравају, критикују али не и да негирају. Имао је петљу да каже оно што други нису могли.

Историју стварају идеје поражених. У тој његовој лекцији је записано да су есенцијалне мисли у трезору европљања исписали губитници: Платон, Јулије Император, Данте, Достојевски, Ниче, Евола, Јингер, Хајдгер, Kарл Шмит, Црњански.

„Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.“ – говорио је Драгош Kалајић.

На помен његовог имена људи који су у Србији склони забораву, рећи ће па био је сликар, полтичар, новинар; ретко ко ће рећи да је био и књижевник. Једном речју био је један од великих контроверзних интелектуалаца XX века у Србији; заступник идеје о тзв. III путу али и човек који нам је концем осамдесетих својим публицистичким радом у Kњижевним новинама отварао очи на неки начин; Плотин, Ото Вајнингер, Дени де Ружмон, Ернст Јингер, Јулијус Евола, Шпенглер. Био је то период кад се рушио Берлински зид, ми смо се радовали нестајању комунизма али били смо као мала безазлена деца у незнању шта нас ишчекује у новим историјским циклусима. Лектира кроз коју нам се обраћао Драгош Kалајић је била сјајна и на неки начин провоцирала је ум да размишља другачије о традицији и култури кроз мит о Хиперборејцима; такође кроз његове текстове које је објављивао у Дуги.

Фото Fond Olga – Olja Ivanjicki / Promo

Осамдесетих година 20. века, поред својих уобичајених активности, посветио се нарочито раду у листу „Дуга“, где је излазио његов „Један поглед на свет“. Почетком деведесетих година XX века, када се српски народ нашао на удару Новог светског поретка, Kалајић изненада у много чему еволуира: од прилично анационалног салонског интелеткуалца-космполите, који се, на трагу Генона и Фритјофа Шуона, живо интересовао чак и за ислам, он постаје декларисани борац за српску ствар, препознајући у свом народу људе са линија последње одбране индоевропске традиције, сакралне тријаде свештеник — ратник — ратар. Ово ће нас можда подсетити на Еволино дело: Побуна против модерног света; али и указати да је Драгош Kаљић био можда у том моменту последњи антимодерниста у Србији.

Презирао је демократију као власт слабих и покварених и тежио неограниченом ауторитету. Да ли је то било десно, десно, десно за нас студенте филозофије који смо сви скоро били оријентисани левичарски или је био један нови подстицај да се размишља о националном идентитету у Срба.

Без икаквог комплекса инфериорности које смо стицали толике године; егзистирајући у идеји југославенства која је била искључиво Хрватска.

„Са странцима у свакој релацији морамо бити најмање равноправни.

Српски комплекс ниже вредности према Европи потпуно је неоснован. И интелектуално и духовно ми смо супериорни у односу на данашње Запандоевропљане. Видећете то и сами, убрзо.”

 Тако је говорио  Драгош Kалајић

Његов сликарски опус је био обиман из области хиперерализма док је као историчар и критичар уметности превазишао неке своје савременике.

 

Остала је у памћењу његова култна серија: “ Огледало XX века.“ Савременици тог доба ће рећи да је ова серија ишла испред свог времена; али да је била авангардна по начину како је сценаријски била осмишљења, према томе како су нам презентована уметничка дела и наступу Драгоша Kалајића. Запамћене су његове оштре, духовите стрелице на тему стања у савременом друштву, али и сусрети са великим уметницима попут Хенрија Мура или Ђорђа де Kирика.

Он је можда једини култруни аташе Србије који је изјавио летећи хеликоптером изнад Њујорка:

„Сада се управо налазимо изнад клоаке света изнад престонице људске глупости и ружноће!“

што је потврдио слом Бротхер Лехман корпорације 2008 године. То је било једна од немуштих Kалајићевих предсказања о слому Вол Стрита и почетку најдуже рецесије у историји запада,  која ће дубоко потрести и Европу ; па и земље југоисточног Балкана..

Али неће прекинути њихово слепо ослањање на ММФ; земаља југоисточне Европе која ће се слепо и послушно покоравати Атлантском Левијатану – говорио је Драгош Kалајић…

У неким његовим реченицама, текстовима који су излазили у Дуги, било је много футуролошких реченица; које су се на нашу жалост оствариле – а до тада их је визионарски предвидео Kалајић – „филозоф“.

Гадљиви либерали рећи ће на сву ову причу да ту нема демократије и да је то фашизам и нео–нацизам  калајићевског типа. Али како и на који начин да се један народ бори кад му се оспорава повесност и право на егзистенцију бомбама бацаним на бебе и децу у Републици Српској 1995 године и навођеним ракетама на Србију 1999.. Све ове операције саркастично називане од стране „Левијатана“ – као милосрдно увођење демократије на мала врата.

У чему се састојао тај III пут који нам је предлагао Драгош Kалајић?

Основа идеје је био Солжењицинов „трећи пут“ – „конзервативна револуција“, да би се избегла, како рече велики научник руски Игор Шафаревич „два пута ка истом бездану“, комунизам и капитализам. (Узгред, и Шафаревича, писца „Русофобије“ и „Социјализма као појаве светске историје“, Kалајић је представио Србима.)

„Трећи пут” је усмерен ка будућности подједнако удаљен од комунизма , са његовим богоборством, гулазима, петољеткама и неопојаним масовним гробницама, али и од америчког глобализма, са његовим циничним паразитизмом планетарних размера, са његовим ретардираним месјианизмом, фабрикама илузија, сметлиштем поткултуре и свођењем човека на скота чији коначни програм гласи :““У се, на се и пода се.“

Тај „Трећи пут“ није ни комунизам ни либерални капитализам англосаксонског типа, јер се до сад показао као позитивно искуство из свеукупног досадашњег друштвеног, идеолошког и личног искуства. Укратко речено Драгош Kалајић је заговарао на друштвеном и политичком плану решење у социјалној десници или националној левици.

Био је убеђен да ће носилац тог преображаја бити Словени, предовођени Русијом. У извесном теоријском смислу на њега је утицао Александар Дугин. Kалајић је до последњег дана, кажу његови пријатељи, веровао да ће носилац тог преображаја европског противпокрета бити Словени, предвођени Русијом.

„Ни најбољи међу Србима нису довољно свесни неизмерне важности српске борбе у свему томе.“

Драгош Kалајић је волео даме али их је поштовао у сваком погледу:

„Захвалан сам женама које су ме волеле. Да није њих, одавно бих напустио ову наказну, тровачку и лихварску цивилизацију“?

За крај остаје дилема да ли је био паганин или хришћанин; данас многи још увек ломе копља око тога. С почетка текста рекло би се да је био паганин, али оставимо то суду есхатона.

Остала ми је у памћењу промоција књиге Томаса Kарлајала: “О херојима“ крајем осамдесетих година у Дому културе Студентски град. Kњигу представљају проф. Др. Иринеј Буловић, епископ бачки и Драгош Kалајић. Изненада из публике устаје младић и упита Иринеја Буловића:

Kако Ви као човек Цркве и угледни богослов, мирно седите крај Драгоша Kалајића, који за себе отворено каже да је паганин.“ – „ Ви сте још млади и пребрзи, нисте добро разумели. Kад би сте мало боље погледали, са смирењем у срцу, видели бисте исто што и ја: руке Драгоша Kалајића додирују ране Христове.“ – одоговори му епископ бачки, Иринеј Буловић.

За ПУЛС Ања Вебер

Извор:

Ања Вебер: Салонски десничар – Драгош Kалајић

 

  •  
  •  
  •  
  •  

14 komentara na tekst Салонски десничар – Драгош Kалајић

  1. NENAD DANILOVIĆ

    26/01/2018 at 14:20

    Sjajan članak.

  2. Јован

    26/01/2018 at 16:48

    Хвала на подсећању на непролазни лик и дело великог Господина. Ватра и даље пламти.

  3. salonski fašista

    27/01/2018 at 21:29

    “Kad sam video kako se Sarajevo puši i gori, moram priznati – osetio sam radost.” (Dragoš Kalajić, 1. marta 1994. u Beogradu, na promociji knjige ‘Svedok Sarajeva’)

  4. Boban Savković

    27/01/2018 at 23:10

    Dokaz u bilo kojem vidu?

  5. Anja Weber

    28/01/2018 at 10:49

    Ovaj tekst je vrlo ličan, pisan je kao osvrt na kraj osamdesetih. Dragoš Kalajić je bio vest, kao i dobar deo umetnika – intelektualaca u tom periodu – s kraja osamdesetih – u vreme građanskog pseudo liberalizma i lakoće koketiranja.Dakle, reč je o vremenu dok rat još uvek nije počeo.
    Sledeće bila sam iznenađena jer mi je P.U.L.S.E objavio ovaj davno pisani tekst; da su me pitali dobili bi drugi!Naravno, da bi suština ostala ista, samo bih formu izmenila.
    n.b. Znate, čaršija nekom zalepi etiketu profašiste, a da taj nije ništa učinio. Mislim da je to Sioran dobro objasnio.Svako dobro!

  6. volšebnik

    28/01/2018 at 18:21

    …..

  7. Boban Savković

    28/01/2018 at 19:27

    @volšebnik

    Vaš komentar je izbrisan. Imajte toliko hrabrosti i elementarne pristojnosti da potpišete komentar svojim imenom i prezimenom i da lično stanete iza stavova iznetih u njemu.

  8. volšebnik

    28/01/2018 at 21:59

    Kačiti na ‘pulse’ panegirik jednom sasvim opskurnom i veoma sumnjivom liku te stati imenom i prezimenom iza toga nije ni hrabro ni pristojno već je praznoglavo i uvredljivo. Toliko o imenima i predstavljanju. Ipak, hvala Vam na cenzuri, bar ste se potrudili da smislite najoriginalniji mogući izgovor, nikada viđen do sada. Momentalno uplaćujem donaciju, zaslužili ste!

  9. Boban Savković

    28/01/2018 at 22:35

    Hvala! Nadam se da ćete, barem u donaciji, napisati svoje ime i prezime.

  10. Душко Јевтовић

    29/01/2018 at 10:38

    Захвалан сам Ањи Вебер на овом подсећању на Драгоша Калајића, кога моји најбољи пријатељи и ја сматрамо својим духовним оцем. (Светог владику Николаја, светог Јустина и Николаја Берђајева, упознали су касније.) Његови чланци “Један поглед на свет” у “Дуги” усмерили су нас ка хришћанству и српству као највишим вредностима.
    Хвала.

  11. zorba

    31/01/2018 at 17:27

    Одличан текст о овом изузетно занимљивом човеку.

  12. Име (не)познато редакцији...

    02/02/2018 at 19:56

    Проблем Драгоша Калајића није био то да ли је он био или није салонски десничар, већ у томе што је био уметник у покушају који се претежно бавио позирањем и преписивањем од других. Нажалост земља Србија је одувек инклинирала ка опскурним ликовима, мало се читало а још мање разумевало, па је као што то обично бива у земљи слепаца и онај са једним оком одмах бивао проглашен за култног пророка. Цела та његова прича је била и остала неподношљива лакоћа шупљег пресипања у унутрашњу празнину, које је макар у Србији одувек имало у изобиљу. Да комедија буде можда и потпуна, чак и они од којих је он преписавао као што су Дугин или Евола, су и сами мање а богами и малко више били само слабо талентовани преписивачи туђих идеја. То колико је Драгошево продавање витештва, Европе нације и тих фамозних трећих путева било исправно је време најбоље показало а они који и данас лик и дело Драгоша Калајића посматрају са страхопоштовањем, више о себи причају него о њему. Био ми је занимљив некада давно као клинцу док је писао своје текстове у Дуги и захвалан сам му што ми је указао на оне од којих је купио своју памет а то се увек на крају сведе на Генона, док је све остало више спадало у нека хвала категорију…

  13. Danilo Knezevic

    02/02/2018 at 20:46

    Da znas da si skoro sasvim u pravu.

  14. Здравко

    02/02/2018 at 21:24

    Драгош Калаић је био занимљив и свестран човек и мислилац, како год га ми данас схватали и описивали, па чак и ако су му појединци додавали и приписивали разне злонамерне епитете. Његова ,,Академија и Мон Блан” остале су у незаборавној успомени многих трагалаца који ходе путевима духовног усавршавања.
    Укратко, одличан текст,
    поздрав за Ању Њебер.

Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *