Umetnost je uzvišena. A izražavajući se kroz različite forme, umetnik nas približava nekim drugim svetovima, stanjima. Da nam prenese neka druga iskustva. Da nam ispriča priču oblicima, bojama i vibracijama. S druge strane, dublji vid izražavanja možemo naći u umetnosti koja teži misticizmu. Takva umetnost nosi u sebi drugačiji stil interpretacije Tvorca (onog Prvog), obojen karakterističnom formom i idejom iz koje izvire. Tako svaka religija ima svoj jedinstveni sistem, u skladu sa pravilima koja je odredjuju. Jer, nema boljeg pristupa za pokušaj uobličavanja jednog tako apstraktnog koncepta kao što je ideja Boga, nego li kroz umetnost i njene oblike.

Kada govorimo o avramskim religijama (judaizam, hrišćanstvo i islam), sve tri bitno se razlikuju u svojim interpretacijama i prikazu onoga što definišu kao vrhovno. S obzirom da je prostor na kome živimo, a i čitava savremena civilizacija prošarana hrišćanskom dogmom, naviknuti smo na taj karakteristični, pro hrišćanski pravac u umetnosti. Pa čak iako nismo religiozni, prisiljeni smo da donekle razmišljamo u tim rasprostranjenim mentalnim kalupima. Otud i te opšte prihvaćene ideje Boga kao antropomorfnog, čovekolikog, te Njegovo veličanje kroz takav vizuelni identitet. Ipak judaizam, kao izvorna religija, nudi jedan znantno drugačiji pristup klesanju ovog koncepta. Daleko apstraktniji, kako i priliči ideji o Bogu.

Temelj judaizma  predstavljen je gledištem da je Bog u potpunosti netelesan. Tako Tora (Mojsijevo Petoknjižje) jasno upućuje na zabranu konkretizacije Boga kao antropomorfnog:

Bog nije čovek…

(Brojevi 23:19)

Ovde je dostupan tekst u celosti:

arsmagine.com/objavljivani-tekstovi/siviti-kljucevi-jevrejskog-misticizma/

Za P.U.L.S.E / Dražen Pekušić

  jevrejski misticizam, judaizam, kabala, šiviti