Veliko Z kao Zvezda – Zelda Ficdžerald

Nanovo, svetla pozornice su uperena na „zlatne dvadesete“, sada već minulog, prohujalog veka. Reč je o raskidu sa viševekovnom uštogljenošću i pokornošću. Nakon viktorijanske ustegnutosti, koja je ženstvestenost onesposobljavala i sputovala korsetima, nastupilo je jedno novo doba, belosvetske raskalašnosti. Flapper stil bio je vinovnik te nove ere koja se pomaljala, uz omaljujuće zvuke džeza novonastajućih glazbenika.

Bob frizure, haljine sa vrludavim resama, spuštenog struka, pozamašno skraćene, lepršale su, oslobođene edvardijanskih stega. Ovo su samo neke od odlika tog „jednog čudnog doba“,  po rečima samog Skota F. Ficdžeralda.

 

Crveno našminkana usta, tamno osenčene oči (smokey eyes), u potpunom su kontrastu sa aristokratskom nijansom tena tih flapper-vamp devojaka i žena. Dugačke niske bisera, koje dopiru do ispod struka, vrtoglavo se njišu uz vrcave zvuke Čarlstona. Sa dugačkim rukavicama od satena, koje su dopirale do laktova, te flapper devojke bile su oličenje jedne novootkrivene elegancije. Dok su u jednoj ruci držale teleskop muštiklu, drugom su s vremena na vreme pridržavale martini, pijuckajući ga u pauzama između dva razuzdana plesa. A dvorane plesne kakvog vikonta, zamenile su noćnim kabareima i klubovima. Umesto notesa sa spiskom udvarača, te flapper devojke po prvi put, slobodno su birale partnera, od objekta obožavanja postale su subjekt koji ravnopravno bira svog plesnog sparinga. Mnogo je bilo Vampa u tim flapper devojkama. A „urlajuće dvadesete“ (roaring twenties) bile su doba prohibicije, kada je Ustavom SAD-a zabranjena proizvodnja, distribucija i prodaja alkoholnih pića, čarlstona, flappera, kao prepoznatljivog stila i načina života, vreme izgubljene generacije.

Tu je džez, Luj Armstrong, Cotton klub i njih dvoje, Skot i Zelda Ficdžerald, predstavnici „izgubljene generacije“, od raskošnog, lepršavo-iskričavog Pariza do Njujorka, svet je bio njihova pozornica.

 

No, sam svet učinio se poprilično malim i skučenim, za njihove naizgled neutažive apetite za slavom, bogatstvom i za samom pohotnom, preobilnom energijom života. Pak, ako želite saznati nešto više o tim pobornicima „izgubljene generacije“, preporučujem da pročitate „Pokretni praznik“ Hemingveja, gde već i sam naslov naslućuje o čemu se zapravo radi.

 

 

Ovo je roman o jednoj ženi, o njoj koja se nije obazirala na stereotipe, koja je bosa hodala po besplodnim, suvim i krutim prerijama Juga, pritom se ne obazirući na uvele društvene konvencije smernog i onog, uvek glasnog, koje ju je pratilo „ kako ne treba da se ponaša jedna dama sa Juga“. Ovde je reč o njoj, koja se gnušala steznika, midera, tih ukrotitelja ženstvenosti, koja se pitala zašto haljina ne bi smela biti kanda malo kraća. Saga o Zeldi Ficdžerald verodostojno-veličanstveno oslikava Teris en Fauler, koja je rođena 1967. godine u Ilinoisu. Diplomirala je sociologiju i završila master studije iz kretavnog pisanja. Njen roman o Ficdžeraldovoj, dobio je priznanje udruženja „Fokner“ i „Tomas Vulf“. Ovo je roman o Zeldi Ficdžerald, nesvakidašnjoj ženi nesalomivog duha.

 

 

Sve dok se na igranci u kantri klubu ne pojavi mladi poručnik, Zelda Sejer nosi titulu neosvojive, nedodirljive. Njihovi putevi, ukrstili su se u Alabami. Sedamnaestogodišnjakinja, Zelda se zaljubljuje u Skota. No, čini se, Skot nimalo ne zadovoljava kriterijume i počasnu titulu Serejevoj zeta, bez imetka i ugleda, jedino što poseduje je nada da će mu pisanje doneti bogatstvo. Njen otac, kao što to uglavnom biva, nije nimalo impresioniran svojim budućim zetom. Prodavši prava za svoj prvi roman „S one strane raja“, otvara joj vrata za jedan svet pun boja. Zelda se ukrcava na voz za Sever i otpočinju „igru života“. Taj osvit džeza postaće pozornica za nju i njega.

 

 

Slava i bogatstvo i njih dvoje u epicentru svega. A ta scenska mesta poput Njujorka, Long Ajlenda, Pariza i Azurne obale, postaju igrališta njihove raskalašno- glamurozne, čulne igre života. Plesali su neprestano ogrnuti slavom i bogatstvom, zajedno sa Hemingvejom, Gertrudom Stajn, utiskujući sopstveni pečat te „izgubljene generacije“, koja je ucrtala neizbrisiv trag u vremenu.

.

 

Za njih sve je bilo moguće. No pitanje koje provejava da li je ona samo žena nadaleko čuvenog Ficdžeralda ili nešto više?! I da li će iskrčiti sopstveni put, usput se boreći sa Skotovim i sopstvenim demonima?! Otkriću vam tajnu, pisala je zaštićena aurom slavnog tvorca, otelotvorenog u ulozi njenog muža. Zelda je neustrašiva, slobodnog duha, senzualna, neukrotiva, zvezda jednog razdragano-vrcavog vremena kad su ljudi umeli da se igraju i sanjaju. A Faulerova je kroz priču o ovoj nadasve zanimljivoj ženi, uspela da vrlo verodostojno dočara jedno doba, koje je reklo jedno veliko „DA“ slobodi i osmehu. No, nije ni čudo što je tako bilo, nakon Velikog rata, zar je moglo drugačije?! Ljudima je bila potrebna Sloboda i Igra za životom.

 

za P.U.L.S.E.:Aleksandra Čolić

 

5 1 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
2 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
Valentina Ilic
Valentina Ilic
23 days ago

Sjajan prikaz knjige o Zeldi Ficzerald,,20-tim godinama XX veka,dobu nastsnka đeza,čarlstona,htenju za slobodom uzivanja u lepoti živoa posle turobnih desavanja 1.svetskog rata.Bravo ,spisateljice !👏🌺🌈