Verona za sva čula

Ulogujte se / Kreirajte profil

Verona za sva čula

.

Become a Patron!

.

Operske predstave koje se održavaju tokom letnjih meseci u čuvenoj Areni grada Verone, nesvakidašnji su doživljaj. Kao najbolje očuvan rimski amfiteatar, sa svojom centralnom pozicijom na Piazza Bra u srcu Verone, Arena je pečat ovog grada i čitave regije Veneto.  Nekoliko činilaca je doprinelo očuvanosti ovog spomenika, pre svega to što je izgrađen od kamena, materijala koji najbolje odoleva zubu vremena  ali takođe zahvaljujući  besprekornom rešenju sistema podzemnog odvoda. Njena namena se menjala tokom vekova, od gladijatorskih igara u starom veku, sajmova goveda u 19. veku do cirkuskih predstava, lansiranja balona, i održavanja Goldonijevih komedija. Već tada se došlo na ideju da  Arena sa svojom izvanrednom akustikom ima idealnu scenu za izvođenje opera, pa su tradiciju započele popularne izvedbe „Seviljskog berberina“ Đoakina Rosinija  i „Ljubavnog napitka “ Gaetana Donicetija.   Tek početkom 20. veka, sa mogućnošću da primi 20 hiljada posetilaca, Arena dobija ulogu grandioznog lirskog teatra,  da bi nedugo potom upravo u njenom ambijentu bila proslavljena stogodišnjica rođenja Đuzepa Verdija izvođenjem „Aide“. Od tog događaja, Arena je još više dobila na značaju i postala simbol za operu na otvorenom, gde pod vedrim nebom gostuju najpoznatiji glasovi, orkestri i reditelji iz sveta operske umetnosti. Na njenoj sceni pečat je ostavio mag operske produkcije Franco Zeffirelli, a na njenoj pozornici prošlog leta, u 97. festivalskoj sezoni, Plasido Domingo proslavlja 50 godina od svog debi nastupa u Areni.

Svaka opera u Areni ima odlike spektakla jer dimenzije njene scene  pružaju mogućnost angažovanja velikog pevačkog i baletskog ansambla, orkestra, raskošnih kulisa,  atraktivnih izvođača koje je nemoguće smestiti u okvire operskih kuća. Tako se na pozornici veličanstvene „Aide“ priređuje senzacionalan defile konja lipicanera, dirigentska palica se poverava najvećim dirigentima sveta, a scenografija nenadmašnom Zeffirelli-ju. Kulise koje Arena koristi za svoje izvedbe toliko su velike, da se posle predstave iznose napolje, pa prolaznici imaju priliku da ih izbliza razgledaju na Piazza Bra.

 

Arena se za razliku od uobičajenih operskih predstava, odlikuje krajnje opuštenom atmosferom a kako velike grupe dolaze na predstave autobusima iz ostalih italijanskih gradova, i okolnih zemalja – Austrije, Švajcarske, Slovenije, sasvim je uobičajena slika pravog piknika na tribinama. Pojedini ovo doživljavaju kao vrhunski užitak, pa donose prepune rančeve hrane i napitaka, i u društvu često zaborave koja je prvobitna svrha dolaska u Arenu. Cene karata su gradirane prema položaju sedišta, od onih udobnijih do golog kamena bez naslona.

No, pored svoje najveće atrakcije, Verona nudi i mnogo više. Živopisan srednjevekovni grad u oblasti Veneto , zgodno omeđen krivudavim tokom reke Adiđe, u neposrednoj blizini gradova Padove, Vićence, Venecije i jezera Garda, predstavlja spoj lepote drevnih civilizacija i savremenog grada sa dobro razvijenom industrijom.  Pokrajina Veneto je prostrana i plodna regija u kojoj se susreću različiti predeli i klimatski pojasevi, s jedne strane oivičena Jadranskim morem a sa druge oštrim vrhovima Dolomita, sva ispresecana brežuljcima i nepreglednim poljima vinograda.

Za procvat Verone umnogome je značajna porodica Della Scala, za vreme čije vladavine je dostigla vrhunac prosperiteta. Podižu se spomenici, gradske zidine i tvrđava Kastelvekio , koja je zajedno sa mostom trebalo da štiti grad od neprijatelja. Ova porodica je ostala na vlasti sve do uspostavljanja dominacije Republike Venecije nad Veronom početkom 15. veka. U 16. veku, na istorijsku scenu stupa talentovani arhitekta Sanmikeli, koji inicira izgradnju impozantnih gradskih palata, čime Verona doživljava veliki preobražaj i dobija odlike značajnog trgovinskog centra na desnoj obali reke Adige. U srednjem veku Verona je bila slobodna zajednica ili komuna na čelu sa poglavarom koje su ovde zvali “podesta”, dok će pod dominacijom Venecije ostati sve do francuske okupacije, kada Napoleon ustupa Veronu Austriji. Sa Italijom će se ujediniti tek krajem 19. veka.

Verona je grad koji osvoji posetioca na samom početku, čim shvati da se našao u središtu u kome su se smenjivali razni istorijski periodi i kulture, od nordijskih do mediteranskih uticaja i stekne prvu sliku o spomenicima kulture koje je grad sačuvao kroz istoriju dugu dve hiljade godina.

Obilazak grada predstavlja jednu ležernu šetnju bez neke zacrtane putanje. Od centralnog i ujedno najvećeg trga Piazza Bra, laganim hodom kroz Via Manzini stiže se na Piazza Erbe, koja je nekada služila kao tržnica začina, a u doba Rimskog carstva predstavljala komercijalno i administrativo središte grada. Danas je to popularno stecište raznih posetilaca i turista koji uživaju u nekom od mnogobrojnih restorana sa dobrom ponudom tradicionalnih specijaliteta u kombinaciji sa čuvenim Veronese vinima. Pored odlične italijanske kafe i sladoleda bez premca, ovde se natenane može ispijati i lokalni koktel „Bellini“koji se spravlja od penušavog vina i ispasirane breskve. Središnji deo trga i danas zauzimaju tezge sa šarolikom robom, suvenirima, pa čak i pijacom zeleniša, baš kao u stara vremena.

 

Trg Erbe okružuju palate iz različitih perioda od kojih neke još uvek imaju sačuvane freske na fasadama a njime dominira visoki toranj sa zvonikom Torre dei Lamberti, koji čini sastavni deo palate Ragione. Na ovaj kompleks odmah se nastavlja Piazza dei Signori koji nosi pečat dominantne vladavine familije Della Scala. Na centralnom delu trga je statua Dantea kome je ova uticajna porodica pružila utočište i koji je, primoran da napusti rodnu Firencu zbog političkih nesuglasica,  u Veroni proveo deo svog izgnanstva. Trg ukrašavaju građevine iz doba Renesanse, a sa poprečnim ulicama je povezan  autentičnim lučnim prolazima.

Na korak odavde, stiže se do Đulijetine kuće, čije dvorište je uvek krcato turistima. Gradska katedrala Duomo, lep je primer veronske romanike , sa skladno konstruisanim brodom u gotskom stilu, čiji su svodovi oslikani freskama i ukrašeni stubovima od crvenog veronskog mermera.

Udaljavajući se od kulturnog jezgra grada, put delimično vodi uređenim šetalištem pored obale, do stare tvrđave Kastelvekio iz 14. veka, izrađene od karakteristične terakota opeke. Sama građevina je zanimljiva za obilazak sa svojim pokretnim mostom, unutrašnjim dvorištem i tornjem, ali ono što najviše privlači pažnju jeste bogata umetnička galerija “Museo Civico di Castevechio” koja sadrži zbirku skulptura kroz vekove, dvoranu sa freskama, kao i slike velikih majstora Mantenje, Karpača, Veronezea, Tintoreta, Gvardija, i Tijepola. U neposrednoj blizini tvrđave pruža se utvrđeni most sa kulama osmatračnicama  „Ponte Skaliđero“ koji spaja Kastelvekio sa levom obalom reke Adiđe. Ljubiteljima umetnosti neće biti teško da produže obalom do crkve San Zeno Mađore u kojoj se nalazi sjajni oltarski triptih Andrea Mantenje.

 

Šarmantne uske uličice van utabanih staza vas vraćaju u doba Rimljana, a veličanstvene renesansne palate  „ Palazzo della Gran Guardia“,“ Palazzo Pompei“, „Palazzo Maffei“, i “Loggia del Consiglio“ i danas blistaju istim sjajem. Mnoge od ovih srednjevekovnih ulica koje ovde zovu „corticella“, „vicolo“ ili „piazzetta“, zadržale su svoj autentični izgled, pa se s pravom može reći da je cela Verona grad muzej.

Nedaleko od crkve San Zeno Mađore nalazi se kapija Porta S. Zeno, za koju je projekat uradio veliki arhitekta Sanmikeli. U istom potezu, spuštajući se natrag, ovog puta ka drugom kraju reke Adiđe, nailazi se još na tri divne kapije sa potpisom istog graditelja, Porta Palio, Porta Nuova i Porta Vescovo.

Prelaskom preko mosta Ponte Pietra stize se u deo grada poznat kao Veronetta. Ponte Pietra se nalazi na jednom od najlepših mesta u Veroni a poreklo mu datira jos iz 89 god p.n.e. Već sa mosta se ukazuje impozantan kompleks San Giorgio in Braida, a u podnožju brda nešto dalje smešten je divan vrt Giardino Giusti sa istoimenom palatom iz 15. veka , projektovani u stilu pozne renesanse.

Krug po Veroni moze da se obiđe i turističkim double deckerima. U pondi su dve linije, plava i crvena, svaka sa različitom trasom.

Kad umor učini svoje, zadovoljstvo je sesti u neki od mnogih restorana na Piazza Bra, koji se pretvara u pravu košnicu kad umine letnja vrućina i na Veronu se spusti sumrak. Iz okolnih ulica reke posetilaca se slivaju prema Areni, drugi se opredeljuju za šetnju po trgovačkoj zoni u večitoj potrazi za nekim novim izlogom, a ostali će jednostavno zauzeti mesto u kafeu i ležerno posmatrati svu tu vrevu degustirajući odlično Veroneze vino. Potpuno novi utisak ostavlja fantastično osvetljen grad, kada do izražaja dolaze sve one lepe stare fasade, kapije, lođe i detalji koje ste možda propustili da primetite danju.

Verona je takođe zgodna polazna tačka za izlet u druge gradove koji se nalaze u njenoj neposrednoj blizini – čuveni univerzitetski centar Padovu, srednjevekovni dragulj Vićencu u kojoj su sačuvani najlepši primeri  arhitekture pozne renesanse znamenitog Andrea Paladija; moguće je skoknuti do nekog seoceta u podnožju Dolomita ili jezera Garda i za kraj ostaviti mističnu lepoticu Veneciju. Ali, to je već druga priča.

Za P.U.L.S.E Lola Kilibarda 

 

 

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.