Ulogujte se / Kreirajte profil

Žena i mit kroz snove i popularnu fikciju (Tri slučaja K. Junga)

Jung je svojevremeno u svojim tumačenjima mitološkog naveo nekoliko snova koji su ga vidno zaintrigirali i svaki od njih (u ovom slučaju) snevala je žena. Snovi u ovim primerima su svakako zanos želje, instinktivni poziv iskonskog, simboli moći predstavljeni kroz imago reptilnog,  kroz boju i materiju zlata, kroz maštovite transormacije koje možda prikazuju šetnju od dominacije do graciozne lepote… Možda nećemo u potpunosti logičiki shvatiti vezu između navedenog, ali u ovakvim svetovima ipak je presudno razumevenje.

Čovek koji okuje strast u definiciju sigurno da ne razume strast. A uvideti je,  prihvatiti je k sebi i za kraj sprovesti je ka vrhuncu uz par pravih pokreta predstavlja formu zanosa koju dugujemo kako sebi tako i našem partneru.

U prvom snu mlada devojka se nalazi na nepoznatom mestu, u centru polja je velika zlatna figura i oko nje plešu poluživotinjska bića. Već imamo naglašen akcenat na zlatu, ritualnom plesu kao i skok u nepoznato gde su očigledno naznačeni i životinjski nagoni. Sledi kopanje rupe u zemlji, pronalazi se voda i naglašeno je da devojka dodiruje tu vodu. Ovo možemo tumačiti tako da kažemo da je voda izvor života, ali isto tako možemo tumačiti i vlažnost kao okidač sa kojim se konetkujemo sa seksualnom željom. Pojavljuje se muškarac kao dominantna figura u zlatnim kolima (ponovo zlato!) i uskače u rupu da igra zajedno sa devojkom. Ono što dalje iznenadno sledi je završnica, u vidu nasilnog pristupanja seksualnom činu.

N.Pusen

N.Pusen

Kao što vidimo, bilo kakva oštrija analiza značila bi čak možda i diskriminaciju na nekom nivou. Imamo u ovom slučaju: nepoznato mesto, životinje i ples, zlato i božanstvo, zemlja i kopanje rupe, voda i dodir, zlato i muškarac, i za kraj, iznenada, nasilan čin.

Emil Nolde

Emil Nolde – “Ples oko zlatnog teleta”

Naravno ovo je san, u stvarnosti ovi simboli se verovatno javljaju u suptilnostima koje su maskirane kulturom. Pronaći ih značilo bi doći do ključa za suptilnu komunikaciju, zatim taj ključ bi morao da se oblikuje tako da i on sam odgovara kulturi. Ovo je vid komunikacije kojem se uopšte ne pridaje dovoljno značaja, jedna strana pati jer je ne razumeju, a druga jer pokušava da razume nešto sa potpuno pogrešnog stanovišta i naravno ne uspeva u tome. Ključ za razumevanje je možda sama svesnost o simbolima koji se nalaze u ovim interesantnim primerima. Oni sigurno nisu preneseni direktno. Nećete se uvek sretati sa smelošću koja se graniči sa akcijom na poljima strasti, ona će biti ublažena kulturom, vaspitanjem, nepisanim etičkim pravilima, biće umanjena zbog društvenih očekivanja, ali biće postojana.

U drugom snu glavni akteri su čudovište (zmaj) i mlada devojka koja sniva san. Zmaj poseduje devojku, ona je u njegovoj vlasti i ona ne može da se pomeri, jer čim se pomeri i pokuša da pobegne zmaj se uveća i opet je lako uhvati.

red_dragon_art_william_blake_post_card-r51479d42f0f24df3a43c8274d0c295c4_vgbaq_8byvr_512

Vilijam Blejk – “Veliki crveni zmaj i žena odevena u sunce”

Bitno je spomenuti ovde da je zmaj oduvek bio spoj reptilnog (nagonskog, instinktivnog) i svevidećeg, onaj koji leti, dakle poseduje nebesko znanje, mudrost.

A drugi deo možemo tumačiti tako da kažemo da devojka ima posesivnog partnera i da ne može da se otrgne nikako od njega ILI … Ovo je jedno zanimljivo “ili” koje ćemo izvući iz svedočenja mladih žena kada su upitane šta očekujete od svog partnera u kriznim situacijama. Nekolicina odgovora koji su privukli pažnju bili su usmereni na sam raskid, to jest na momenat kada ženska osoba želi da raskine i da se više nikada ne čuje ili ne vidi sa partnerom posle toga. Odgovor je bio: “Želim muškarca koji će moći da me zadrži tu, sa njim, pa makar morao da upotrebi i fizičku snagu…”

Hera, P.P.Rubens

Hera, P.P.Rubens

Treći san je niz transformacija. Devojka se transformiše u pčelinji roj, pa zatim u leoparda, zatim u vodeni mlaz na fontani, pa u hobotnicu koja je uhvatila mladog lovca na bisere, u šarenog pauna, i na kraju u kostura koji sahranjuju i iz groba nikne ljiljan.

Da li pčelinji roj predstavlja mnoštvo koje je energično skoncentrisano u celinu? Marljivost možda? Pripadnici dinastije Merovinga su imali pčele na svojim amblemima, predstavljali su besmrtnost i vaskrsenje. Tolstoj poredi ljusku zajednicu sa pčelinjom zajednicom… Leopard, velika mačka, divlja životinja, možda neukrotiva, gipka, opasna. Vodeni mlaz na fontani? Opet imamo dodir sa vodom, ovaj put je u pitanju fontana (izvor mladosti?).

A sada imamo jedan veoma interesantan prikaz dominacije, hobotnicu koja je uhvatila mladog lovca na bisere. Setite se prošlog primera i svemoćnog zmaja. Uloge su sada promenjene. Imamo čudovište koje takođe ima domet da savlada, ali koga ono zarobljava? Mladog lovca na bisere. Naglašava se da je mlad, da je lovac i da lovi bisere. Poznato je da biser predstavlja simbol razvitka individue, da li ovde imamo maskiranu želju u vidu nadmoći nad partnerovim životom? Poznata nam je fiktivna borba između muške individualnosti i ženske želje da je ukroti i da privoli muškarca da postoji u skladu sa njenim idealima, ali čim to uradi, poznato je takođe (po pravilu fikcije), da automatski shvata da to više nije muškarac u koga se zaljubila. Svojom pobedom ga je i izgubila.

Šareni paun je očigledno prikaz prirodne lepote i gracioznosti.

I na kraju imamo suočavanje sa smrću, ali imamo i prikaz nastavka života u obliku cveta, pečat prirode. Poznato je na primer da su stari Grci posvetili cvet ljiljana Heri, supruzi Zevsa. Takođe prema grčkoj mitologiji Herino mleko je palo na zemlju dok je dojila Herkula i tako su nikli prvi ljiljani na zemlji. A Rimljani su sa druge strane primetili veliki cvetni tučak i povezali cvet sa seksualnošću. U Bibliji ljiljan je spominjan nebrojano puta kao simbol čistote… Sad, koliko je svesno devojka koja je snivala san bila upoznata sa svim tim pričama, ili je ljiljan cvet za koji se ona nesvesno vezala, opet da li zbog neke sličnosti ili lične vezanosti, to je pitanje na koje ne možemo dati tačan odgovor. Možemo samo izložiti simbolički prikaz kakav nam je dostupan.

Popularna fikcija - Levo: urbana sredina, ples, podzemlje, kiša; Desno: pustinja, čovek sa maskom, snažna životinja, oluja koja dolazi, preobražaji

Popularna fikcija – Levo: urbana sredina, ples, podzemlje, kiša; Desno: pustinja, čovek sa maskom, snažna životinja, oluja koja dolazi, preobražaji

Ali sigurno da, sledeći put kada u nekom spotu budemo videli devojku koja slučajno zapadne negde u podzemlje i počne da pleše sa nepoznatim bićima, sigurno da sledeći put kada budemo videli da se na kraju nekog spota pojavljuje kiša nakon plesa, sigurno kada primetimo transformacije u ptice ili snažna stvorenja koje trče kroz pustinju, sigurno kada primetimo muškarce sa maskama pod slabim svetlom… Sigurno da ćemo se zapitati kakvog uticaja zaista imaju takvi prikazi, šta je ono što stoji iza takve simbolike i zašto nam tako upečatljivo privlače pažnju.

Za P.U.L.S.E:  Juror 8

  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.