Ulogujte se / Kreirajte profil

Zvezdane Staze – originalna serija (1966. – 1969.)

 





 


Da, posle mnogo vremena razmišljanja, premišljanja i možda čak odustajanja, odlučio sam da krenem sa pričom, bajkom, franšizom zvanom Star Trek (čitaj Zvezdane Staze) i da je odgledam u potpunosti. Od početka do kraja. Iako taj poduhvat zahteva mesece, a možda čak i godine posmatranja, analiziranja, čitanja, rešio sam da se posvetim ovom eksperimentu, jer sam prevashodno smatrao da je idiotski zanemariti jednu takvu genijalnost koja je uticala na sve što se dešavalo kasnije, i u svetu filma, i u svetu naučne fantastike, a koliko vidimo, i nauke kao takve.

Neko bi rekao da imam baš dosta slobodnog vremena, no ako posmatram sebe kao čoveka koji je pohlepan k znanju, onda je logično (da, oseća se uticaj) u jednom trenutku života krenuti i u ovom smeru, ka zvezdanim stazama, i putevima koje ni jedan čovek nije prošao (to boldly go where no man has gone before).

U uvodu ne želim da se bavim detaljima, iako bih mnogo rekao, no iz moje perspektive, sve ima svoje zašto, tako da ću se više baviti pojedinim aspektima serije koja je započela mnogo ideja i kao vrhunac, ona i dan danas traje. Napokon razumem trekovce i ljude koji se nekoliko puta godišnje maskiraju u Spoka želeći da ovekoveče ideju koja nikada neće umreti, jer još uvek nismo ni došli do tog perioda.

Može se reći mnogo toga o počecima.

Iz današnje perspekrive, deluje možda čak i smešno, no kada skinemo 3D naočare i uđemo u ideju da specijalni efekti nisu smisao, dolazimo do rešenja da je zapravo Star Trek Originalna Serija studija karaktera koja ima za cilj da kroz kreativne ideje banalizuje tadašnju, hladnoratovsku realnost kroz narative koji nekada uspešno, a nekada trapavo (iz današnje perspektive) govore o stvarima koje nas okružuju. Svet budućnosti i jeste zamišljen kao utopija, za neke možda i potpuna suprotnost od toga, jer na prvi pogled sve deluje nekako sterilno. Niko nije gojazan, svi isto izgledaju, konzumiraju hranu tako što ubace kertridž u mašinu koja procesuira hranu, vežbaju, ponašaju se kao Pitagorejci iz antike, s tim da njihova muzika sfera se čuje kroz zvuke Enterprajsa, još jednog humanizovanog lika koji kroz čitav život serije, a nakon toga i filmova, opstaje kao sastavni deo ekipe.

Producent i spiritus movens serije, Džin Rodenberi je želeo da komentariše stvarnost kroz slikoviti prikaz budućnost. Ipak je mnogo lakše praviti satiru i parodiju na taj način što ćemo premestiti priču u daleku budućnost. Mnogo je veća kreativna sloboda kada pokidaš okove realnosti i pretvoriš priču u mitologiju koja će živeti sve dok postoje poklonici i ideolozi.

Ideja nije da uzmem da analiziram epizodu po epizodu, da objašnjavam radnju i da u stilu vikipedije prezentujem sve što mi je na umu. Ne, mene više interesuju odnosi serije i narativa u odnosu na politiku, religiju i stanje svesti koje je bilo aktuelno tokom serije a i dan danas. Jer pomerili su granice ideologije baš zbog toga da bismo seriju mogli da posmatramo kroz vizuru sadašnjosti, kad god i gde god živeli. Pomenuo sam producenta ove serije, da bih prezentovao njegovu ideju žanra o kom pričamo, iako nisam poklonik žanrovske klasifikacije, pogotovo ne što se tiče Zvezdanih Staza. No, s obzirom, da moje mišljenje ne dele ljudi u okolini, i njima je lakše staviti stvari pod okvire, pa makar one bile netačne u svojoj biti, možemo reći da je prvi deo serije, ili Originalna Serija, deo žanra koji je Rodenberi nazvao svemirski vestern, ali to više zbog kompozicije koja uvek u sebi uvodi avanturu, poteškoće i ideje, koje se ne mogu uskim nitima povezati sa prethodnim epizodama, iako je sve to deo jedne veće priče koju ćemo razumeti tek kada odgledamo sve.

Ne bih više govorio o detaljima, pustiću da sledeće poglavlje, koje će biti usko povezano s pojmovima koje sam nagovestio gore, objasni mesto mene ideje koje sam stvorio tokom gledanja i promatranja.

Možda sam lud što uopšte i pokušavam, no moj analitički duh se ne zadovoljava se idejom da samo odgledam nešto i da nastavim dalje sa životom. Na kraju krajeva, svojim zvanjem i znanjem imam kapacitet da nešto analiziram, stoga i ne želim da dozvolim da ne iskažem svoje mišljenje, koje teži ka objektivnosti, iako je usko povezano sa subjektivnim idejama.

Tako da, ništa ne preostaje sem da obećam da ću kroz sledeća poglavlja objasniti šta sam imao na umu, a do tada: LIVE LONG AND PROSPER!

Za P.U.L.S.E Stefan Megić

  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.