Ulogujte se / Kreirajte profil

Antičko poređenje žrtvovanja sa erotskom vezom, Žorž Bataj

Kao  voljni prestup, žrtvovanje predstavlja promišljeni čin, usmeren na naglo menjanje žrtvovanog bića. To biće je usmrćeno. Pre toga, ono je bilo zatvoreno u individualnu posebnost, ali u smrti je vraćeno u kontinuitet bića gde se posebnosti brišu.

Ovaj siloviti čin  – kad žrtva gubi svoju ograničenost i stiče neograničenost i beskrajnost, odlike sakralnog – preduzet je radi njegovih najdubljih posledica. To važi i za postupak čoveka koji obnažuje svoju žrtvu, obuzet željom da u nju prodre, žena je u njegovim rukama lišena svog bića. Zajedno sa stidom, ona gubi čvrstu ogradu između sebe i drugih, koja ju je činila neprobojnom.

(…)

sacrifice

U spoljašnjoj silini žrtvovanja, u svetlosti prolivene krvi i rasute drobi, otkrivala se silina bića. Ova krv i drob nisu bile ono što su u anatomiji: samo unutrašnje iskustvo – a nikako nauka – moglo bi da nas približi onome što su osećali ljudi antike. Možemo naslućivati da su oni videli prezasićenost organa natopljenih krvlju, bezlično preobilje života. Smrt životinje donosila je, umesto indiviudalnog, diskontinuiranog bića životinje, organski kontinuitet života, koji se putem sakralnog obreda unosi u duhovni život prisutnih.

Danas jedemo samo zgotovljeno, neživo meso, očišćeno od krvave drobi. Ali u žrtvovanju, uzimanje hrane bilo je povezano sa istinom života otkrivenom u smrti.

Uglavnom je osobina žrtvovanja da usklađuje život i smrt, da smrti daje kiptavost života, a životu težinu, vrtoglavost i otvorenost smrti. To je život pomešan sa smrću, ali u isti mah smrt je njemu znak života, otvaranje prema bezgraničnom.

Danas žrtvovanje izlazi iz polja našeg iskustva, ali u nedostatku njegovog upražnjavanja, moramo se osloniti na  uobrazilju. Moramo zamišljati da je u žrtvovanju dolazilo do prevazilaženja mučnine. Ali bez sakralnog preobražaja, njegovi odvojeno uzeti elementi mogli su da izazovu osećanje mučnine. Današnji ljudi uglavnom se gade klanja i komadanja stoke: u jelima iznetim na trpezu ništa ih na to ne sme podsećati. Zbog toga se može reći da savremeno iskustvo izvrće pobožne radnje u žrtvovanju.

G.L.Bernini

G.L.Bernini

Ovo izvrtanje dobija puni smisao kad razmotrimo sličnost između ljubavnog čina i žrtvovanja – ljubavnim činom i žrtvovanjem otkriva se telo. Namesto  ujednačenog života žrtvovane životinje donosi slepo grčenje organa. Isto važi i za erotski grč: on oslobađa nabubrele organe čije spontano funkcionisanje izmiče volji ljubavnika. Tu svesnu volju zamenjuju animalni pokreti krvlju natopljenih organa. Njih pokreće slepa sila, bez ikakvog nadzora razuma; ona ih napinje do prskanja, sve dok srca odjednom ne osete radost predajući se prevazilaženju ove bure.

Odlomak iz knjige: ‘Erotizam’, Žorž Bataj

(naziv originala – Georges Bataille: ‘L’Erotisme’)

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *