Ulogujte se / Kreirajte profil

„Bebit“ Sinklera Luisa


Karijera Sinklera Luisa (1885-1951) počela je odmah nakon univerziteta, i već 1908. Luis se preselio u Njujork gde je počeo da piše za časopise i magazine. Svoj prvi roman pod nazivom Hike and the Aeroplane objavio je tek 1912. a dve godine kasnije, oženio je jednu od urednica časopisa Vogue, Grejs Livingston Heger, sa kojom je dobio sina, Velsa Luisa. Tridesetih godina 20. veka bio je najpopularniji američki pisac, kako u svojoj domovini tako i u Evropi. Luisov književni stil odlikuje satirična kritika provincijalnog života američke srednje klase, malograđanskih vrednosti i konformizma- stil koji odlikuje većinu američkih pisaca sa početka 20. veka. Na vodeće mesto američke književne scene  Luisa je doveo roman Main Street (1920), koji je prodao 2 miliona knjiga, a u kome su:

“iskritikovane najgore osobine američke srednje klase, poput materijalizma, samozadovoljstva i licemerja”. (Grej, 2004: 369)

Roman Bebit spada u  njegova najveća književna ostvarenja, a teme romana prevazilaze vremenska ograničenja – radnja romana smeštena je u 1920. godinu, u fiktivni gradić Zenit, inače zamišljen po gradu Sinsinatiju u državi Ohajo, međutim, Zenit bi mogao biti bilo koji drugi grad na američkom srednjem zapadu. (Radeljković, 2005: 197). Roman opisuje život stereotipnog poslovnog čoveka sa početka 20. veka, Džordža F. Bebita. Posmatran spolja Bebitov život je savršen: on je porodičan čovek, karijerno ostvaren, ima brižnu ženu i troje predivne dece, živi u imućnijem delu grada, u tzv. Cvetnim Visovima, u modernoj kući, uređenoj prema modnim motivima iz aktuelnih časopisa:
Džordžu F. Bebitu, kao većini zenitskih građana koji uspevaju u životu, automobil je bio poezija i tragedija, ljubav i heroizam. Kancelarija mu je bila gusarski brod, ali auto mu je služio za vratolomne izlete na zemlji. (Luis, 2004: 27)
Bebit je zapravo sterotip čoveka kome je moderni život ugušio duh. On nosi odlično sašiveno sivo odelo, “neobično nezanimljive” cipele, kosa mu je začešljana unazad, ima  posebne naočare od isto tako posebne kornjačine kore, i celim svojim bićem, Bebit je “agent za nekretnine sa Cvetnih Visova”. On je prezbiterijanac i republikanac, uzoran građanin Zenita:
.
Kad biste pitali Bebita kakva je njegova religija, on bi odgovorio zvučnom retorikom Buster kluba: — Moja religija je da služim svojim bližnjima, da poštujem svoga brata kao sebe sama, i da radim koliko mogu da bi život bio srećniji za jednog i za sve. – A ako biste tražili da se potpunije izrazi, on bi objavio: — Ja sam član Presbiterijanske crkve, i, naravno, primam njena učenja. – Ako biste bili toliko neuviđavni da i dalje navaljujete, on bi negodovao:– Kakva je korist prepirati se i nadmudrivati o religiji! To samo stvara neprijateljska osećanja. U stvari, suština njegove teologije bila je, da postoji jedno najviše biće koje je želelo da vas stvori savršenim, ali koje, po svojoj prilici, nije u tome uspelo; da će onaj ko je dobar dospeti u mesto koje se zove Nebo (Bebit je nesvesno zamišljao to mesto kao neku vrstu odličnog hotela, sa spostvenim parkom), a onaj ko je rđav, to jest, ko je ubio, harao, upotrebljivao kokain, imao metrese, ili prodavao nepokretna imanja koja ne postoje, taj će biti kažnjen. (…) Suština njegove praktične religije bila je, da je prikladno, i korisno za posao, kad čoveka vide da ide na bogosluženje; da crkva sprečava najgore elemente da postanu još gori; i da pastorova propoved, ma kako bila dosadna u vreme kada se sluša, ipak dejstvuje blagotvorno—čini čoveku dobro, i dovodi ga u dodir sa Višim Stvarima. (Luis, 2004: 201)
.
.
Ne čudi nas, prema tome, što je ovakav čovek suštinski usamljeno biće, kako na ličnom, tako i na društvenom planu- Bebit ima samo jednog prijatelja, Pola Rajlija, koji za razliku od njega shvata prazninu konformističkog života. Umorni od svojih “savršenih” života, njih dvojica će otići na tronedeljni odmor, provešće neko vreme u prirodi, gde će osetiti potpunu slobodu od pritiska života koji su vodili do tada.  Do povratka u Zenit, Bebit će verovati da je promenjen čovek, da je pronašao svoju romantičarsku suštinu, međutim, lagodnost i komofor života u Zenitu (golf, bioskopi, bridž, automobili, restorani, klubovi), sputaće njegovo duhovno sazrevanje, dok će Polovo nezadovoljstvo time što je napustio svoje snove, zarad novca i karijere, kulminirati pokušajem ubistva njegove supruge Zile, zbog čega će ostatak života provesti u zatvoru.
.
Svestan da je ostao bez jedinog prijatelja na svetu, a da u porodici nema utočište, Bebit beži od zenitske zajednice i povlači se u sebe. Međutim, Bebit ne shvata šta je uzrok njegovog problema- nije svestan da  je, iako karijerno uspešan, suštinski neostvaren i prazan, da zbog toga što “ima sve”, u stvari ima “ništa” i da ne zna šta želi- zato će Bebit pokušati da pronađe sebe van zenitske konformističke zajednice: prepustiće se porocima, iscrpnim zabavama, druženju sa boemima, koketiranju sa drugom ženom, pa čak i političkom liberalizmu. Međutim, tek kada bude suočen sa bolešću svoje supruge i mogućnošću da je izgubi zauvek, Bebit će se primiriti, predati bitku za slobodom svoga duha i opet prihvatiti  zenitsku zajednicu i njene vrednosti,čime nam Luis prenosi poruku da zajednica uvek pobeđuje pojednica. Budući da Bebit nije imao oružje protiv Zenita, osim svojih snova, ipak je bogatiji iskustvom da postoji drugačiji i ispunjeniji život od onog u Zenitu, zbog čega mu ostaje samo da se nada da se ista stvar neće dogoditi njegovom sinu Tedu, kome će reći da sledi svoje srce i da se nikada ne preda:
.
Ne plaši se porodice. Ne, niti čitavog Zenita. Niti samog sebe, kao što sam se ja plašio. Napred, mali moj dečko! Svet je tvoj! (Luis, 2004: 376).
.
.
Nakon Bebita, Luis je napisao roman Arrowsmith (1925), za koji je dobio Pulicerovu nagradu, koju je odbio. Usledili su potom romani Elmer Gantry (1927) i Dodsworth (1929), a godine 1930. postao je prvi američki pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Nakon Drugog svetskog rata napisao je nekoliko romana: Cass Timberlane (1945), Kingsblood Royal (1947) i God-Seeker (1949).
.
Sinkler Luis je preminuo 10. januara 1951. godine.
.
Za P.U.L.SE: Mihajlo Ravić

3 komentara na tekst „Bebit“ Sinklera Luisa

  1. ilija tomow

    12/01/2017 at 13:18

    Pročitajte obavezno “Čovek koji je poznavao Kulidža”!!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *