Tetovirane reči… | PULSE Magazin

Tetovirane reči – Između Istine i Iluzije, između Sebe i Drugog, između Tišine i Buke, između Smisla i Prepuštanja, događa se potraga u kojoj je govor saučesnik tela, u kojoj, kako Arto traži, treba „razoriti jezik da bi se dodirnuo život“. Događa se poezija.

*****

Ja, mali noćni vrabac niz tvoju kičmu,
klupko kandži i perja.
Tvoje je rame koje ljubim, zglob vremena,
krug mog postojanja.
Staza do usta zabranjena,
odjekuju tetovirane reči,
moji dlanovi – krov za tvoje lice,
ta koža danas leptirova, nesanjana.
Useljavam se u zemunicu tvog pupka
ko bršljan, ko imela pod tvoje krilo,
poljubi me,
Živote,
Bože,
tišina raste iz peta, iz peta,
moć raste, zemlja, more, ruke,
volim te
volim te
volim te.

*****

Mislim da ne postojim.
Nijagara. Lavovi.
Tužni dodir ka plavom.

Pogled zgusnut i sećanja.
Lavovi.
Mirišu porazi, odlikovanja, ruže i krstovi
Noći su preduge, a stakla slana.
Opštenja s mesecom. Dišem.
Udarci.
Odakle ludosti, ljubavi,
znoj, lađe i rana jutra.
Posmatram stanice, kule, konake,
dečak igra bele žmurke,
plavim, rađam.
Budim se i dan je beo
ko zubi ko prvi osmeh.
Popodne bačeno, vruće kao stari kombinezon.
Noć zrela od zvuka oboe
ljulja se,
ljulja kao trbuh aligatora.

*****

Pazim na smrskana sećanja
misli u sudoperama
bes dogorele cigarete
nigde hladovine
ostaješ negde u bubrezima
jetri
ponajmanje u srcu
brusim hod u nepoznato
bežim, ne opraštam
nikom
nebo zinulo kao uplašena ljubičica

*****

Evo ga
Kiklop
Stihovi i strahovi
Ponovo prigušena svetla
Obećanja, snovi
Prazni trgovi,
Zalupljene slušalice
U pozorištu
šaptači zaboravili tekstove
u bioskopu
svetla se ne gase
Evo je
Leda
Peškiri i stolnjaci
Ponovo hladnoća kletve
Žeđ ćutanja
Pune pepeljare
Prazni koraci
U novinama
Nema naslova
Na drumovima
Bez znakova
Nastupila onirička epidemija
Vratite glavi razdeljak
Rečenici glagol
Nađite sat

RECIKLAŽA

Nisam još spremna

Treba složiti sve to đubre
Spakovati otpatke
Nisam spremna
Taksimetar otkucava
Znojim se, ne volim da kasnim
Nisam spremna
Širim ruke nad prosutim suzama
Nad mrljama bola
Nisam spremna
Razgrćem gomilu stida
Nigde sigurnosti
Nisam spremna
Nemam kome da mašem
Niko da se okrene
Nisam spremna
Nisam još spremna

MRVE

Život je
hrana za kućne ljubimce
otužno đubre
uspomena
kome podeliti porcije vernosti
hleb pokajanja
ko smo da bismo znali
zašto
šta nas se tiče budućnost
bolujemo
od katarakte srca
i kao emotivni gubavci
otvaramo kladionice
gde treća liga dobija u gostima
ima bordela
i seksa samo u psovkama
ne mogu da biram
između žirafe i hijene
stojim
nađi me

EX LIFE

Ovi razgovori su moji kavezi
Ova pitanja moje su laži
Ove brzine su moja zaostajanja
Tražim hitan rez bez anestezije

Ovaj bol ne crta se nikako
Ove reči vodu ne piju
Istina uporno zebe pred vratima

Ovi ćoškovi zapišani iz obesti
Ovi ulazi zamirisani strašću
Ovi izlozi jeftinih savesti
Ovi Dnevnici neodevenih gluposti

Gluve kučke mojih iluzija
Drčno laju na karavane
A i oni prolaze retko

Zločin prema duši ne zastareva

GRAMATIKA

Između uske rečenice njenih ramena
Tačka punđe
Pomalo jezivo, koščato
Uskliknula kičma,
Guzovi u zagradama,
Kao nešto usput
Njena ljubav sva od pitanja i uzvika,
Krevet u šestom padežu
Lepa, lepša, najtužnija
S akcentom na bol.

*****

Utešno
Sunce kao zagrljaj
Poezija kao pokušaj
Od mene do luke hiljadu milja
Potera za snovima
Kroz lepljivi džez hodam
Uz zaborav trave
Prisluškujem tuđe nedoumice
Od mene do Boga
Mlečni put
Zračak nade obešen o klin
Kao usamljeno kuče
Na Tvrđavi
Čekam, zevam, pojavljujem se niotkuda
Pljujem u Dunav –
Jednog dana
Ronioci će izvaditi
Uspomene