Ulogujte se / Kreirajte profil

Da li je Ahtisarijev plan dobar za Srbiju?

Za rešavanje složenih problema kakav je kosovski neophodno je poći od naučne premise koja govori o multifinalitetu, odnosno, postojanju pluralizma ciljeva. Tada je od esencijalne važnosti saznati koji su sve ciljevi u postojećim uslovima realni, koliko je koji cilj koristan za svaku stranu, koji je cilj ravnotežan i kako se može ostvariti u praksi.

Untitled-1 copy

Za rešavanje složenih problema kakav je kosovski neophodno je poći od naučne premise koja govori o multifinalitetu, odnosno, postojanju pluralizma ciljeva. Tada je od esencijalne važnosti saznati koji su sve ciljevi u postojećim uslovima realni, koliko je koji cilj koristan za svaku stranu, koji je cilj ravnotežan i kako se može ostvariti u praksi. Na ova suštinski važna pitanja može da ogovori jedino SWOT analiza. Danas se SWOT analiza koristi kao metodološki okvir za sagledavanje realnosti i potencijala određenog ambijenta u kome su ljudi u konfliktu kako bi se u procesu političkog odlučivanja što manje grešilo.

SNAGE SRBIJE (Strengths – S)

S1. Pravna zasnovanost zahteva Srbije shodno Rezoluciji 1244 i Hesinškoj deklaraciji o nepovredivosti granica. Narušavanje ovog principa može imati negativne posledice na druge konfliktne regione u svetu;

S2. Delimična spremnost rusije i kine da u sb un brane interese srbije;

S3. Nejasno zalaganje nekih susednih država i država članica EU da Kosovo ostane u Srbiji (Bugarska, Rumunija, Poljska i Španija);

S4. Znatno povoljniji geografski položaj Srbije u odnosu na Kosovo, sa razvijenijom infrastrukturom (preko Srbije vodi energetska mreža, mreža povezujućih puteva, železničkih pruga i vazdušnog i rečnog saobraćaja sa državama EU, a što novoj zajednici donosi ekonomske prednosti;

S5. Veća privredna razvijenost Srbije, veće tržište, veća mogućnost investiranja, zapošljavanja, poslovne kooperacije, trgovanja, obrazovanja, lečenja itd;

S6. Za slučaj težeg ugroženja srpske populacije na Kosovu Srbija ima snage (posebno paravojnih formacija) koje bi bile spremne da brane egzistencijalne interese kosovskih Srba po cenu novog haosa i destabilnosti Balkana.
Termin SWOT je skraćenica od engleskih reči: Strengths (snage), Weaknesses (slabosti), Opportunities (mogućnosti), Therats (pretnje). Šta će se u realnosti dogoditi proizvod je razvoja društvene igre u funkciji njihovih snaga (S), slabosti (W), realnih mogućnosti (O) i ispoljenih pretnji (T), a ne odluka visokih institucija Srbije i zapisanog teksta u Ustavu Srbije.
SLABOSTI SRBIJE (Weaknesses – W)

W 1. Nemogućnost brzog eliminisanja negativnih rezultata tragične prošlosti koji su pogodili albansku zajednicu; oni su pred svetom kompromitovali srpske vlasti kao necivilizovane i nemoralne upravljače;

W 2. Za zlodela protiv čovečnosti bombardovana je Srbija od snaga NATO alijanse i pod vojnim pritiskom izgubila rat na Kosovu 1999. godine;

W 3. Kumanovskim sporazumom Srbija je prihvatila protektorat UN nad Kosovom, a što znači i realni gubitak ove teritorije jer na njoj ne vladaju njeni zakoni i njeni ljudi;

W 4. Srpska strana stavljena je u poziciju krivca za nastalu kataklizmu, uz konstataciju da država koja ubija svoje građane ne može da se poziva na međunarodno pravo; ona gubi moralni kredibilitet da zahteva teritorijalni integritet za deo teritorije na kome su izvršena brutalna zlodela;

W 5. U periodu od sedam godina na Kosovu vladaju Albanci, bez mogućnosti da predstavnici srpskih vlasti odu i bezbedno borave na Kosovu. Sva upravljačka prava ukinuta su Srbiji i ona ne može da štiti svoje građane;

W 6. Dva miliona Albanaca više ne žele da žive u okviru države Srbije i spremni su na odbranu svog stava do samouništenja; Praktično, danas je nemoguće obuzdati njihovu želju za formiranjem svoje države. U toku poslednje decenije nastupile su takve mentalne promene Albanaca da su sve postojeće šanse Srbije izgubljene;

W 7. Danas je sasvim sigurno da je nemoguće diplomatskim aktivnostima promeniti stavove značajnih država i institucija koje podržavaju ovakva albanska nastojanja (Savet Evrope, SAD, Kontakt grupa, Krizna grupa itd);

W 8. U toku poslednje decenije nastupile su takve promene da su sve izgubljene postojeće šanse Srbije da se pod nekim međunarodnim pritiskom vrati na Kosovo;

W 9. Danas su evidentne velike teškoće u savlađivanju stvorenog razornog psihološkog zagađenja koje ometa kohabitaciju, razmenu ljudi, novca, materijala, informacija i energije, a to znači koči razvoj; ono bi se enormno povećalo dolaskom srpskih vlasti na Kosovo, a to znači da je u takvoj zajednici nemoguć održivi razvoj;

W10. Postojanje međunarodnih pravnih akata koja u određenim uslovima dopuštaju pravo naroda na otcepljenje. Ono se primenjuje u uslovima kada se jedna velika etnička zajednica oseća podjarmljenom i egzistencijalno ugroženom, a na zajednički život nije pristala političkim sredstvima jer je on ostvaren silom (1912. g);

W11. Nedostatak integrirajućih faktora između Srba i Albanaca (različita istorija, etnička pripadnost, jezici, kultura, religija i ciljna usmerenja) bitno otežava mogućnost stvaranja koherentne harmonizirane i efektivne složene državne zajednice. Nigde na svetu civilizacijski integrirajući faktori nisu našli primenu u populistički i autoritarno organizovanim visoko konfliktnim zajednicama;

W12. Velika emotivna vezanost srpskog naroda za Kosovo i za kosovski mit traži veru da bez opstanka Kosova nema ni opstanka Srbije, a to je opasno;

W13. Spremnost srpskog naroda na velika žrtvovanja u odbrani koncepta “Kosovo je Srbija”, po cenu samodestrukcije;

W14. Potpuno odricanje prava Albancima da smatraju Kosovo svojom teritorijom;

W15. Nespremnost srpskih političara na pomirenje, na kohabitaciju, na poslovnu saradnju i zajednička pregnuća i zajedničko putovanje ka institucijama EU;

W16. U uslovima vladavine partokratije i autoritarnih vladara u Srbiji dolazi do zloupotrebe kosovskog problema u sredstvima javnog informisanja radi zadovoljenja interesa ljudi na vlasti;

W17. Političke odluke važne za egzistenciju naroda, pa i pitanje Kosova, donose se u uskim političkim krugovima, po konceptima autornih partijskih vođa i njegovih poslušnih oligarha.
SWOT analiza omogućava involviranim stranama da celovito sagledaju realno stanje srpskog i kosovskog društva, da uoče njihove najvažnije parametre, da sagledaju postojeće odnose, ciljeve i vrednosti kojima teže, da utvrde sopstvene i protivničke snage i slabosti, da jasno definišu pretnje i potencijale koji u realnosti postoje.
MOGUĆNOSTI SRBIJE (Opportunities – O)

O1. Za slučaj ravnotežnog rešenja kosovskog problema obezbeđuje se brži prijem involviranih strana u institucije EU i nesmetani razvoj privrede, i rudarsko-energetskog sistema i drugih privrednih grana;

O2. U ovim okolnostima došlo bi do priliva značajnih donacija i komercijalno isplativih investicija, kako za Srbiju u celini, tako i za entitet Kosova;

O3. Stabilna situacija omogućiće dogovor o konačnom statusu bez opasnosti po narod Kosova, Srbiju i region u celini;

O4. Neki ravnotežni tip funkcionalne povezanosti ovih naroda doveo bi do stvaranja relativno velikog tržišta koje je obostrano korisno;

O5. Isto tako, došlo bi do korišćenja jeftine radne snage sa Kosova (posebno u poljoprivredi), a što je na zajedničku korist;

O6. U ovim uslovima, bile bi obezbeđene investicione i kooperativne aktivnosti u svim sektorima koji su ranije postojali;

O7. Za slučaj ravnotežnog rešenja kosovskog problema bio bi rešen i problem juga Srbije i Makedonije, a što bi dovelo do opšte državne i regionalne stabilnosti;

O8. Albanci bi imali šanse da koriste sve privredne, infrastrukturne, obrazovne i medicinske potencijale Srbije, a što je na zajedničku korist;

O9. Srbija i Kosovo bi u svetu promenili svoj politički imidž i predstavile bi se kao civilizovane demokratske zajednice koje poštuju ljudska i manjinska prava.
Suština SWOT analize je odgovoriti na pitanje: da li su odluke najviših institucija Srbije zasnovane na osnovu realne procene njenih snaga (S) i realno procenjenih mogućnosti (O), da li su pri odlučivanju zanemarene realno postojeće slabosti Srbije (W) i pretnje (T) koje joj dolaze od strane kosovskih Albanaca, ali i od međunarodne zajednice.
PRETNJE (Therats – T)

T1. Nemogućnost efikasnog sprečavanja demografske eksplozije albanske populacije i njenog širenja na jug Srbije i mogućnost stvaranja dvonacionalne države i postupnog gubitka srpske državnosti;

T2. Negativan stav najvažnijih institucija međunarodne zajednice i svetskog javnog mnjenja prema konceptima Srbije uz realno očekivano bitno usporavanje tranzicionog kretanja Srbije ka institucijama EU;

T3. Realna egzistencijalna ugroženost srpske populacije Kosova, njihove imovine i kulturne baštine preko nekontrolisanih terorističkih aktivnosti nezadovoljne albanske populacije;

T4. Negativan uticaj male civilizacijske razvijenosti kosovskih ljudi na pravnu i ekonomski efektivnost Srbije zbog njihovog velikog siromaštva i spremnost na destrukciju, a posebno za slučaj neispunjenja njihovih nacionalnih ciljeva za stvaranjem svoje države;

T5. Kod bliske državne povezanosti tipa autonomije Kosova unutar Srbije nepovoljni parametri Kosova vezani za mali nacionalni dohodak, privrednu nerazvijenost, velika nezaposlenost, veliki socijalni problemi, nisko obrazovanje Albanaca, predstavljaće težak ekonomski teret Srbije i kočiće njen razvoj. U ovim uslovima Srbija bi bila trajno nestabilna država, a što će ugroziti njen razvoj i kretanje ka institucijama EU;

T6. Loša institucionalna organizovanost albanske populacije izazivala bi stalne sukobe u mešovitim sredinama u borbi za vlast.
Uprošćavanje kosovskog problema navodi srpske upravljače da poveruju kako se on može jednopotezno razrešiti preko floskule “više od autonomije manje od nezavisnosti”. Po ovom scenariju srpski političari tvrde da bi tada na Kosovu zavladao mir, da bi prestala potreba za vojnim trupama NATO alijanse, da bi se srpski narod i njegovi političari slobodno kretali po Kosovu i tamo zavodili red; to je velika zabluda koja suštinski otežava rešavanje ovog problema. Realizacijom ovog scenarija na Kosovu bi zavladao pakao u kome bi, pre svega, stradali preostali Srbi.

……….
SWOT analiza ima sasvim različite ciljeve; ona omogućava involviranim stranama da uđu u proces minimiziranja svojih slabosti (W), da postupno ukidaju međusobne pretnje (T), da se svima omogući optimalno korišćenje postojećih snaga (S) i ostvarenje raspoloživih mogućnosti (O). Ova se ideja može ostvariti kroz proces uravnoteženja njihovih interesa, u okviru realno postojećih potencijala, a shodno intencijama EU (predlog Ahtisarija je na ovim principima i formiran). Cilj je organizovati zajedničke aktivnosti na forsiranju pozitivnih potencijala (S i O) i kočenju negativnih dejstava (W i T), kroz osmišljenji tranzicioni proces, u dužem trajanju.
Iako zvanično nije objavljeno, sasvim je sigurno da su eksperti međunarodne zajednice izradili SWOT analizu kosovskog problema (Srbije i albanske zajednice Kosova u sukobu) i njeni rezultati danas služe kao podloga za donošenje političkih odluka (predlog Ahtisarija, Kontakt grupe, Krizne grupe, Saveta Evrope, SAD, Rusije i Kine). Ovakav pristup podrazumeva da se formiraju liste za svaki razmatrani faktor koji deluje na izbor društvenih ciljeva. Ove pregledne liste (vidi četiri antrfilea) pokazuju sintetizovanu sliku aktuelnog stanja i stremljenja u Srbiji i na Kosovu, kao i moguće posledice koje ova usmerenja donose. Isto tako, one pokazuju i šanse da se željene promene i ostvare. Ove slike omogućavaju izbor onih usmerenja koja su ravnotežena i koja svima donose najveće efekte.

………..
Ranije, a i sadašnje vlasti Srbije i albanske zajednice Kosova nisu radile ove analize i zato su stradanja njihovih ljudi bila tako velika. U svojoj političkoj praksi one su veštački budile nacionalističke i religiozne arhetipske nesvesne psihičke sadržaje, mitska sećanja i druge nesvesne motive kod svojih naroda. Posebno su isticani oni motivi koji vređaju dostojanstvo njihovih ljudi od strane protivnika, koji izazivaju strah i mržnju prema svom susedu, kao najvećem neprijatelju koji ih ugrožava. U ovakvim okolnostima ljudi postaju spremni na nagla, surova odbrambena usmerenja, spremni su na borbu do samouništenja jer im nesvesne psihičke sile ukidaju sposobnosti racionalnog prosuđivanja. Rezulat ovakve politike je nastala tragedija oba naroda i teškoće sa kojima se danas oni sukobljavaju.

……….
Iz priloženih tabelarnih pregleda se vidi da slabosti Srbije (W) daleko nadjačavaju njene snage (S). Posebno važan pokazatelj za generalna zaključivanja je matrica SWOT analize. U priloženom crtežu prikazana je matrica SWOT analize. Matrica predstavlja sintetizovani prikaz stanja konflikta i potrebnih upravljačkih aktivnosti koji bi postupno vodio ka nekom mogućem ravnotežnom cilju koji se može definisati sintagmom “uslovna nezavisnost Kosova” ili bilo koje drugo rešenje na koje pristanu obe involvirane strane. Matrica SWOT analize je osnova za izradu strategije Srbije za Kosovo jer daje jasan pregled zadataka koje treba savladati. Na matrici SWOT analize prenete su informacije iz tabela stanja (S), (W), (O) i (T). Iz matrice se vidi da sve elemente koji koče uravnoteženje interesa treba menjati, a to u praksi ne rade involvirane strane. Crnim kvadratima su obeleženi problemi, a belim njihovo novo stanje nakon promena.

……….
Strelice pokazuju smer neophodnih promena. Isprekidane strelice pokazuju da je neke promene teško izvesti, a neke i nemoguće.
Iz matrice SWOT analize se jasno vidi da se odlukom SB UN ništa od postojećih problema ne može razrešiti jer je to posao koji neminovno čeka strane u sporu. SWOT analiza pokazuje da je nerealno pokušavati brzo i prisilno rešavanje svih teških nagomilanih parcijalnih problema. Sukobljene strane moraju privremeno živeti razdvojeno, uz zaštitu Srba od strane KFOR i UNMIK, dok egzistencijalne potrebe i civilizacijski standardi ne nalože neophodnost zbližavanja. Iz matrice SWOT analize se vidi da bi oba društva napredovala moraće da se u nekom obliku međusobno povežu, da se vežu sa regionalnim organizacijama jugoistočne Evrope i dalje za institucije EU. Da bi se ostvario ovaj cilj neophodno je da se transformišu nepovoljni parametri Srbije i Kosova iz oblasti (WT), (ST) i (WO), u oblast (SO) koja je obeležena svetlom bojom.

……….
Iz tabele i matrice SWOT analize lako je sagledati da slabosti Srbije (W) znatno nadjačavaju njene snage (S), da su pretnje (T) izuzetno velike, a da za Srbiju nisu tako značajne povoljne mogućnosti (O) koje pruža Kosovo. One se mogu realizovati na principima koje nudi EU i bez državne suverenosti Srbije nad Kosovom. Matrica SWOT analize pokazuje da u konstelaciji aktuelnih strukturnih odnosa Srbije i Kosova, ali i odnosa Srbije sa okruženjem, Srbija ne može ostvariti Ustavom postavljeni zadatak. Posmatrano sa racionalnog stanovišta predlog “Plana Vlade Srbije” je štetan za Srbiju, s tim što je njegova praktična realizacija malo verovatna. Aktuelne vlasti Srbije, ali i brojne političke partije posmatraju samo jedan deo oblasti snaga (S) (veto Rusije u SB UN) i iz toga projektuju mogućnosti Srbije (O), a potpuno zanemaruju oblasti slabosti (W) i pretnji (T), koje su u realnosti dominantne i koje ugrožavaju srpsku zajednicu Kosova i Srbiju u celini.

……….
Najvažnija strategija kojom se rešavaju problemi iz oblasti (WT) podrazumeva izbegavanje da se slabosti (W) pretvore u pretnje (T). U praksi to pre svega znači stvaranje situacije u kojoj se u prvoj fazi ne određuje konačni status Kosova, ali se forsira angažman involviranih strana na smanjenju razornog psihološkog zagađenja, ukidanje pretnji srpskoj etničkoj zajednici, omogućavanje Srbima da se vrate na svoja ognjišta kako bi na teritoriji celog Kosova realizovali normalnu egzistenciju. Isto tako, važno je ukloniti pretnje srpskoj kulturnoj baštini i osigurati imovinu srpskih žitelja Kosova i imovinu srpske države. Sve ove povoljne okolnosti predviđa predlog Ahtisarija. On je koncipiran tako da ako Albanci forsiraju pretnje prema Srbima one im se vraćaju kao bumerang, jer se tada generišu pretnje međunarodne zajednice koje koče realizaciju dobijanja nezavisnosti.
Formirana SWOT slika stanja i SWOT matrica pokazuju da je nerealno očekivati brze izmene duhovnog i materijanog života naroda Kosova primenom solucije “više od autonomije manje od nezavisnosti”. Isto tako, ona pokazuje da je nerealno očekivati mir i razvoj Kosova ako ono odmah dobije “bezuslovnu nezavisnost”. Predlog Ahtisarija za organizaciju novih vlasti predviđa složene mehanizme za zaštitu svih manjihskih prava i stvaranje demokratskog multietničkog društva. On predviđa i mehanizme za slobodan i prosperitetan život ljudi u srpskim enklavama, uz stvaranje mogućnosti njihovog povezivanja sa Srbijom, uz stalni nadzor institucija međunarodne zajednice.

……….
Strategiju koju nudi Ahtisari treba usaglasiti sa strategijom razvoja Srbije i strategijom UN i EU za prijem novih država u njeno članstvo. Posmatrano sa aspekta interesa Srbije, odgovori dobijeni SWOT analizom nisu ohrabrujući; štaviše, oni pokazuju da su izabrani ciljevi Srbije jako štetni. Oni mogu da ugroze ceo srpski narod, a posebno kosovske Srbe. Prema nalazima SWOT analize, predlog Ahtisarija je korisna vodilja na putu prevladavanja kosovskog problema i o ovom predlogu treba ozbiljnije razmišljati i o njemu javno raspravljati.

AUTOR: DR IVAN AHEL

13 komentara na tekst Da li je Ahtisarijev plan dobar za Srbiju?

  1. Amika

    02/03/2010 at 23:38

    Od kada – i od kuda – je ovaj zalutali text? Ima jednu kardinalnu grešku koja sve senči – nije u pitanju swot matrica i analiza već sword matrica i analiza. Zatim, autor nije obavešten da je kraj istorije odložen do daljnjeg.

    Dok ste bili bloG, ajde de, bloG sve trpi. BloG i treba da ima sponzore i usmerivače, kao neki vrlo poznati. Ali sada kada ste web-magazin?

  2. Bojan

    03/03/2010 at 00:08

    Amika, upravo. Ni meni nije jasno sto se (slozena, kompleksna i otvorena) tema Kosova obradjuje kroz ovako groteskno jednostranu, arogantnu, ucenjivacku i svedenu vizuru kakva je Ahelova. Posto ga ovde citamo vec treci ili cetvrti put.

  3. Boban Savković

    03/03/2010 at 10:33

    Ponekad bih voleo da imamo sponzore… a dovoljan sam sam sebi i ovom sajtu usmerivač u skladu sa svojim sopstvenim uverenjima.

    Postavio sam ovaj tekst koji je pisan u doba navodnih pregovora o statusu Kosova zato da bi videli šta je moglo da bude i kako sada jeste. Da li je Srbija opet? ispustila šansu da kako-tako utiče na političke, ekonomske i ine prilike na Kosovu? Da li joj je i dalje važnija priča o Kosovu i (zlo)upotreba nacionalnog osećanja zarad unutrašnjih potreba.. bez da razmišlja o realnom životu svojih sunarodnika tamo? Kao neko ko je živeo četiri decenije u Prištini i kao svedok mnogo toga što se dešavalo ne mogu tako hladno da odbacim jednostrane? ucenjivačke? svedene? ili jednostrane? navode u tekstu tj. većina su (osim recimo, tačke W1 i W2) tačni. Da li su i zaključci koji se izvode iz ovih premisa ovom metodom tačni….na kraju krajeva i nije bitno. Stvarnost jeste takva kakva jeste i bojim se da Srbija na to ne može značajnije uticati.

  4. Snezana Moracic

    03/03/2010 at 11:53

    mislim da smo na pocetku objasnili kako smo zamislili ove nase novine: postavljamo autorske tekstove i prenosimo tudje tekstove za koje mislimo da su interesantni, kontraverzni, ili kao neka ‘lektira za obrazovanje’, kao i one koje prevodimo/za koje opet smatramo da su neobicni/ a tesko ili retko se mogu procitati u nasim novinama…

    dakle, svaki postavljen tekst NIJE STAV I POLITIKA UREDNISTVA, vec pokusaj da se , eventualno, razvije diskusija u tom smeru.

    buducnost kosova i mene i bobana jos uvek interesuje,a sudbina kosova je nazalost vec postala zastarela i neinteresantna tema.

  5. Amika

    03/03/2010 at 12:58

    Bobane, ono za sponzore i usmerivače sam preterao, izvinjavam se i to povlačim, podsetio me je tekst na priloge na bloGu B-92 gde su političke opcije previše jednostrane.

    Sam tekst iritira pristupom i stilom: Zašto je Meril najbolji prašak za vašu veš mašinu? Uputstvo za upotrebu u kome istorija počinje od trenutka kada su trupe Alijanse ušle na Kosovo. Zašto ne počinje od bombardovanja?

    Koliko je na Kosovu 19999 bilo Albanaca naših državljana, a koliko ilegalaca, došljaka, ubeglica i dosta sličnih pitanja.

    W 4. Srpska strana stavljena je u poziciju krivca za nastalu kataklizmu, uz konstataciju da država koja ubija svoje građane ne može da se poziva na međunarodno pravo; – a ona koja ubija tudje gradjane ona može da se poziva na međunarodno pravo i mnogo još takvih polurečenica.

    A ovo je Platon, kroz usta jednog svog oponenta:
    “ја тврдим да је моћ право, и да праведност није ништа друго до корист јачих… и да разне врсте владавине стварају законе за своју сопствену корист… Ове законе, које су оне стварале да служе њиховој сопственој користи, дају оне својим породицама као »праведност« и свакога ко их погази кажњавају као »неправедног« … То ћеш најлакше упознати ако се држиш најпотпуније неправедности… А то је такозвана тиранија која себи присваја туђе добро лукавошћу и насиљем не у малом… него у исти мах све скупа…

  6. Boban Savković

    03/03/2010 at 13:16

    Milivoje, u redu je. Hvala na izvinjenju.

    Mnogo toga bi još moglo da se navede a da je pre bombardovanja…promena etničke strukture koja traje par vekova, promašaji politike kralja Aleksandra, “puzajuće” sticanje elemenata državnosti pogubnom komunističkom posleratnom politikom, Ustav iz 1974. godine, američka tridesetogodišnja (najmanje) podrška interesima Albanaca na Kosovu, odbijanje učešća u političkom (kakvom-takvom) životu posle 1989. godine….ali i samoponižavajuće delovanje srpskih komunista, politika Miloševića u svim segmentima, odnos Srba prema Kosovu….

    I šta sada? Čini mi se da će nam Kosovo još zadugo biti kamen oko vrata….

  7. Bojan

    03/03/2010 at 14:14

    Bobane,

    ovo sto navodis kao genezu kosovskog cvora je sve tacno, i o svemu bi se moglo (i trebalo) raspravljati jos dugo. Pritom, da ne bude zabune, mislim i na srpsku i na albansku “stranu” u svemu tome.

    Medjutim, u svetlu TVOJIH argumenata, jos manje vidim poentu postavljanja ovog (opet,jednostranog, arogantnog, ucenjivackog i svedenog) teksta. Jer autor ovde nema ni istu nameru niti polazi sa tih osnova o kojima pricas. Da mu krenes o Aleksandrovim greskama i kratkovidosti i o istoj toj politici posleratnih vlasti, dobio bi etiketu srpskog nacionaliste ili cega vec. Jer ta “strana” kojoj Ahel pripada, tesko da se odlikovala sposobnoscu za posten dijalog ovih godina. Mislim, ne poznajem g. Ahela licno, nego procenjujem na osnovu njegovog angazmana u okviru jedne od NVO koja je arogantno profilisana kao nosilac teze o srpskoj krivici za sve i svojevrsni intelektualni Gestapo koji sastavlja spiskove nepodobnih a nepodobni su svi koji ne prihvataju njihove teze o srpskoj krivici. Zao mi je, ali u politici ne mogu da posmatram stavove nezavisno od generalnog stava njihovih autora. To sam vec negde napisao kao komentar nekog Ahelovog teksta ovde, i evo ponovo pisem: ako me neko (poput njegove NVO) tretira kao “kolektivno krivog”, ako je sebi zadao za cilj racionalizaciju SVAKE politike koja je pocela i zavrsila se ubijanjem i proterivanjem MOJIH sunarodnika (stav te NVO, o recimo, ratovima u Hrvatskoj i Bosni je identican kosovskom, krivi su Srbi, samo Srbi i niko drugi osim Srba i sve sto se Srbima dogodilo, zasluzili su, a ostali su abolirani od svake odgovornosti jer su se, je li, pravedno tukli protiv zlih Srba), ako simbol fasistickog terora nad mojim narodom karakterise kao “srpski mit” (reci predsednice te NVO o Jasenovcu, mislim, alo, to se zove negacija Holokausta u civilizovanom svetu), onda STVARNO ne mislim da ima pravo da mi deli moralne lekcije. U slucaju da se Ahel na bilo koji nacin ogradio od skandaloznih stavova koje navodim, onda u redu, ali ne verujem da jeste. Naprosto je GOMILETINA unutarsovinistickih i autorasistickih tirada postala na monstruozan nacin delom nekog prihvacenog srpskog diskursa i mislim da je to veliki problem.

    Osim toga, ovo sto je Milivoj rekao. Potpuno je neprihvatljivo da mi neko izvodi matematicke jednacine u kojima ubaci sopstveni (krajnje diskutabilan) odnos prema cinjenicama kao nekakav aksiom. “Srbi su izgubili moralno pravo zbog…”. Pa zasto onda svoj sjajni recept ne primeni i na ostatak sveta? U tom slucaju, SAD bi izgubila moralno pravo nad ponajmanje dve trecine svoje teritorije (tamo gde je, recimo, izvrsila genocid nad starosedeocima, pa na njihovo mesto dovela robove, koje je rasisticki ugnjetavala i lisavala osnovnog LJUDSKOG odnosa do pre svega nekoliko decenija). O civilizacijskim tekovinama Engleske i Spanije na dva-tri kontinenta da ne govorim. Nemacka bi izgubila pravo da POSTOJI kao pojam, iz razloga koje svi znamo (medju njenim zrtavama se nalaze i brojni nasi bliski preci, meni se u porodici protiv nacista borilo sve sto je moglo da ponese pusku, mnbogi su tako stradali a nismo mi isli na Lajpcig – mada je tamo trebalo upasti jos 1933 – nego oni dosli kod nas sa namerom da nas prorede kao “untermensove”, je li).

    Da o Balkanu i ne govorim.

    Da ne bude zabune, meni je svaka zrtva nevinih CIVILA neprihvatljiva i osecam pijetet prema tim ljudima, bili Srbi, Albanci, Bosnjaci ili Hrvati. Odgovorni se moraju procesuirati. Tacka. Ali NIKAD necu prihvatiti podelu po kojoj smo, eto, MI krivi za zlocin kao takav, MI nismo imali ni zene ni decu ni starce, a na ostalim stranama bili sve hipici sa cvecem, bez ijedne primisli da nam ucine nazao ista.

    A Ahelu ne pada na pamet da i to ubaci u svoju pametnu jednacinu. Mislim, gde po njemu ulaze Pec i Klecka, recimo? Koje je “moralno pravo” zadobijeno tim zlocinima? Njegovom logikom, onda bih trebao da SVE Albance na Kosovu oznacim kao krivce (sto mi ne pada na pamet, mislim da zlocinci imaju imena, prezimena i vojsku kojoj pripadaju).

    Eto, toliko. Ne zameri na duzini, malo su nabacane teze ali razumeces.

    PS
    Having all that said,ne vidim onda ni cemu ovakvi tekstovi u magazinu koji je negde definisan kao nepoliticki (pritom ne mislim da treba da bezimo od politike, ali ako bismo krenuli sa takmicenjem i kontraargumentacijama tekst-na-tekst-metodologijom na ovako kontroverzne i nezavrsene teme prema kojima niko od nas nije hladan, ubrzo bi se PULSE pretvorio u copy/paste sa Pescanika, NSPM, Politike, NINa i ostalih, zavisno od politickog afiniteta i namere postavljaca). A za to ne vidim potrebu, jer svi ti sajtovi i mediji su opstedostupni. Mislim ne nameravam ni tebi ni Snezani da drzim lekciju kako da vodite vebzin koji ste pokrenuli, to bi bilo em ruzno em neopravdano, jer ste zapoceli bas dobru stvar koja je vec dobila neku potvrdu i kod citalaca. Mi svi ostali smo samo saputnici i drugari koji su pozvani da saucestvuju i to je super.

    Ali je OK i da iznesemo svoje neke stavove, bas da ne ispadne (hvala na ovom razjasnjenju, Sneki, bilo je itekako potrebno!) da je stav Ahela o Kosovu uredjivacka politika sa kojom se svi slazemo. Jer ako bi bilo tako (govorim u svoje ime), lepo bismo se pozdravili kao drugari i tacka.

  8. Snežana Moračić

    03/03/2010 at 14:38

    nama je itekako potreban ‘feedback’ i pozitivan i negativan, uostalom koncepcija sajta je da su novine nase/vase,boban i ja smo samo pokrenuli ideju, a sve ostalo vecim delom zavisi od svih vas, autora, komentatora, citaoca…znaci vi usmeravate i odredjujete ritam i sadrzaj. sloboda je neogranicena sve dok se sve odvija u civilizovanim okvirima.
    politiku izbegavamo, posto smo na pocetku odlucili da ovaj portal bude ‘umetnicki’, tako da ovi retki tekstovi o kosovu mogu da se ‘opravdaju’ nekom nasom ‘slaboscu’ i povezanoscu sa kosovom i kosovskim pitanjem.

    pa izvolite, ‘pulsirajte’, zato i postoji P.U.L.S.E

  9. Bojan

    03/03/2010 at 14:44

    Pa OK za to. Ali je cela serija bila redukovana na samo taj jedan stav koji se ocitava i u ovom tekstu gore. A koji o kosovskom pitanju govori na nedvosmisleno opredeljen nacin, koji naprosto podrazumeva da se covek prema njemu odredi. Posto i mene zanima Kosovo i vezan sam za to pitanje i kao sunarodnik tih nasih preostalih ljudi dole, i kao covek koji ima i dobre drugare medju njima. A jos je sve islo pod odrednicom “PULSE” dakle kao stav urednistva (mislim, slucajni putnik-namernik to tako dozivi kad klikne na kosovski tag na naslovnoj). Mislim, razumes odakle zamerka.

  10. Amika

    03/03/2010 at 19:53

    Da ne ponavljam, Bojan je mnogo toga rekao sa čim se slažem. Ahelov tekst JESTE primer “jednostranog, arogantnog, ucenjivackog i svedenog) teksta”. On ne pokušava da reši problem, već da ozvaniči sadašnje stanje i razvije ga tamo gde to Alijansi odgovara. Ne sagledava stvari u kontekstu realnog istorijskog i društvenog problema već ga veštački izvlači na laboratorijski sto i posmatra samo deo koji odgovara ciljevima autora, u uskom segmentu vremena.

    Samoproglašeni kraj istorije se nije dogodio, ona ide dalje, što vreme prolazi više će se i menjati, generacija koja je povela NATO rat i izložila se osudi za ratne zločine – koji ne zastarevaju – silazi sa vlasti i mandata i treba joj čvrst alibi za vreme kada više ne bude mogla da utiče na svetsku politiku. Finansijski, Zapad mora da obezbedi da njegov projekt Kosova izgleda uspešan, a to mnogo košta.

    Sve to ne rešava pitanje ni Srba ni Albanaca jer nema volje da se oni reše već da se nameću “jednostrana, arogantna, ucenjivacka i svedena”
    rešenja. Neka podela, kada se ratne vodje i njihovi doglavnici povuku, i Zapad sabere koristi i gubitke na Kosovu, izgleda mi jedino realna.

  11. Bojan

    03/03/2010 at 20:54

    Upravo tako. Tragedija naseg prostora i jeste upravo u toj sukobljenosti nacionalnih koncepata i emancipacija koje su uvek podrazumevale konflikt sa nekim drugim. I to se dogodilo cak i u sklopu tog juznoslovenskog sveta (dakle istog jezika) a albanski nacionalni pokret je tu poseban deo jednacine, sa svojim osobenostima, ciljevima i konfliktnoscu sa susedima (konkretno Srbima) kakvu poznaju i odnosi drugih balkanskih naroda. I svakako je, zarad buducnosti, neophodno da se nadje kakav-takav imenitelj za dijalog do kojeg jednog dana mora doci (i) izmedju Srba i Albanaca, sa Kosovom kao centrom jednog dugog i mucnog konflikta koji je opteretio i odredio obe zajednice. Ali ovo sto Ahel (i deo srpske politicke javnosti) zagovara nije dijalog, nego ultimatum. Mozemo ga zvati kako hocemo ali je tako i nikako drugacije. Iz prihvatanja te osnove kao legitimne, moze da se rodi samo opasna frustracija.

    Post-drzavnom i post-ideoloskom Zapadu i jedni i drugi dodjemo zamorci i tretman “balkanskih divljaka” stapom i sargarepom nije nista neobicno, stavise, duboko je ukorenjen u mentalitet velikih sila.

  12. Boban Savković

    03/03/2010 at 21:59

    Bojane,

    ne postoje moji argumenti, nego činjenice koje se (zlo)upotrebljavaju. Ono što me interesuje je to da nikada ne damo povode/materijala za tako nešto, pogotovo ako smo svesni da trenutno domiminantna svetska politika nije na strani interesa Srbije. Tako se i dešava da neko ima mogućnosti da upotrebi nešto u nekoj svojoj jednačini. Bolje da pogledamo/sagledamo naše greške ako ni za šta drugo a, ono, da ih ne ponavljamo, i pružimo priliku raznim NVO da rade ono što rade.

    Uostalom u ovom tekstu, ranije objavljenom na ovom sajtu, mnogo toga je rečeno: http://pulse.sm-art.info/nove-strategije-ili-tekst-koji-je-uzbudio-duhove/

    Drugo je pitanje šta je dugoročni državni interes Srbije? Koje je to rešenje kosovskog pitanja odgovarajuće za Srbiju? Eventualna (kon)federacija Kosova, Vojvodine i onog što preostaje? Koji je interes učešća blizu dva miliona stanovnika u političkom i ekonomskom životu jedne zemlje a da istu ne smatraju za svoju? Ili, još gore, da smatraju svojom.

    Podelom Kosova Srbija bi dobila natrag ono što je pedesetih godina odlukom svoje Skupštine priključila Kosovu a što ni okupacijom Srbije nije bilo van uticaja Nedićeve vlade. Time bi se samo otvorila kutija daljeg rasparčavanja Srbije (Vojvodina, jug Srbije ili tzv. “Istočno Kosovo, Raška oblast).

    Takođe, Bojane, mislim da niko tebi ili bilo kome drugom nije uskratio pravo da napiše šta misli o bilo kojoj temi. To znači da možeš da o pitanju Kosova napišeš kao komentar ili novi tekst ono što želiš i što smatraš relevantim.

  13. Bojan

    04/03/2010 at 02:53

    Bobane, hvala na odgovoru. Samo da razjasnim, ni na TRENUTAK nisam zeleo da imputiram da mi se ovde ista onemogucava ili zabranjuje, taman posla. Moja rezerva je iznesena samo u tom smeru da bismo skretanjem fokusa na politiku, ubrzo pricali SAMO o tome, jer tako obicno biva. Pa cu se ovoga puta uzdrzati od repliciranja postavljanem drugacijih analiza, ali OK, mozemo jednom da nastavimo sa tekstovima na ovu temu.

    Oko ovoga sto navodis, da, teska i kompleksna pitanja, ne znam ni da li vredi da pocinjemo o tome (mozda mozemo “sporovozno”, jer ovakve teme su mozda zahtevnije i vise iscrpljuju).

    Oko interesa Srbije na Kosovu, pazi, nema te drzave na svetu koja ce reci da joj je interes da izgubi deo svoje teritorije i naroda koji tamo zivi (sve i da taj deo teritorije nema simbolicki znacaj koji Kosovo ima za nas, i to ne samo kao srednji vek kako se obicno – i pogresno – tumci, nego i kao centralni pokretac novovekovne spske drzavnosti, dakle obnove na nekim modernijim temeljima, ono, XIX vek, emancipacija, demokratija i to). I uopste nije neophodno biti ni mitoman ni neki anahroni nacionalista da bi se zastupala teza da niko ozbiljan u Srbiji nikad nece staviti potpis na papir koji kaze “odricemo se Kosova”. Uostalom, ako je vec bespovratno izgubljeno kako cesto slusamo, otkud tolika potreba sa raznih strana da taj gubbitak overimo i sopstvenim potpisom?

    Ja uopste ne bezim od price o nasim greskama i zabludama, niti je smatram nevaznom. Samo mislim da se ne mogu srpske greske tumaciti kao alibi za (de fakto) dobrovoljnu dezintegraciju koja se od nas u odredjenim trenucima trazi. Sto rece Djindjic onomad (mozda i najpogresnije protumacen srpski politicar novijeg vremena, i od strane “ljubitelja” i od strane mrzitelja): “ne mogu Srbija i Srbi da budu vecna moneta za potkusurivanje svakom ideoloskom i nacionalnom projektu koji je prosao Balkanom.”

    Ali isto tako, zar nije sumnjiv i taj princip (srpskih) zagovornika odricanja od Kosova, koji, primetio si verovatno, ZACAS promene plocu pa, od mantranja o multikulturalizmu, krenu da zagovaraju najretrogradniji etnicki princip u sekundi. U fazonu “ma sta ce vam Albanci, zamislite da vam ONI zive u Srbiji?”, sto je neprihvatljiv i sovinisticki argument sa svake strane. Naravno da bi Srbija – ukoliko bi je prihvatali – bila i njihova drzava sa svim pravima i obavezama. Stanovnicima Teksasa meksickog porekla, domovina je SAD, ma koliko vise voleli drzavu iz koje poticu.

    Naravno, oko Albanaca na Kosovu koji ne zele Srbiju kao svoju, slazem se da je to cinjenica. I mislim da i Srbe i Albance ocekuju teski i dugi razgovori po nizu pitanja. Ciji ishod ne znam, naravno, ali sam sve uvereniji da se moraju dogoditi, zbog buducnosti oba naroda i kakve-takve sanse da se danasnje omraze jednom prevazidju i da se nadje neki modus vivendi a to je naprosto neophodno za elementarnu normalizaciju zivota i jednog i drugog naroda. Albanci mozda jesu daleko vise u nekom naletu nacional-romantizma trenutno, i svet tolerise i najneobuzdanije snove iz takvog raspolozenja. Ali to ce proci. Razgovori ce se jednom morati povesti hladnih glava.

    Osim toga, ni ta medjunarodna situacija nije ono sto je bila devedesetih. Svet je ponovo multipolaran, cinjenica je i to da “nation-state is over” POGOTOVO kod malih zemalja, ali i dalje je drzava okvir koji svaka politicka zajednica prepoznaje kao elementarni za odrziv zivot na mestu na kojem zivi. Bilo bi malo preterano ocekivati od nas da se, eto, dobrovoljno odreknemo svakog pojma drzavnosti, e da bismo time dokazali svoju progresivnost. A ponekad izgleda kao da se bas to ocekuje

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *