“АртАреа” – узбудљива књижевна авантура

“АртАреа” – узбудљива књижевна авантура

(О књижевном фестивалу „АртАреа“ одржан у Скопљу, од 14-16 маја у организацији издавачке куће „Бегемот“)

 

 

Средином маја уследило је коначно попуштање мере предострожности од вируса и пандемије које је спречила много културне догађаје у Македонији. Књижевни фестивал „АртАреа“ је успео да се одупре овој претњи и са пролећним буђењем развио је и сјајне догађаје у оквиру фестивала који прошле године није одложен с обзиром да је своје издање имао на почетку године, два месеца пре појаве ковида. Четврто издање овог по много чега узбудљивог књижевног фестивала понудило је промоције књига, али и доста медијских догађаја као што су музичке перформансе, изложбе и пројекције филмова. Дакле, књижевни фестивал коме само име каже да је врло важна артерија културе у Скопљу претвара се у мултимедијски догађај који нуди сјајан и разноврстан програм за поклонике писаних речи, али и визуелних уметности. Фестивал је као и прошле године трајао три дана и овог пута је био смештен у новом простору, у дворишту кафе-књижарнице „Буква“ (Слово) издавачке куће Бегемот.

 

 

Први дан фестивала је започео управо визуалном уметношћу, тачније изложбом Јелене Белић, док су се у поподневним сатима одвијале две видео промоције: романа „Пансион“ пољског писца Пјотра Пажињског и „Чекајући Боџенглса“ француског писца Оливиеја Бурдоа. Разговор са оба писца је водио главни уредник Бегемота Филип Димевски. Пјотр Пажињски је врло интереснатна књижевна појава у Пољској, доктор хуманистичких наука и филозоф. „Пансион“ је његов дебитантнски томан за кога је добио неколико награда између којих и награду Европске уније за књижевност. Француски писац Оливије Бурдо има врло интересантну биографију човека који се грчевито пробија кроз живот радећи разне послове, али који се ипак на крају враћа својој највећој љубави – књижевности. Његов роман „Чекајући Боџинглса“ је постао врло популаран и за њега је он добио четири престижних француских награда за литературу. Вечерње сати првог дана фестивала су биле посвећене представљању словеначке списатељице Весне Лемајић   и њеног дела,  која је у том тренутку била на резиденцијалном боравку  у оквиру програма Reading Balkans у Скопљу. Весна Лемајић   је једна од најинтересантнијих словеначких прозаисткиња, ауторка сјајних кратких прича и активисткиња за људска права. Разговор са њом је водио писац Владимир Јанковски. На крају овог фестивалског дана био је промовиран роман моје маленкости „Турнеја“ у издању издавачке куће „Бегемот“ чије је врело инспирације позориште. Имао сам част да о свом роману водим разговор са истакнутим македонским песником и прозаистом Владимиром Мартиновским. Роман „Турнеја “ је део едиције „Наше мало“ изадавчке куће „Бегемот“.

 

 

Други дан фестивала је био отворен врло интересантним базаром рукотворевина македонског студентског етнолошког друштва и социјалног предузећа „Еснаф“, док се у поподневним сатима промовисала збирка путописа „Напозната Македонија“ македонског путописца, преводиоца, новинара, туристичког водича и фотографа Васка Марковског. Наиме, ради се о збирци врло интересантних путописа и репортажа објављених претходних година у различитим македонским часописима и који се односе на ликове и места и Македонији који сведоче о тајанственим историјама ове земље. Књига је у  едиције „На путу“ издавачке куће „Бегемот“, а промовисала ју је књижевна критичарка и водитељица Александра Јуруковска. У вечерњим сатима фестивала приређен је музичко-песнички перформанс групе „Округли сто“ и прекрасних младих песника уз издавачке куће „ПНВ Публикације“. Уз инспиративну музику „Округлог стола“ чули смо лирске и рефлективне стихове песника: Андреј Ал-Асади, Димитра Арнаудова, Павлине Атанасове, Иве Дамјановске, Димета Данова, Иване Јовановске, Игора Улчара, Љубице Шопове и других интересантних песника и песникиња који су говорили о љубави, смислу живота и тегобама људске несавршености. Стихови су те ноћи лебдели заједно са звуцима групе „Округли сто“ око нас не само као инспирација, него и као доживљај који су нам фестивал и ПНВ Публикације урезали дубоко у душу.

 

 

Наравно, „АртАреа“ у сваком свом издању не заборавља своје најмлађе читаоце, па тако је трећи дан у подневним сатима био посвећен књигама за децу где су најмлађим читаоцима биле представљене књиге „Антон гњури“ немачке списатељице Милене Баиш и „Забрањено је да се чита Луис Керол“ шпанског писца Диега Арболеда. Биле су то видеопромоције из едиције „Вртелешка“ (Рингишпил) издавачке куће „Бегемот“. „Забрањено је да се чита Луис Керол“ говори о брачном пару из Менхетна који тражи дадиљу за своју јединицу, која би била озбиљна, али која би знала да лаже, док „Антон гњури“ говори о догодовштинама дечака Антона који је слободоуман и који воли да открива необичне пријатеље  у реалном и у виртуалном свету. Вечерњи сати задњег дана овог фестивала су били посвећени филму. Наиме, премијерно је приказан филм „Зикр – дервишки верски обред у Скопљу“ и вођен разговор са Аметом Селимом, шејхом у рифаитском тарикату и главним протагонистом у филму, као и са Филипом Јордановим, етнологом и сниматељем и Виктором Трајановским, етнологом и аутором филма. Фестивал је био завршен пројекцијама кратких филмова: „Јавићу се твом оцу“, „Farmer’s Blues”, „Вера“ и „Без љубави“ младих филмских редитеља Леона Ристова, Ибера Деарија, Верице Недеске и Дине Думе.

 

„АртАреа“ је фестивал који води велику грану крвотока књижевности и медија у Скопљу. Својом иновативношћу и изванредним садржајима по четврти пут постаје значајни културни догађај у Северној Македонији. Његов комплексан и посве интересантан концепт је подржало Министарство за културу Северне Македоније, град Скопље и програм Креативне Европе. Надамо се да је пандемија на издаху и да ћемо следеће години одржати овај фестивал у далеко бољим условима и да ћемо бити сведоци још интересантнијих садржаја и догађаја.

 

за П.У.Л.С: Сашо Огненовски

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments