Ulogujte se / Kreirajte profil

Filozofija Rasta Kola

.

Become a Patron!

.

 





 

Prva sezona serije True Detective je jedna od najboljih stvari koje je HBO donirao čovečanstvu (ili barem onom njegovom delu koji gleda serije). U njoj pratimo, u razmaku od sedamnaest godina, živote dvojice detektiva koji pokušavaju da, u Luizijani, reše slučaj ritualnih ubistava. Dvojicu detektiva, Rasta Kola i Martina Harta, tumače fenomenalni Metju Mekonahi i Vudi Harleson. Posebno je zanimljiv odnos između njih: nema onog klišeidnog good cop/bad cop. Oni se dobro slažu, a mimoilaze se tek u egzistencijalnim pitanjima, nebitnim za praktičan deo njihovog posla. Martin Hart je pragmatik, čovek koji sve radi bez puno razmišljanja. Oženjen je, ali vara ženu, te se trudi da što više uživa u životu. S druge strane, imamo misterioznog detektiva Rasta Kola koji je pridružen Martinu nekoliko godina nakon gubitka deteta. To je ovog mladog čoveka potpuno promenilo i stvorilo od njega samotnjaka koji slobodno vreme provodi sam, kažnjavajući sebe svojim mislima. Upravo su njegova razmišljanja zapravo i najgenijalniji trenuci u seriji, jer su scenaristi, pre svih Nik Pikolato, uspeli da stvore jednu čitavu mini-filozofiju koje se lik Rasta Kola drži.

Mini biografija Rasta Kola

Rast Kol je rođen u Južnom Teksasu, a odrastao na Aljasci. U svojim dvadesetim, postao je policajac. U policiji se istakao kao izuzetno nadaren i talentovan, ali ujedno i problematičan i nepredvidiv, detektiv. U međuvremenu se oženio i dobio ćerku Sofiju. Sofija je imala samo dve godine kada je nastradala u automobilskoj nesreći. Posle te ogromne tragedije, Rast i njegova supruga više ne mogu da žive zajedno, te se razvode. Sve ovo negativno utiče na mladog detektiva koji postaje sve introvertniji i nepredvidiviji. Konačno, on ubija narkomana koji je sopstvenom detetu dao kristal met. Umesto da ode u zatvor, Rast prihvata da radi kao policajac na skrivenom zadatku. Kao undercover officer radio je čak četiri godine, duplo duže od dozvoljenog. Za to vreme se i sam navukao na drogu. Epilog te njegove misije je pucnjava u kojoj je on ranjen, a tri pripadnika narko-kartela ubijena. Lečio se u mentalnoj bolnici Lubbock u Teksasu, i nakon lečenja odbija penzionisanje i prebacuje se na odeljenje za ubistva. Njegovi nadređeni ga šalju u Luizijanu i on tamo postaje partner Martiju Hartu. Ipak, i dalje ga proganjaju sećanja iz prošlosti i on, iako se uporno trudi da ostane čist, se i dalje povremeno opija.

Filozofija i nauka

Rast Kol sebe smatra realistom koji nema hrabrosti da se ubije na kog drugi gledaju kao na pesimistu. Tu uočavamo prvu sličnost između Rasta Kola i nekog filozofa. Kao i Kol, Emil Sioran, rumunski egzistencijalistički filozof, takođe je često pričao o samoubistvu i nikada nije skupio dovoljno hrabrosti da digne ruku na sebe. Kol čoveka smatra previše samosvesnim i sebičnim bićem, koje je okupirano sopstvenim ja, te Rast Kol, u filozofskom smislu, se suprotstavlja čitavom nizu filozofa individualizma kakvi su, na primer, Baruh Spinoza, Dejvid Hjum ili Lajbnic. Kol kaže da smo svi mi ,,programirani da mislimo da smo neko, a zapravo smo niko“. On se trudi da umanji ljudsku moć i značaj, tvrdeći da je čovek sa svešću zapravo greška u lestvici evolucije. Tu nalazimo sličnost sa filozofskim razmišljanjima Fridriha Ničea. Tri stvari koje je Rast Kol na izuzetan način povezao su vreme, smrt i besmislenost. On je napravio korespondenciju između ta tri pojma jer je: smrt stvorila vreme da bi odgojila stvari koje će, na kraju, svakako da ubije. Ima li većeg paradoksa?

Nalik Alberu Kamiju, i naš junak je potpuno oslobođen bilo kakvih očekivanja i u njemu nema nade za boljitkom. On čak i tu nadu i boljitak pripisuje izvesnom ,,programu“ koji postoji u nama, a koji nam stalno govori da smo unikatni, da imamo svrhu i da će sigurno biti bolje. Za Rasta se može reći i da je okultista jer predlaže ritual poslednje ponoći (The One Last Midnight) tokom koje će čitavo čovečanstvo izvršiti kolektivno samoubistvo. Kolektivna samoubistva se jesu dešavala u prošlosti, a najpoznatija su ona koja je Džim Džons sprovodio u svojoj komuni Džonstaun u severozapadnoj Gvajani. On je te rituale ispijanja voćnih citrusa pomešanih sa cijanidom nazivao bele noći. Još jedna od Kolovih ideja je o tome da se sve vrti u krug, što se može posmatrati kao parafraza čuvenog aforizma Heraklita Mračnog, Pantha rei, odnosno, sve teče. Naš detektiv tvrdi da se sve stvari samo ponavljaju unutar ravnog kruga i da smo svaku stvar koju radimo već uradili nebrojano mnogo puta u prošlosti da toga nismo ni svesni. Tako ja ovaj isti tekst pišem po ko zna koji put, a vi ga po ko zna koji put čitate, nesvesni da ste ikada imali dodira sa njime u prošlosti.Naravno, on kritično odbija postojanje Boga i Bog mu je interesantan sa sociološke strane, jer ,,onima kojima treba neki vodič da im kaže da ne treba da ubiju i siluju se ne piše dobro“. On toliko ne veruje u Boga, da zapravo i odbija da preterano polemiše o njemu smatrajući da je to besmisleno. Ipak, na zidu svoje sobe ima drveni krst. U ovom delu njegove filozofije, jasni su uticaji francuskog egzistencijaliste Žana Pola Sartra.

Ali, za razliku od Sartra, Kol ne veruje da čovek ikada može da bude slobodno biće. Za njega život nije nikakva sloboda izbora, već je život san o sebi kao osobi. To me je podsetilo na pesmu Perfect Day Lua Rida i stiha:

I thought i was someone else, someone good

Ono što je još zanimljivo, jeste činjenica da je Rast Kol izuzetno svestrana ličnost. Osim, već prikazane, njegove filozofije, on sasvim dobro razume i osnovne pojmove kvantne fizike. U razgovoru sa mladim detektivima, on im objašnjava postojanje četvrte dimenzije, što su ideje Alberta Ajnštajna, Stivena Hokinga i mnogih drugih. On slikovito objašnjava viđenje prostor-vremena nekoga ko živi u četiri dimenzije, i to koristeći spljoštenu limenku piva. Naime, cela limenka je ono što trodimenzionalno biće vidi i oseća, a krug koji nastaje kada je spljoštimo je ista ta limenka koju posmatra četvorodimenzionalno biće. Dakle, on još veruje i u vanzemaljce, te se ne slaže u velikoj meri sa Fermijevim paradoksom, već mu je bliža ideja Mičija Kakue.

Epilog

U poslednjoj epizodi prve sezone, zatičemo Rasta Kola u bolničkim kolicima kako, zajedno sa svojim partnerom, gleda zvezdano nebo i shvata da nekakav smisao postoji. On je jednu borbu predao; to je borba sa fikcijom i mislima, a otpočeo jednu sasvim novu i drukčiju borbu sa više ljubavi i altruizma. On je konačno, nakon godina patnje i samokažnjavanja, očistio sebe i odabrao život kao vrednost veću od svake filozofije pune mraka i pesimizma.

za P.U.L.S.E: Nemanja Janković

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Jedan komentar na tekst Filozofija Rasta Kola

  1. Djura

    12/04/2019 at 15:28

    Filozofija rasta automobila.

Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.