Kad sa jednog od mnogobrojnih vidikovaca, ili sa nekog od sedam brda, na koliko se Lisabon prostire, pogledate na reku Težo, poverovaćete da je ono što vidite zapravo more. A nije. Reka Težo je toliko snažna i velika da se posetiocima čini kao da su na obali okeana u koji se ona uliva. Da li zbog reke i okeana, tek – Lisabon su davno prozvali svojevrsnim biserom ove dve moćne vodene sile.
Prepoznatljiv po reci i okeanu, grad je mnogo poznatiji po muzejima, palatama, po uskim, strmim ulicama, ali i po širokim avenijama, po kvartu Alfam, najstarijem i jednom od retkih koji nije stradao u razornom zemljotresu 1775. godine. Ako za neki grad kažu da je istinski gostoljubiv, onda je to svakako Lisabon. Večita je inspiracija slikarima, muzičarima, umetnicima, sa velikim brojem nacionalnih restorana u kojima će vam ponuditi domaću hranu i, naravno, vino. Šta bi Portugal bez bakalara i dobrog vina?
Lokalnu, pravu domaću atmosferu osetićete u kafićima na severnom obodu metropole. Tu možete videti srdačne, uvek bučne Portugalce koji po ceo dan gledaju televiziju, piju vino i raspravljaju o fudbalu. Dogodi li vam se da zalutate tim uskim ulicama, nećete imati neprijatnosti. Nemojte se iznenaditi ako vas pozovu na čašu vina i kafu, iako ne znate njihov jezik. U malo boljim restoranima čaša solidnog vina “porto” je 11 evra, šnicla je 13 evra, a taljatela sa lososom devet evra. Slike u uskim ulicama Alfama su istovetne kao one iz mnogobrojnih filmova: na žicama se suši veš, deca trčkaraju za loptom, domaćice spremaju ribu na roštilju ispred ulaza u zgradu, miris ručka se oseća celom ulicom, a grupa penzionera sedi ispod velike palme i o nečemu bučno razgovaraju. U ovom kvartu i danas vlada atmosfera mavarske epohe ranog srednjeg veka.
Ono što će vam vodiči preporučiti da vidite svakako su kula Vasko de Gama, Okeanarijum, dva mosta, Trg obnovitelja, Spomenik otkrićima, manastir Sv. Žeronimo, Trg slobode, spomenik Markizu de Pombalu, tvrđava Belem, Montanto, najveći ekološki park u Evropi koji se prostire na 10 kvadratnih kilometara… Lisabon ne može bez strmih ulica i starih, drvenih tramvaja na koje se često nakače nestašni dečaci, ne bi li lakše savladali uspon. Tramvaji, čuveni 28 i 12, su simbol grada. Živopisna Alfama, pak, pruža mogućnost da se vidi kako žive obični, najčešće siromašni Portugalci. Kad se provozate raritetnim tramvajima, svratite u boemsku četvrt Bairo Alto, moderan kvart sa velikim brojem kafića i klubova. Možete i na obalu reke, na dokove Alkantra, gde su nekad bili magacini, a onda je sve to adaptirano i pretvoreno u restorane i noćne klubove.
U fado klubovima turisti uživaju slušajući fado pevače, koji pokušavaju da dočaraju lisabonsku starogradsku muziku. Bogat je i noćni život, jer u klubovima često nastupaju portugalske i svetske muzičke zvezde. Klub “Luks” jedno je od takvih mesta. Nalazi se na samoj plaži, poznat je u svetu, a goste prima sat iza ponoći. U Portugalu, pa dakle i u Lisabonu, ljudi uglavnom skromno žive. Zapodenete li razgovor sa njima, neće izostati kritika vlasti i Evropske unije zbog cena stanova, komunalija, skromnih penzija, plata, sve siromašnije potrošačke korpe. Posle svega, pomislićete da su ovdašnji ljudi mrzovoljni i puni srdžbe. Nije tako. Videćete da su pozitivni, puni optimizma, nasmejani i dobronamerni.
KOLAČI IZ BELEMA
U mnoštvu domaćih specijaliteta, u Lisabonu će vam preporučiti da probate i kolače iz čuvene poslastičarnice “Antiga konfeitarija de Belem”. Gužve su uvek velike, treba strpljivo sačekati u redu, jer svako želi da proba kolače “Pasteis de Belem”. Poslastičarnica je otvorena 1837. godine. Do mnogih odredišta u Lisabonu možete stići i tramvajem. Prvi primerci gradskog tramvaja sačuvani su u Muzeju javnog saobraćaja.
Posetite i dvorac-tvrđavu Sv.Đorđe, jednu od retkih građevina koja je preživela razorni zemljotres u 18.veku. Tada je u Lisabonu porušeno više od 85 odsto zgrada, a premijer Markiz de Pombala odlučio je da ne obnavlja polusrušene objekte, već da centar sagradi po modernim pravilima. Od tada su glavne ulice Lisabona široke, a palate poređane bezmalo kao pod konac. Čitav taj deo grada se zove Pombalina. Sa tvrđave se pruža veličanstven pogled na grad i okean.
– Lisabon nisu samo zgrade i ljudi, to je emocija – tvrdi Luso de Serđo, trgovac marketa na trgu Markiza de Pombala.- Ako ćemo pošteno, naš fado nije muzički žanr, već emocija koju nazivamo “sodad”. Tu reč je nemoguće prevesti na druge jezike. Fado muzika pokazuje sudbinu ljudi, i pre dva veka su je slušali boemi i noćobdije. Danas predstavlja mešavinu arapskih ritmova i akorda afričkih robova i mornara, a sluša se u fado klubovima čiji ambijent vraća u daleku prošlost.
GRANDIOZNI MOSTOVI
Za vreme posete Lisabonu obavezno treba videti i dva mosta: onaj po imenu “25. april” je najduži viseći most u Evropi, a most “Vasko de Gama” je ime dobio po portugalskom moreplovcu i istraživaču koji je prvi, morskim putem, stigao iz Evrope do Indije, pokazavši da se Afrika može oploviti. De Gama je sahranjen u manastiru Sv. Žeronimo. Zanimljivo je da do Lisabona nije došao nijedan svetski rat.
U ovom prelepom gradu vam sigurno neće biti dosadno, jer metroom začas možete stići u kvart s oblakoderima u kojima su sedišta velikih svetskih kompanija. Ako imate dovoljno vremena, otputujte u Kaškaiš, odmaralište u blizini portugalske prestonice. Do njega je banja i čuvena kockarnica Eštoril u kojoj su se za vreme Drugog svetskog rata okupljali izbegli vladari, špijuni, avanturisti. Ostalo je u sferi legende da je poznati pisac Jan Fleming baš u Eštorilu upoznao špijuna Duška Popova koji ga je inspirisao da stvori lik Džejmsa Bonda.
Nekad kolonijalna sila, koja se prostirala na četiri kontinenta, Portugal je dugo bio pogodno tlo za život i mnoge poslove. Lisabon, za Evropljane “tu, blizu, a ipak nekako skrajnut”, razvijao se na temeljima prošlosti osvajača, koji su iz kolonija donosili bogatstvo, a u svojoj zemlji gradili dvorce, palate, spomenike, razvijali slikarstvo i razne zanate.
Grad je prelep i gostoljubiv, ali njegovi stanovnici umeju da kažu “kako ga treba napustiti u jeku turističke sezone, kad valja sesti u prvi voz i otputovati u Kaškaiš ili u Kabo de Roko, najzapadniju tačku Evrope prema Atlantskom okeanu. Vredi poslušati ovaj savet.
Piše: Miroslav Stefanović
Izvor: novosti.rs
Lisabon – romantičan grad na sedam brda napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →
Markiz od Pombala je zaista bio vizionar. Lisabon je u jednom trenutku svoje istorije imao sreću kad je on stupio na istorijsku scenu kao izvesni Sebastiao de Melo, koji je započeo karijeru diplomate najpre u Londonu a potom u Beču, da bi ubrzo zatim bio postavljen za ministra spoljnih poslova. Impresioniran britanskim ekonomskim uspehom, uspešno je primenio slična iskustva i u svojoj zemlji. Uveo je reforme u oblasti poljoprivrede i obrazovanja, osnovao Naučni fakultet na Univerzitetu Coimbra, ukinuo ropstvo u portugalskim kolonijama. Sada već sa titulom Markiza od Pombala, inicijator je ideje da se započne sa kontrolisanom proizvodnjom Porta. Ovaj inventivni i energični političar je posle razornog zemljotresa koji je zadesio grad 1755. godine došao na ideju, a na sreću imao moć i da je sprovede, da se Lisabon rekonstruiše po ugledu na Pariz. Tako je projektovan današnji Trg de Pombal, popularno nazvan Rotunda, sa širokim avenijama koje se zvezdasto pružaju u svim pravcima od kojih je najlepša Avenida da Liberdade, sa zgradama u neoklasičnom stilu od belog kamena i balkonima od kovanog gvozdja, lepim fasadama i bogatom ornamentikom, širokom promenadom, klupama, fontanama, drvoredom i mnoštvom kafea i radnji sa zvučnim imenima. Trotoari su posebna priča jer su pravljeni od kocke u vidu mozaika celom dužinom avenije. Gradjevine u Avenida da Liberdade ne izdvajaju se samo po svom izgledu , vec su poznate kao prve u svetu otporne na pomeranje tla.