Lav Tolstoj: Od problematičnog braka do kontradiktornog pogleda na svet

Ulogujte se / Kreirajte profil

Lav Tolstoj: Od problematičnog braka do kontradiktornog pogleda na svet

.

Become a Patron!

.

Tolstoj je imao zaista neobičan porodični život. Njegov klasik, Ana Karenjina, počinje poznatom rečenicom:

„Sve srećne porodice su nalik jedna drugoj; svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način“.

Njegova sopstvena porodica je svakako bila dobra ilustracija ove tvrdnje.

Imao je trideset četiri, kada se oženio osamnaestogodišnjom Sofijom, Sonjom Bers. Nekoliko dana pre venčanja, zahtevao je od nje da pročita sve njegove dnevničke zapise, koji su čuvali istoriju njegovog seksualnog života, pijančenja i kockanja. Insistirajući na iščitavanju ovih bizarnih priča o prostitutkama, kućnim pomoćnicama, udatim ženama, prethodnoj deci, i cikličnom oboljevanju od polnih bolesti, Tolstoj je želeo da ispovedi svoje grehe, kako bi u brak ušao čiste savesti.

Kasnije, Sonja je napisala,

„Ne verujem da sam se ikada oporavila od šoka koji je izazvalo čitanje njegovih dnevnika… Još uvek pamtim bolnu agoniju ljubomore koja me obuzela, i užasnutost tom prvom spoznajom – koliko grozna muška izopačenost može biti.“

I zaista, nekoliko meseci nakon sklapanja braka, Sofija će pisati o svom pokušaju samoubistva – činu kome će pribeći više puta.

Zvuči kao krajnja kontradiktornost (zar ne) da neko, čija fikcija otkriva briljantan uvid u ljudsku dušu, bude toliko slep za realan život.

U svakom slučaju, Tolstoj se čvrsto držao svoje vizije – kakve stvari treba da budu, umesto toga kakve one zaista jesu. Sofija je pisala, godinu dana po stupanju u brak,

„Ostavljana sam samom – rano ujutru, popodne i noću. Tu sam da udovoljavam njegovim željama, da negujem njegovo dete, ja sam komad nameštaja. Ja sam žena.“

Bez obzira na to, rodila mu je trinaestoro dece, i ostala uz njega punih pedeset godina, koliko je trajao njihov brak. Na kraju, u osamdesetdrugoj, Tolstoj ju je napustio, dočekavši smrt na železničkoj stanici, nekoliko dana po odlasku.

Između ostalog, jedan od razloga njihovog osećanja nezadovoljstva, bila je njegova narastajuća opsednutost sopstvenom, ličnom ideologijom. Kako je važno pitanje svih političkih filosofija – „kakva je priroda odnosa individue prema društvu“, Tolstojev roman „Rat i mir“ je isto toliko politička filosofija, koliko i književnost.

Tolstoj je takođe napisao i brojne eseje, kao i romane, u kojima otvoreno izlaže svoje stavove po pitanju religije, društva, i politike. Izvršio je snažan i dubok uticaj na Martina Lutera Kinga i Gandija, i njihove doktrine o nenasilnoj borbi. Gandi je zabeležio da ga je Tolstojeva studija, „Carstvo božije je u tebi“ snažno zaokupila svojim „nezavisnim načinom razmišljanja, dubokom moralnošću i istinitošću… ostavljajući neizbrisiv utisak na njega.“

Tolstojeva neknjiževna dela su puna briljantnih, oštrih opservacija;

„Sedim na čovekovim leđima, gušeći ga i primoravajući ga da me nosi, ubeđujući u isto vreme sebe i druge da mi je žao čoveka, i da mi je želja da mu olakšam teret na sve moguće načine… osim da to učinim tako što ću sjahati sa njega.“

Njegovo pisanje je takođe i zapanjujuće narcisoidno. U „Mojoj religiji“, Tolstoj se pita,

„Šta onda treba da učinim, ako sam jedini koji razume Isusovu doktrinu, i ako sam jedini koji veruje u nju, među ljudima koji je niti razumeju, niti slede?“

Tolstoj je verovao, radikalno i vatreno, da ljudi treba da žive u celibatu, potpunoj apstinenciji, kao vegetarijanci i anarhisti. Treba da žive život u odricanju i teškom radu. Treba da veruju u mirotvorstvo i hrišćansku doktrinu, ali i da budu ateisti koji će se odreći organizovane religije.

Pisac je (zvuči paradoksalno) verovao da ljudi ne treba da ga prate, zato što temelj njegovog pogleda na svet radije sledi diktat njegove sopstvene svesti, nego što se stavlja pod pokroviteljstvo neke spoljašnje organizacije.

Postavlja se onda pitanje, šta misliti o oženjenom čoveku koji je bio otac trinaestoro dece, a koji propoveda celibat? Ili o aristokrati koji preporučuje siromaštvo i odricanje od privatnog vlasništva? Ili književniku nesposobnom da razume svoju sopstvenu suprugu, ali sposobnom da anticipira generacije, različite kulture, i prodre direktno u naše duše?

Ellie Koczela

Prevod: Mirela Pavlović

Izvor: Books Tell You Why

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



3 komentara na tekst Lav Tolstoj: Od problematičnog braka do kontradiktornog pogleda na svet

  1. Lola

    25/02/2020 at 13:58

    Pa to je klasicna prica, toliko puta vidjena i najjednostavnije predstavljena u izreci – ko o cemu, kurva o postenju.
    Dakle, lakse je sjediti i pisati o siromastvu ,nego zaista biti siromasan i gladan, zar ne? Ili biti totalni bludnik, ali zato vatreno pisati o celibatu.
    Ljudi imaju tu potrebu da pametuju i teoretski slijepo vjeruju u neke ideologije, ali isto tako, uglavnom, NEMAJU potrebu iste te ideologije da zive.
    I kad se upravo takvim vatrenim piscima (iliti ljudima opsednutim ideologijama) postavi prosto pitanje: zasto to ne zivis? Dobijemo beskrajan niz izgovora, koji su toliko pateticni da ni oni sami ne vjeruju u njih, ali ih svejedno vatreno brane.
    Ocigledno ni Tolstoj nije bio izuzetak. Na stranu to sto je bio veliki pisac, on nije zivio ono sto je propagirao, pa samim tim ta ideologija ostaje samo puka teorija, prazna informacija necega “sta bi bilo, kad bi bilo…”.
    Covjek koji zivi ono o cemu prica(ili pise), e to je vec istinski ziv covjek i njegove rijeci su zive informacije i nisu samo puka teorija. A sve ostalo je mlacenje prazne slame.

  2. Mila

    25/02/2020 at 16:01

    Mislim da prica zahteva dublji I detaljniji pregled…Nigde nije pomenuto da dobar deo problema u njegovom braku je I to sto je hteo da se odrekne sve imovinee…I jos mnogo,mnogo pojedinosti u koje je verovao I pokusao da zivi .

  3. Slavica Vukasović

    26/02/2020 at 20:12

    Mislim da ovde nema mesta moralisanju niti zaključivanju- koje stavlja tačku na nečiju ličnost kao što je ličnost stvaraoca – talenti geniji i stvaralaštvo su takav konglomerat kompleksnih i tajnovitih pojava u koje se tek pokušava proniknuti obično bez dovoljnog razumevanja a često i empatije – uvek ostaje mnogo toga nepoznatog – jer -stvaralaštvo je rabota anđela i đavola – stvaralac – umetnik ili naučnik – najčešće tragična ličnost koju ne možemo otpisati zato što je bio loš muž ili je bila tamo neka bezvezna ženska – ličnost svakog čoveka je celovita i najčešće složena a to je posebno ličnost umetnika ili naučnika ili čoveka koji želi da pomogne ljudskom rodu – neki od njih su stabilne i uravnotežene ličnosti – neki pak u privatnom životu uvrnuti nakaradni i prilično zli – ovaj esej tek narativno pruža podatke o Lavu Tolstoju – ne kao ličnosti u privatnom i zamršenom životu kakvi su obično stvaraoci – Mi ne znamo Lava Tolstoja kao razvratnika lošeg muža itd nego kao genija koji je ovom svetu podario klasiku dela za čitav život pojedinca i ljudske rase – u to ime čitajte Romena Rolana i njegove biografije poznatih umetnika – jednu Alice Miller “Drama obdarenog deteta” (nije kod nas prevedeno ali ko zna engleski biće oplemenjen ovom knjigom) – staro poznato delo “Tragedija genija” takođe dolazi u obzir – dakle ličnost velikog stvaraoca ne možemo strpati u korice žute štampe ili pop literature – jer tamo ne pripadaju nego u zemaljske i kosmičke dubine i visine – gde pripadaju bez obzira na zamršenost ili opskurnost njihovog privatnog ljubavnog porodičnog itd života

Ostavite Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.