Ulogujte se / Kreirajte profil

Nacionalsocijalizam

(Prilog razumevanju početka Drugog svetskog rata)

 

”Gvozdeni lanac i svileni konopac podjednaka su veza” (Schiler)

Počeci nacional-socijalizma datiraju od 1919g., kada je u Munchenu (Bavarska) nemački radnik A. Drexler osnovao Nemačku radničku stranku. Stranka je imala svega nekoliko članova do dolaska Hitlera na njeno čelo, koji je postao član sa legitimacijom broj 7 i preuzeo njeno vođstvo. Promenio je ime u Nacionalsocijalističku nemačku radničku stranku. Program, koji je stranka prihvatila 1920g., sastojao se od 25 tačaka. Hitlerova stranka, obilno potpomognuta kapitalom, s vlastitom političkom milicijom (SA) za širenje političkog terora nad protivnicima, dobro opremljena svim mogućim sredstvima za propagandu, služeći se demagogijom najniže vrste, agresivna prema svojim političkim protivnicima, beleži neverovatan uspeh. Hitler je iskoristio razjedinjenost nemačkog proletarijata, neodređeno revolucionarno raspoloženje u masama i strah buržoazije od ekonomske krize, koja je 1929g., zahvatila Nemačku. Obećavajući svima sve, njegova stranka raste: 1928g. Hitler ima samo 18 poslanika u Reichstagu; 1930 g., u toku krize, njihov se broj penje na 107; 1932 g., u jeku ekonomske krize Hitlerova poslanička frakcija u Parlamentu broji 230 poslanika. Te godine NSDAP postaje najača stranka u Nemačkoj.

Pred vodeće ljude nemačke vojske, stvarne vlasti u državi, postavljalo se pitanje: da li protiv Hitlera ili sa njim. Premda je među njima postojalo mnogo dodirnih tačaka, postojalo je i mnoštvo pitanja, u kojima su se razilazili. Hitler je bio protiv povratka monarhije i Hohenzollerna u Nemačku, a a vodeći ljudi vojske su bili za restauraciju. Generali su takođe sa nepoverenjem gledali na naoružane odrede SA i njihovog komandanta Rohma. Ali postojali su u generalštabu i krugovi, koji su igrali svoju posebnu ulogu. To je bio u prvom redu general Kurt Schleicher, koji je spletkario i utirao sebi put do kancelarijskog položaja.

On je uočio, da je Nemački socijaldemokratski pokret, oslonjen na jurišne odrede, snaga prvog reda, koji bi pod kontrolom krugova iz generalštaba mogla uspostaviti pravu staru moć Nemačke. Približio se Rothu i počeo sa njim kovati određene planove. Tako je došlo do zapletene situacije: dok je generalštab pružao pomoć Hitleru, general Schleicher se povezao sa majorom Rohmom.

U maju 1932g. dotatašnji nemački kancelar Brunning, pritisnut opštim nezadovoljstvom, slabim rezultatima u spoljnoj politici i uspehom Hitlerove demagogije, predaje ostavku, a na njegovo mesto dolazi Papen. Papen se zanosio idejom, da su uz pomoć katoličkog centruma, ekstremnih nacionalista i predsednika republike Hindenburga zavlada bez nacista. U novembru 1932g dolazi do ponovnih izbora i na njima Hitler nešto gubi: od 230 poslanika spada na 196. Papen podnosi ostavku, a na čelo države dolazi general Schleicher. Ozlojeđen Schleicher-m i vlastitom demisijom, Papen prilazi Hitleru i povezuje Hitlera sa najvećim nemačkim magnatima. Konačno predsednik republike Hindenburg, na nagovor Papena, poverava Hitleru mandat za sastav koalicione vlade. Hitler sastavlja vladu, u kojoj je sam preuzeo položaj kancelara, Papenu je dao mesto vicekancelara, konzervativac Neurath preuzeo je resurs Ministarstva spoljnih poslova, a Biomberg Ministarstva rata. Da bi slomio Komunističku partiju, kao najjaču opozicionu snagu, Goring, organizuje požar parlamenta, a Hitler to iskorišćava, da započne sa progonima svojih protivnika. U toj psihozi započinje izbornu kampanju i dobija na izborima većinu. 21 marta 1933 g. U crkvi u Potsdamu otvara prvi Reichstag ”Trećeg Reicha” koji će mi izglasati specijalna ovlašćenja. Raspolažući sa gotovo neograničenom vlašću, Hitler prelazi na obračun i sa protivnicima iz vlastitog tabora. Hitler je kod preuzimanja vlasti dopuštao odredima SA, da se iživljavaju nad političkim protivnicima i njihovoj imovini, ali je u međuvremenu došlo do sukoba između Rohma i Blomberga kao ministra rata u nizu organizacionih pitanja, kao i pitanja odnosa SA prema vojsci. Vođstvo SA na čelu sa Rohmom je mislilo, da je ”nacional-socijalistička revolucija počela, i stalno se stoga pripremati za drugu revoluciju”.

Hitler je morao birati između vođstva SA i vojske, i izabrao je vojsku. Preneo je vlast u Berlinu na Goringa, pruskog ministra, i odleteo je u Munchen da slomi vođstvo SA i tako pridobije vođstvo vojske za sebe. Odmah je pohapsio sve viđenije vođe SA, zatim je prvo uhapsio pa onda i streljao Rohma. U tom međuperiodu Goring je ubio generala Schleicher-a i druge protivnike nacizma (tzv Junsko krvoproliće).
Te je godine umro predsednik republike Hindenburg a to je Hitleru dalo priliku da spoji položaj predsednika republike sa položajem kancelara. Tog trenutka postaje vođa Trećeg Reicha, osniva koncentracione logore, izgrađuje Gestapo, tiranski vlada Nemačkom. Sa druge strane ruši versajski sistem u Evropi. Već mu je plebiscit u Saaru, omogućio brz uspeh i napredak. Stanovništvo Saara, oblasti, koja se do tada nalazila pod kontrolom Lige naroda, izjasnilo se za povratak u Reich. To je ohrabrilo Hitlera da proveri svoju snagu pa je kršeći odredbe Versajskog sporazuma, objavio osnivanje avijacije i uveo je obavezu služenja vojnog roka. Francuska je u maju odgovorila zaključenjem Francusko – Sovjetskog pakta o savezu na pet godina. Engleska, je naprotiv, zaključila sa Nemačkom pomorski sporazum, kojim se određuje da nemačka mornarica ne sme biti veća od trećine britanske.

Tako je počelo sa rušenjem Versajskog sporazuma, a Hitler objavljuje svoju nameru da želi da osvoji Porajnje. Dok je držao govor vojne snage Nemačke su prelazile granicu i ulazile u gradove. Reakcija Zapad a je bila mlaka iako je održano par ”bombastičnih” govora, naravno to je dalo Hitleru za pravo da pomisli da mu je u Evropi sve dopušteno.Njegovi početni uspesi daju snagu austrijskim nacistima i oni su već 1934g. pokušali da izvrše državni udar, sruše vladu Dolfussa i preuzmu vlast. Ubili su kancelara, ali im je pokušaj preuzimanja vlasti propao. To je Hitlera nateralo da se pritaji i sačeka pogodniji trenutak, 1936 je održao govor u kome obaveštava da se neće mešati u unutrašnje stvari Austrije, međutim nacistima šalje precizna upustva kako da zauzmu vlast. Negde u isto vreme počinje kovati plan za invaziju na Austriju, a 5 novembra iste godine Hitler otkriva: ”Nemačkoj treba životni prostor, a najlakše ga je pronaći u Istočnoj Evropi, u Poljskoj, Belorusiji i Ukrajni”. Taj će poduhvat, bez sumnje, dovesti do rata širokih razmera, a samim tim i do istrebljenja stanovništva, koje naseljava ta područja. Nemačka mora voditi računa o svoja dva neprijatelja: o Francuskoj i Engleskoj, za koje je postojanje nemačkog kolosa u sred Evrope neprihvatljivo. Nemačka mora iskoristiti prvu priliku da udari i da se obračuna sa svoja dva zakleta neprijatelja pre nego se oni spreme za borbu”.

Da bi vojsku potpuno stavio pod svoju kontrolu, otpustio je ministra rata Blomberga i šefa generalštaba Fritscha, raspustio staro ministarstvo i formirao svoju komandu, preuzevši vođstvo nad oružanim snagama. Nakon toga pozvao je na razgovor austrijskog kancelara Schuschnigga, zahtevajući da primi u vladi nacista Seyss-Inquarta kao ministra unutrašnjih poslova, da amnestiraju nacističke zatvorenike i da austrijsku Nacionalsocijalističku stranu primi u ”Vaterlandische Front”. Mussolini u tom periodu nije hteo da zaštiti Austriju, jer je već bio vezan za Hitlera. Hitler je pripojio Austiju Nemačkoj čime je oslabio položaj Čehoslovačke, tako da svet nije morao dugo da čeka na Hitlerovu akciju. Naime, on je iskoristio položaj sudetskih Nemaca i njihovog vođu Henlein, koji je pooštrio pritisak na vladu u Pragu i u pregovorima sabotirao miroljubivo rešenje Sudetskih Nemaca. Engleski premijer Chamberlain, vodeći miroljubivu politiku, u Prag šalje Lorda Lucirmana da posreduje između vlade u Pragu i Hitlerove pete kolone: sudetskih Nemaca. Ti pregovori su doživeli neuspeh, pa je Hitler oduševljen sopstvenim uspesima a siguran u pasivnost ostatka Zapada prešao u ofanzivu i na kongresu u Nunbergu napada Čehe kao izazivače rata, napadajući Beneša, predsednika Češke, zahtevao je od njega da se Česi moraju povući iz Sudetskih krajeva: ”Ovo je moj poslednji teritorijalni zahtev, koji imam da postavim u Evropi” rekao je Hitler.

Sve je govorilo da je sukob neizbežan. Ipak je Chamberlain u poslednji čas ponudio održavanje konferencije u Nemačkoj između Nemačke, Francuske, Italije i V. Britanije. Ova konferencija je održana, i Hitler je dobio gotovo sve što je zatražio, ne samo sudetske Nemce, već i čitavu Čehoslovačku. Samo je bilo pitanje dana kada će Čehoslovačka pasti. Taj čas je kucnuo u proleće 1939., Hitler je ušao u Prag i proglasio nemački ”protektorat” nad Češkom i Moravskom.

Posle Praga došao je red i na Varšavu. Postavio je zahtev za nemačkim suverineitetom nad Danzingom i teritorijom nad Baltikom do luke Memel. Poljaci su bili protiv i pokusavali su da se odupru, međutim Hitler je već bio suviše jak da bi obraćao pažnju na njihovo protivljenje. U leto 1939 započinje vojne, diplomatske i propagandne pripreme za taj obračun. U noći 23. Avgusta 1939 sklapa pakt sa Rusijom (tzv. Ugovor o prijateljstvu i nenapadanju i Ugovor o podeli Poljske), i upravo taj sporazum sa Staljinom bio je prekretnica. Hitleru više niko nije mogao stati na put. Poljsku napada 1 septembra smatrajući da Francuska i Britanija neće reagovati. Ipak, one Hitleru upućuju ultimatum 3 septembra i otpočinje ratno stanje među njima. Tako je zapravo započeo Drugi svetski rat.

Za P.U.L.S.E Branko Milić

  •  
  •  
  •  
  •  



8 komentara na tekst Nacionalsocijalizam

  1. 88

    22/10/2011 at 03:16

    Lepo sroceno,samo sto je klasicna “ANTI FA” propaganda!

  2. branko

    22/10/2011 at 12:16

    Nije propaganda, u pitanju su istorijske činjenice! Sam povod pisanju jednog ovakvog teksta, jeste jačanje fašizma, doduše, u obliku tzv ”demokratizacije”. Upravo ovih dana na Kosovu gledamo sprovodjenje te i takve demokratije iza koje stoji Nemačka. Lično učestvujem u otporu tom fašističkom ludilo. Zato sam i napisao ovaj tekst, apsurd je da samo par min nakon objavljivanja oglasile su se sirene za napad Kfora na jednu barikadu, koju čuvaju profesori, lekari i ostali ”kriminalci”. Uvek protiv fašizma a za slobodu!

  3. Bojan

    22/10/2011 at 20:02

    Branko, upravo tako. Ovo sto primecujes o povampirenju fasizma kroz uterivanje “demokratije” (koja demokratiju videla nije) predstavlja jedan zlokoban kontinuitet revizionizma i tihe refasizacije EU koja traje od samog njenog nastanka. I ne samo to, nego je u mnostvo kljucnih dokumenata jos od osnivanja ‘zajednickog ekonomskog prostora’ 1950ih inkorporirana DIREKTNO gomila ideja i agendi nacista i nacistickih ideologa. Cak su i neki poznati “rehabilitovani” hitlerovci u tome ucestvovali (da, u visokim telima EEZ i kasnije EU je bilo ovejanih nacistickih zlikovaca). I to nije nikakvo konspirolosko buncanje nego DOKAZIVA i dokazana moderna istorija. Ma koliko se njeni izvodjaci pravili da niko ne zna. Ne znam jel’ ti poznat dr Rodney Atkinson (da, BlackAdder-ov rodjeni brat :)) koji se tom problematikom bavi dugo i strucno. Evo ti njegov sajt:

    http://www.freenations.freeuk.com

    Rodni je veliki srbofil (i srpsku poziciju poslednjih 20ak godina tumaci veoma argumentovano kao osvetu fasista vodecem narodu otpora iz 1940ih na Balkanu) i ima dosta tekstova i na nase teme, poilicno vaznih i uz argumentaciju koju ovi nasi neuki analiticari i istoricari mahom ne znaju jer su provincijalci koji nista zivo ne citaju osim vlastitih doktorata napoisanih po ustajalim anahronim izvorima.

    Tako da sve ovo, od marsiranja nacista Estonijom i vlasti fasista u Madjarskoj, preko sramnih rezolucija u evropskom parlamentu kojima se oslobodioci Ausvica IZJEDNACAVAJU sa onima koji su tamo pobili milione ljudi, do danasnjeg mrcvarenja Srba na Kosovu (a do juce u drugim delovima ex-Yu), nije nikakav eksces nego jedan zlokoban kontinuitet. Tu Svabe mahom drze banku kroz raznorazne opskurne NGOs ali i ostali bivsi naci-sateliti daju svoj doprinos.

    Nego sta se desava dole? Na televiziji i Internetu se jedva ponesto provuce od igranja i pevanja. Kakva je situacija juzno od Ibra, u enklavama? te ljude su svi vec i zaboravili.

  4. branko

    23/10/2011 at 15:35

    Dešava se ”Aušvic” 21. veka, doduše na otvorenom! Ljudi su istrajni, jer su shvatili da su barikade potez očajnika. Najgore od svega što se oni koji bi trebali da se pridržavaju aktova koje su sami doneli iste gaze. Najbolj primer je Euleks koji ima potpisan sporazum o 6 tačaka u kojima se navodi da carinici nece biti na gejtovima 1 i 31 (Brnjak i Jarinje), a sada isti taj Euleks prevozi carinike. Zato se čudim, recimo ljudima iz centralne Srbije, koji govore sve same nebuloze i opterećeni su predrasudama! Zapravo pravda, pravednost međunarodnu zajednicu ne zanimaju! Još veći problem su političari u Bg. koji smatraju da su bogom dani da rese problem Kosova na način kako to odgovara moćnicima iz Brisela i Wašingtona, a ne da ga reše onako kako se to i rešava u tim zemljama držeći se pravnih načela i normi, svakako i aktova na kojima te države počivaju. I evo nama apsurda Čeda Jovanović govori o evropskim vrednostima a svojim izjavama krši i ide protiv tih načela, ja sam nešto malo pisao ovde u P.U.L.S.U koje sve akte krše oni koji se zalažu da se tobože treba prihvatiti realnost. Lično mislim da je bolje i da Srbi po drugi put dožive egzodus sa Kosova, jer tamo gde su Kosovske institucije tu nema Srba, pa evo ubili su čoveka zato što je otišao da obiđe njivu. Tako da kada neko priča o demokratiji na Kosovu deluje smešno i jadno, naravno istina teško izulazi na svetlost dana. Kakva je situacija južno od Ibra najbolje kazuje rečenica mog prijatelja koji živi tamo, kada sam ga prošle godine upitao kako im je, on je odgovorio da nije sad toliko loše ali da ipak nije poželjno da se govori glasno srpskim jezikom, eto tako je njima dole. U poslednje vreme su počeli i da ih ubijaju. Za svo to vreme Evropa ćuti i podržava takvu vrstu nasilja, zato sam i napisao ovaj tekst, pogledaj sličnosti ekonomska kriza 1929g., jačanje Nemačke, iako se odriču fašizma sada zastupaju isti ali pod patronatom ”demokratije”, evropskih vrednosti, zaštite ljudskih prava i sl. dakle, ništa se nije promenilo. Meni nisu jasni oni koji misle da je u Evropi sve ružičasto, ja sam lično, bio u niz Evropskih zemalja, i u nekima sam bio začuđen (ne)demokratijom. Hvala na sajtu, svakako sam našao niz dobrih tekstova.

  5. Bojan

    25/10/2011 at 02:41

    Hvala ti na ovom detaljnom osvrtu na situaciju. O toj stravicnoj situaciji na jugu, ne cujemo NISTA. A tako bi otprilike izgledalo i u KM.

    Oko gluposti i predrasuda koje se iz centralne Srbije cuju o Kosovu, nadam se da je jasno da to NIJE vecina, i da ljudi cesto – soceni s malodusnoscu i besperspektivnoscu situacije u kojoj je zemlja trenutno – padaju na jeftine lokal-sovinisticke demagoske budalastine, koje cesto sire i pojedini politicari i mediji. Tako je i tokom ratova devedesetih bilo, svako je “znao” ponekog izbeglicu iz Krajine ili Sarajeva koji je doneo milione i ovde se bahati. A to su bile gluposti koje nisu odgovarale realnosti ni u 0,5% slucajeva. Stupidne bapske price.

    Ali ponavljam, danas je ipak teze proturati tu vrstu budalastina i bezmalo SVAKO (makar svako ko koristi Internet) zna situaciju. A kako nas narod dole dozivljava okupacionu vlast, evo videa:

    http://www.youtube.com/watch?v=wLP_wvpn4AE

    Kao da su citali nasu raspravu
    🙂

  6. brankokm

    26/10/2011 at 15:25

    Nećete mi verovati Bojane, tog jutra se završilo moje dežurstvo tako da sam bio lično prisutan 🙂 Čak se jednog trenutka i vidi na snimku moja malenkost! Inače, moram priznati da sam bio evrofil, ali je ista ta Evropa od mene napravila najvećeg evroskeptika! Prezir počinje kada sve shvatiš!!!!!

  7. brankokm

    26/10/2011 at 15:29

    E da, a da pišem za P.U.L.S.E, jeste zbilja proistekla iz želje da dam doprinos naporima koji ulažu urednici koji su sa mog kraja, koje lično nisam upoznao, ali koji svojim delanjem potvrđuju da sa Kosova ne potiču samo divljaci i varvari, već i ljubitelji arhitekture, filozofije, lepe književnosti …..

  8. Bojan

    01/11/2011 at 07:51

    Branko, mislio sam da sam replicirao na ovo, a nisam. Sjajno, ovo s licnim prisustvom snimanju skeca :). Kako god, ti hrabri i duhoviti momci i devojke su zadali (ne samo ovim skecom, naravno) prilican ‘domaci zadatak’ kilavoj i uspavanoj javnosti prestonice. Tu vrstu ‘performansa’ ovde izvode samo stranacke omladine i to onda bude nedohuvito i forsirano.

    Ali ovo tamo je, fakat, ipak stvar vezana za stvari mnogo vaznije od predizbornih kampanja.

Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.