Ulogujte se / Kreirajte profil

Palmira u vreme slave: kraljica Zenobija

Kraljica Palmire, o čijim podvizima se i danas priča, osvojila je Egipat, zarobila rimske pokrajine i gotovo transformisala svoje kraljevstvo u carstvo jednako Rimu.

Bogatstvo, kultura i moć preovladavali su u Palmiri u trećem veku nove ere. Ova kosmopolitska prestonica rimske provincije istog imena bila je smeštena blizu istočnih granica imperije, obezbeđujući prostor ambicioznoj moći kraljice Zenobije.

Do sredine trećeg veka, Rimsko carstvo bilo je zaglavljeno u političku i ekonomsku krizu. Njegove granice bile su pod stalnim napadom, a njegovo središte u borbi za opstanak. Promene koje je Carstvo doživelo u tom periodu u pogledu institucija, društva, ekonomskog života i religije bile su toliko duboke, da se Kriza 3. veka uglavnom tumači kao sam nagoveštaj promene epohe, tj. nagoveštaj dolaska srednjeg veka. 

Tokom tog perioda je i pobunjeničko Galsko carstvo u Evropi počelo da se odvaja od Rima. Oslabljeno i rasejano, Rimsko carstvo se suočavalo sa pretnjama sa svih strana. Posmatrajući sve to sa istočne strane, Zenobija je videla priliku da osvoji carstvo.

Foto: Wikimedia Commons/Ilustracija slikara Helberta Šmalca

Palmira je imala istoriju saradnje sa rimskom vladavinom, što je rezultiralo brojnim prednostima za pustinjsko kraljevstvo. Smeštena usred današnje Sirije, oko 130 kilometara severoistočno od Damaska, Palmira je dosta prosperirala od trenutka kada je u prvom veku dospela pod rimsku kontrolu. Locirana na raskršću između mediteranskog sveta kojim je upravljalo Rimsko carstvo i velikih imperija Azije, Palmira je postala centar od ogromnog strateškog i ekonomskog značaja.

Karavanski putevi koji su od plodnog Levanta vodili ka moćnoj Mesopotamiji prelazili su upravo preko Palmire, donoseći joj bogatstvo i pružajući njenim vladarima sredstva za ulepšavanje grada, kao i samopouzdanje da se afirmišu na regionalnom nivou. Poznata kao Biser pustinje, Palmira je bila čuvena po svojim velelpnim građevinama, kao što su Trijumfalna kapija i impresivno pozorište. Do sredine trećeg veka, Palmirsko carstvo je uživalo određenu nezavisnost – iako kao država unutar Rimskog carstva. Zenobija je to probala da promeni…

Tokom vekova, Zenobijina životna priča bila je predmet brojnih spekulacija. U živopisnim, ali nepouzdanim “Carskim povestima”, zbirci biografija rimskih careva, navodi se da je Zenobija sebe povezivala sa Ptolemejskim kraljevstvom, uključujući i Kleopatru. Istočni istoričari, kao što je persijski Al-Tabari, verovali su da Zenobija nije bila grčkog, već arapskog porekla. Savremeni istoričari se slažu da kraljica Palmire nije vodila poreklo od Ptolomeja i da je najverovatnije došla iz uticajne palmirske porodice u kojoj je stekla vrlo visoko obrazovanje.

U svojoj knjizi “Opadanje i propast Rimskog carstva”, britanski istoričar Edvard Gibon je do detalja opisao Zenobiju:

“Zenobija je bila vrlo cenjena i smatrana je kako najlepšom, tako i najhrabrojom ženom svog doba. Ona nije posedovala samo znanje latinskog, već je odlično vladala sirijskim, grčkim i egipatskim jezikom.”

 

 

Foto: Wikimedia Commons/Zenobija na antoninijanu koji navodi njenu titulu Avgusta i prikazuje je sa dijademom

Zenobija se udala za Odenata, vladara Palmire i osnivača Palmirskog carstva. Vladajući od 263. godine, Odenat je uspešno odbranio Palmiru od Persijanaca. Ostavši odan Rimu – barem spolja gledano – Odenat je uspeo da probije persijske granice i natera ih da se povuku na svoju teritoriju.

Odenat je od samog početka tvrdio da igra na strani Rima, ali uskoro je postalo jasno da je samo želeo da postane “monarh Istoka”. S obzirom na slab položaj Rima, novi car Rimskog carstva – Valerijanov sin, Galijen – nije imao drugog izbora osim da Odenatu prizna moćni status. Odenat je takođe bio krunisan i kao “kralj svih kraljeva” od strane sopstvenog naroda. Palmira bi možda postala glavni grad nove imperije, ali se to ipak nije dogodilo. Odenatovi snovi su srušeni 267. godine – nakon povratka sa kampanje protiv Gota u Kapadokiji, rođak ga je ubio u njegovoj palati.

Tada je došlo Zenobijinih pet minuta. Sin kojeg je dobila u braku sa Odenatom, Vabalat (Vabalatius na latinskom), je logično trebalo da nasledi svog oca, ali je bio još uvek dete. Zenobija je sebe proglasila regentom, što joj je omogućilo kontrolu nad teritorijama na istoku koje su malo pre toga preuzete od Persijanaca. 

Zenobija je znala kako da iskoristi trenutak slabosti Rimskog carstva. Ona je prezirala cara Galijena i njegove generale koji su bili nemoćni da je zaustave. Kada je na vlast došao sledeći rimski imperator, Klaudije II Gotski, nije imao drugog izbora osim da Zenobiji prizna suverenitet. Zenobija je tako postigla svoj cilj – Palmira je postala jednaka Rimu.

Držeći Persijance u zalivu na istoku, Zenobija je aneksirala mnoge susedne države, uključujući celu Siriju i veći deo Anadolije (današnje Turske). Godine 269. ona je poslala svoje snage u Egipat i preuzela Aleksandriju. Do 270. godine preuzela je kontrolu nad celim Egiptom. Njena imperija činila se nezaustavljivom…

Ipak, sledeći rimski car Aurelijan bio je dosta drugačiji protivnik. Preuzevši vlast 270. godine, Aurelijan je imao rigidnu vojnu disciplinu. 

272. godine car se okrenuo istočnim provincijama i Palmirskom carstvu. Snabdevanje Rima žitom bilo je ugroženo, budući da je Egipat bio pod Zenobijinom kontrolom. Čim je procenio da su legije dovoljno spremne, Aurelijan je krenuo na istok. Mala Azija je brzo povraćena, Vizantion se predao, a naposletku i dobro branjeni grad Tijana nakon čije predaje su stvari brzo krenule u Aurelijanovu korist. Kroz šest meseci, car je stajao pred kapijama Palmire, grad se predao, a Zenobija je pokušala da pobegne u Persiju. Palmirsko carstvo prestalo je da postoji. Kraljica i njen sin su zarobljeni i paradirani ulicama Rima, a normalno snabdevanje žitom ponovo uspostavljeno. 

Palmira se 273. ponovo pobunila, ali ovoga puta Aurelijan je potpuno uništio grad koji se više nije oporavio.

Izvor: Fonet

Skoro kao i kada su njeno rođenje i poreklo u pitanju, tako je do danas i Zenobijina smrt ostala nerazrešena. Neki arapski izvori kažu da je počinila samoubistvo kako bi izbegla zarobljeništvo. Rimski izvori tvrde da ju je Aurelijan, odbivši da osudi ženu na smrt, doveo kao roba u Rim. “Kraljica je oduvek želela da poseti Rim i ta želja joj se na kraju ispunila”, ironično se navodi u “Carskim povestima”. Neki izvori tvrde da je tamo bila uništena, drugi kažu da se udala za rimskog senatora i živela kao rimska matrona. 

Ipak, šta god da joj se dogodilo, podvizi Kraljice peska bili su i ostali inspiracija mnogim piscima. 

Autor: Staša Miljković

National Geographic Srbija

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.