Песник Душан Ковачевић

Поводом књиге Ја то тамо певам

Када чујете песму или музичку тему, ви видите филм – каже Душан Ковачевић у својој књизи Ја то тамо певам, где га најзад упознајемо и као песника, пошто смо га више него добро упознали као врсног сценаристу и драматурга, као успешног филмског и позоришног редитеља, па и као романописца и есејисту.

Једно је сигурно: без стваралаштва Душана Ковачевића, српски театар, књижевност и кинематографија изгледали би сасвим другачије и били би свакако сиромашнији за десетине врхунских дела, а баш због тога што знамо много и о пишчевом животу и о његовом раду, може деловати као мало изненађење кад будемо наишли на стихове које је написао нико други него управо творац Балканског шпијуна и Радована Трећег.

Да ли је, међутим, ово заиста први сусрет шире публике са Душаном Ковачевићем као песником?

Изгледа да није, јер ако узмемо да проверимо да ли је Ковачевић у праву кад каже да је музика најбоља асоцијација на одређени филм, онда ћемо закључити да нема ко се на стих „За Београд, фирмом Kрстић“ неће сетити филмског хита Ко то тамо пева, нема ко се на стихове „Године су пролетеле, хеј животе, хеј младости“ неће сетити Балканског шпијуна, нема ко се на песму насловљену као „Хор покојника“ неће сетити Сабирног центра, а да се не говори о песми „Месечина“, која је постала хит малтене независно од филма Underground, за који је и написана.

Није необично да песме наставе да живе и након филма, па да тек независно од њега доживе невероватну популарност, али у случају филмске верзије Ковачевићевог Професионалца десило се да и песме и сâм филм остваре и одрже паралелно своју популарност, па је тешко пресудити да ли је занимљивије слушати несвакидашњи разговор између Луке Лабана и Теодора Теје Краја – или провокативне нумере „Пада влада“ и „Моторола“.

Све је наведене песме написао за своја филмска дела Душан Ковачевић и све су се оне нашле у књизи Ја то тамо певам, па и она песма из Професионалца која неодољиво подсећа на изворни староградски жанр и за коју бисмо тешко могли и претпоставити да је први пут написана и компонована тек за потребе филма – „За асталом ситну књигу пишем“.

Сем тога, Ковачевић је у књигу унео и песме из својих драмских дела (за која и сâм каже да се могу тумачити и као комедије и као драме, што зависи од самог гледаоца или читаоца), па иако оне нису доживеле популарност као што је то случај са песмама из култних филмова, ипак заслужују пажњу читалаца, тим пре што нас бар на моменат воде у свет Ковачевићеве позорнице и откривају нам донекле позадину настанка оних дела која су својевремено била права мала револуција у српском театру.

Обогативши књигу прозним фрагментима и предочивши у њима контекст појединих песама, али и извесне детаље из свог животописа, Ковачевић је заиста начинио, како и стоји у опису књиге, песничку аутобиографију, па су и његови прозни коментари заправо много више од тога, а неретко су и сами прожети стилом који није ништа мање поетски од оног у самим стиховима.

А уневши и песме посвећене члановима своје породице, као и један прозно-песнички сегмент посвећен времену и приликама у којима је књига написана и одштампана, Ковачевић је начинио дело које ће једног дана можда бити аутентична хроника његове породице, али и сведочанство године у којој се као једини план наметнула жеља да се остане жив.

Уз бритко перо Душана Ковачевића и упечатљиве илустрације Горана Ратковића, књига Ја то тамо певам чита се у једном даху, као што се гледају и Ковачевићеви филмови, али се о њој дуго и дуго размишља након читања – што је такође случај са Kовачевићевим филмовима.

За П.У.Л.С  Душан Милијић

Лагуна Букмаркер

0 0 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments