Priča o kubanskim cigarama

Kuba u borbi za prestiž sa Dominikanom i Nikaragvom. Poslednja kubanska pobeda, i kako uočiti lažnu cigaru, pročitajte u prvom delu priče o jednom od simbola hedonizma na Zemlji – kubanskim cigarama.

Slava kubanske cigare starija je čak i od Kastrovog režima. Kolumbo je upoznao Evropu sa cigarama nakon što je stigao na Kubu 1492. Bile su hit – obavezan dodatak za otmene džentlmene, najveće pisce beletristike, poznate generale i šaljive predsednike.

Iako imena poput Cohiba Esplendido, Montecristo No. 2 i Partagas Serie D izazivaju ozbiljnu dozu romantizma u svetu cigara, mnogi bi bili iznenađeni kada bi saznali da se kubanske cigare više ne smatraju najboljim na svetu. Kubanske cigare godinama u nazad nisu proglašavane za najbolje. Iako primat preuzima Dominikana i Nikaragva, tradicija i patina su i dalje na strani legendarnih „Kubanki“.

Dominacija Dominikane i Nikaragve

Prema američkom časopisu Cigar Aficionado, koji je posvećen uživanju u dobrom životu i svetu cigara, najbolja cigara u protekloj godini bila je Padrón 1964 Anniversary Series Torpedo (Natural), iz Nikaragve, sa rejtingom 97 i cenom od 18 dolara. Padron je prvi put pušten u prodaju 1994, kada je kompanija slavila 30 godina postojanja, i lično su je pravili osnivač Hose Orlando Padron i njegov sin Horhe.

Ukoliko mislite da se slava zemlje gde se spajaju Severno karipsko more, Meksički zaliv i Atlantski okean završila tada, grešite. I 2015. i 2016. godine Nikaragva je odnela pobedu, My Father Le Bijou, pa La Flor Dominicana Andalusian Bull.

Godine 2017. Dominikana preuzima primat sa cigarom Arturo Fuente Don Carlos Eye of the Shark, mešavini zasnovana na originalnoj Don Carlos cigari (nastala 1976. godine), ali je malo izmenjena za ovo konkretno izdanje. Ako želite da znate tačno šta je čini drugačijim od obične linije Don Carlosa, moraćete da upotrebite svoju maštu, jer su detalji stroga tajna.

I 2018. i 2020 vladala je Dominikana, ovenčana sa dve nove titule istog proizvođača – E.P. Carrillo, a izdvojila se naročito cigara Encore Majestic, sa aromom hrasta, čaja, karamele sa oštrim notama komadića kandirane kore pomorandže.

Pauzu dominikanskoj dominaciji, u međuperiodu pobedila je cigara iz Nikaragve Aging Room Quattro Nicaragua Maestro, sa notama tamne čokolade, drveta, karamele i pečenog badema.

Poslednja kubanska pobeda

Gde je ovde Kuba? Poslednja kubanska koja je pobedila na listi bila je Montekristo 2 daleke 2013. godine. U duhu izjave izvršnog urednika Cigar Aficionada, Dejvida Savone za Vašington Post: „Samo zato što je cigara kubanska, ne znači da će biti visokokvalitetna. Na Kubi ima dobrih i loših cigara, kao i u drugim zemljama koje ih proizvode“.

Uostalom, Japanci godinama unazad pobeđuju Škote na takmičenjima za viski. Yamazaki, Hibiki, Hakushu, Suntory, Yoichi, i tu listi nije kraj.

Takođe, američka Napa dolina sve češće odnosi pobede nad Francuzima, kada je u pitanju vino.

Danas više ni terroir bajkoviti segment francuskog vina ne pomaže u borbi sa vinarijama Castello di Amorosa, Domaine Carneros, Opus One, Artesa Vineyards, Spottswode.

Ni najbolji mohito nužno nećete popiti u Havani, a i dve poslednje nagrade za najbolju picu na svetu, otišle su u Pariz, ne na Apenine.

Kako uočiti lažnu cigaru?

Na isti način na preduzetnici patika pokušavaju da zarade novac prodajom lažne robe, kubanske cigare se često proizvode sa lažnim namerama i uključuju slučajeve u kojima ljudi nabavljaju robu iz Dominikanske Republike, Nikaragve ili Hondurasa za 20 dolara, povezuju ih faksimilima oficijelne kubanske trake za cigare, stave u kubansku kutiju, i prodaju po 300 puta većoj ceni.

Drugi scenariji falsifikovanja uključuju kupovinu cigare napravljene od pravog kubanskog duvana, ali one koja je motana i proizvedena u nekubanskoj fabrici, što ozbiljno podriva ono što pravi Kubanac smatra cigarom.

Prva stvar na koju treba obratiti pažnju je pakovanje. Prave kubanske cigare dolaze u kutijama označenim sa prepoznatljivim, ažuriranim hologramskim Habanos SA (svetski izvoznik kubanskih cigara) pečatom u gornjem desnom uglu, i garantnim pečatom sa bar kodom na levoj strani, dok na dnu kutije piše „Habanos SA“, „Hecho En Cuba“, a ukoliko je je cigara ručno rađena, pisaće „Totalmente a Mano“.

Ispod toga će stajati šifra fabrike u kojoj su cigare napravljene i pečat sa datumom kada su cigare stavljene u kutiju. Ako ni tada niste sigurni da imate pravu kubansku cigaru, svi dokazi se mogu prikupiti iz boje pepela. Falsifikati će goreti sivo, dok „Kubanci“ gore čisto belo.

Mesto Cohibe u istoriji i uloga Fidela Kastra. Koja je najpopularnija kubanska cigara, sve o veličinama, cenama, skladištenju, pročitajte u ovom delu priče o jednom od simbola hedonizma na Zemlji – kubanskim cigarama.

Mesto Cohibe u istoriji i Fidel Kastro

Koiba (Kohiba – kolokvijalno i pogrešno u nas) i dalje je među je glavni fokus kolekcionarima i entuzijastima – čiji dodatno fermentisani i sazreli duvan raste u samo pet „Vegas Finas de Primera“ – najboljih plantaža u Vuelta Abajo (provincija Pinar del Rio), legendarnom kubanskom regionu za uzgoj duvana.

Nekada lična mešavina Fidela Kastra, koja je za „El Komandantea“ pravljena do 1968, brend je na koji većina ljudi pomisli kada čuje kubanska cigara.

U naslovnoj priči za Cigar Aficionado iz 1994. godine, Kastro se prisetio porekla svog afiniteta i kako je kompanija počela 1966. godine, rekavši: „Reći ću vam nešto o Koibi. Ona nije postojala kao brend na Kubi. Čovek koji je radio kod mene kao telohranitelj, pušio je veoma aromatičnu, lepu cigaru, i zanimalo me koja je to marka. Odgovorio mi je da to nije posebna marka, već da dolazi od prijatelja koji pravi cigare. Rekao sam, hajde da nađemo ovog čoveka.

Probao sam cigaru i našao sam da je toliko dobra da smo stupili u kontakt sa njim i pitali ga kako ju je napravio. Zatim smo postavili kuću (fabriku El Laguito) i on je pojasnio sastav duvana i koje lišće sa plantaža koristi, omote i druge stvari. Pronašli smo grupu proizvođača koja bi se time bavila, dali im materijal i tako je osnovana fabrika. Sada je Koiba poznata širom sveta. To je bilo pre više od 30 godina.“

Originalna Koiba, duga, tanka cigara zvana Lansero, postala je diplomatski dar za državnike u inostranstvu kojima se Kastro divio, poput kao Luisa Ečeverie iz Meksika, Omara Toriosa iz Paname, Josipa Broz Tita i Gamala Abdela Nasera iz Egipta. Najviše su kada bi stizale obradovale Tita.

Najpopularnija kubanska cigara

Partagás Serie D No. 4 je najpopularnija cigara proizvedena na Kubi, i prodaje se za oko 174 kubanska konvertibilna pezosa, kutija sadrži 25 cigara, u dolarima – 7 po cigari.

Definisana začinima, kafom, čokoladom i drvenastim dimom, cigara je nezaobilazna u hjumidoru svakog hedoniste. Ali kupac mora da vodi računa.

Ime Partagas se koristi na Kubi za Habanos SA, kubansku državnu duvansku kompaniju,a postoji i drugi, koji ne sadrži kubanski duvan, već se proizvodi u Dominikanskoj Republici za General Cigar Company.

Veličine

Cigare se mere na dva načina – po dužini u inčima – i po njihovom „prstenu“, koji definiše prečnik cigare. Uprkos mnoštvu veličina, takozvana snaga cigare će proizaći iz vrste duvana koji je motan, a ne od same veličine. Najveća standardna veličina cigare se zove „A“, koja je poznata i kao Gran Corona i duga je 9 1/4 inča, prstena 47.

Druge denominacije veličine uključuju Petite Corona, Churchill, Robusto, Corona Gorda, Double Corona, Panetela i Lonsdale – koje su sve klasifikovane pod zastavom „Parejos“ što ukazuje da su to cigare sa ravnom stranom i da ih je potrebno iseći pre pušenja.

Cene kubanskih cigara

Ako želite pravu stvar, moraćete da platite za to. Na aukciji u Londonu 2014. godine, lot od 50 kubanskih cigara iz 1992. koštao je 41.463 dolara.

Dok ostaje da se vidi da li će podizanje embarga dovesti do toga da kubanske cigare izgube svoju cenu i skladište zbog povećane lakoće kupovine, drugi veruju da bi cene mogle da porastu zbog povećane potražnje koja bi mogla da preplavi ponudu ručne izrade i poveća troškove. Veruje se da Kuba ima proizvodni kapacitet od oko 150 miliona cigara godišnje, što je oko 1% svetskog tržišta.

Ne puši cigare više samo Majkl Džordan, puno je novokomponovanih bogataša, koji sada u separeima širom sveta guše lepotice sa Instagrama. Treba to namiriti.

Uobičajene cene za cigaru iz prodavnice duvana u Havani sada se kreću od 6$ – za Partagas Serie D, broj 5 – do 31$ za Cohiba Behike BHK 56.

Starenje

Na isti način na koji vina mogu da se oplemene starenjem, i dobiju na vrednosti, slično je sa cigarama, pa ostavljanjem u hjumidor dobijaju svoju patinu i ukus, čak i ako stoje samo mesec dana.

Opšte pravilo je da će se ukus cigara oblikovatii i menjati u periodu od 10 godina. Nakon tog perioda, cigare više neće pokazivati značajnije poboljšanje, ali pitanje prestiža je i sama dob, odnosno činjenica da je neko uspeo da ih sačuva.

Pune cigare koje se pomešaju sa duvanima višeg pražnjenja, kao što je prethodno pomenuti Partagas Serie D No. 4, navodno će imati najviše koristi od starenja u specifičnim i idealnim uslovima, koje diktira vlažno i hladno okruženje, u kojem je procenat vlažnosti vazhuda ispod 65% a temperatura ispod 18.3 stepeni. Vreme ipak ne leči sve. Cigara „lošeg“ ukusa neće se poboljšati prostim protokom vremena.

Dakle, možda su lokalni proizvođači zatajili sa nagradama, ali „Kubanka“ je i dalje „Kubanka“. Koliko god tehnologija napredovala, ljudi i dalje kupuju tradiciju, pa im je i dalje milija francuska terroir priča, od kalifornijskih savršenih vina. Tako je i sa cigarama, Kubom, istorijom, ženama koje su na svojim butinama marljivo uvijale cigare, praveći od toga kult i ekstazu, moru poštovalaca i zanesenjaka. Postoji u tim cigarama, i deo bunta i revolucije, koji ne može finansijski da se omeđi, koji nema cenu.

Autor:Pavle Jakšić

Izvor: N1

  Cigare, Društvo, Istorija, Kuba, N1, Pavle Jakšić