Ulogujte se / Kreirajte profil

Stanislav Vinaver – genije koji pada u zaborav

 

Zanesi nas

„Zanesi nas mišlju strasnom

Munjevitom lekovitom

Vrtoglavom slutnjom jasnom

Ka izvoru plahovitom

Ka izgaru vidovitom.

Rasklopi nam splet obzorja

Vode znanja i dubina

Razbesni nam neosporja

Razjari nam svih predgorja

Utrnuli grč davnina.

Ka večitom premaranju

Prebolelih događaja

Ka bunovnom pregaranju

Čvorova i odmršaja

Ka snu blesku i stvaranju.

 

Filozof, muzičar, matematičar, Stanislav Vinaver govorio je  za sebe da je i novinar koji se bavi književnošću. Rođen je prvog marta 1891. godine u Šapcu, majka Ružica je bila Jevrejka rodom iz Poljske, prevodilac, muzički kritičar, ubijena je od zločinačke ruke gestapa u Beogradu. Otac, Josif, je bio lekar, tačnije rendgenolog. Šabac je postao prvi rendgenološki centar na Balkanu upravu zahvaljujući Josifu Vinaveru.

Stanislav Vinaver iako je matematičar, muzičar u sebi nosi buntovnu krv koju samo književnik i novinar ispoljava svojim jasnim stavovima, skoro po završetku gimnazije u Šapcu biva izbačen iz iste zbog verbalne svađe sa profesorom, potom upisuje Prvu beogradsku gimnaziju gde je i maturirao. Jovan Skerlić ga je zapazio kao izuzetnog literalnog talenta.

Nakon završene gimnazije u Beogradu, Vinaver je upisao studije fizike, matematike i muzike na Sorboni. Od 1910. do 1913. objavljuje tri knjige. Vinaverove knjige se na neki način ističu po „nedorečenosti“. Knjiga „Misli“ je iz dva dela. Vinaverov opus pisanja daje upravo njegova širina raznolikosti misli, ponekad nenadanih pauza, različiti stilovi od realističkog, simbolističkoj do ekspresionističkog. Pisac, umetnik po prirodi i treba biti raznolik te ovo „mešanje“ stilova nije čudno za jednog svestranog pisca, novinara, ratnika, fizičara, matematičara, muzičara. Svestrani  pisac plahe krvi i jake reči nema tačnu formu, već oseća čežnju za novim i mešanje svega onog nastalog u rečima, reči teže ka oslobođenju a ne ka grčenju i savijanju u stare otiske nekih savijenih normi.

U jednom trenutku Vinaver je rekao:

Svi smo mi ekspresionesti.

 

Trudio se svojom ambicioznošću da unese nit naprednosti u našoj književnosti, te se može reći da mu je to i uspelo. Uglavnom je pisao poeziju, ali se i proza razumljivo prožimala kroz njegove knjige. Može se reći da je kroz svoja dela izražavao pritajeni bunt, novinu za kojim je stalno prezao, unapredio je modernu književnost i dugo je bio pogrešno shvatan.

Stanislav je bio veliki vizionar, pisac filozovskog opusa kritike reči, polemičar i kritičar. Kaže se za Vinavera da je tražio „oslobođenje našeg jezika“, što je razumljivo jer konkretnost reči ubija umetnost odnosno  bit pisane umetnosti. Tražio je novo doba za našu književnost, novi jezik, novi izraz, novu formu, upravo to Vinavera je učinilo posebnim. Tražio je oslobođenje strogim pravilima „robovanja“ gramatike, što upravo podseća na simbolizam gde je aktuelan „slobodan stih“ odnosno sloboda izdražavanja, umetnost kazivanja bez granica. Začetnikom simbolizma smatra se Rembo.

Setimo se da je u Americi Volt Vitman uveo takozvani “eksperimntalni stih” koji je isto što i „slobodan stih“ te je razumljivo da su mnogi pisci sezali za slobodnom rečju, rečju slobode, te je upravo to „slobodno“ značilo skidanje lanaca „tradicionalnom“ načinu pisanja, jer i književnost napreduje i sama po sebi reč čezne da bude drugačije iskazana a ne da ostane zaleđena i umotana u određenu formu strogih pravila. Vinaverova razmišljanja upravo možemo pronaći u ovim nitima, sakupljao je jezičke izraze, tražio nove reči….

Modernizam kao i simbolistika iskra, sezanje za novim je sinonim za Vinavera, može se reći da je bio neprihvaćen, neshvaćen kod nas dok je činjenica da je očarao mnoge kritičare kao npr. Rebeku Vest svojom knjigom „Crno jagnje i sivi soko“. 1920. godine Vinaver se vraća iz Francuske kako bi učestvovao u Balkanskim ratovima.

Vinaver je bio istaknuti borac a za to ga vezuje i sledeci događaj:

Na povratku kući, 1919. godine, potporučnik Vinaver je poveo poslednju četu jugoslovenskih dobrovoljaca iz Rusije. Išli su preko Carigrada, međunarodnim vozom kroz Bugarsku, bez prava na napuštanje vagona u stanicama. Po redu vožnje, voz se u Sofiji zadržavao dva sata. Koristeći bugarsku nebudnost, Vinaver je postrojio svoju četu i poveo je u grad. Kad je četa ušla u Slavjansku ulicu, naredio je strojevi korak, kojim su išli sve do crkve Svete Nedelje gde je, sa svim vojnim počastima sem plotuna, odata pošta moštima Svetog velikog kralja svesrpske zemlje Stefana Uroša II Milutina. Kad su Bugari dočuli šta se događa, Vinaverova četa je već bila u vozu koji se približavao Nišu.

Bugari su ovo shvatili kao veliku aroganciju pobednika nad pobeđnim i teško kršenje mirovnih odredaba. Pretili su međunarodnom arbitražom i tražili kazne za vinovnike ovog događaja. Bilo je potrebno dosta diplomatskog takta kako bi se stvar nekako zataškala.

 

Završiću tekst pesmom „Ostavi“ u nadi da neko  pored tolike svestranosti pisane reči  neće ostati prepušten  raljama zaborava. U duši je  bio simbolista jer je vapio za slobodom reči, u krvi pisac i novinar, u srcu rođeni borac, u širini misli filoziof metafizičkog pogleda na svet i reč, to je bio Stanislav Vinaver.

 

Ostavi

„Ostavi, ostavi makar svisnuo

Sumnje bolećive teške pokornosti

Preni se, preni se – srce stisnuo,

Tragom potonule gluhe sumornosti.

Dolaze, dolaze tamnim klepetom,

Izvori predrevni večne sanjarije,

Svet nam je, svet nam je stare igrarije

Zanesen vekovnim gluhim trepetom.

Čuješ li, vidiš li tajnih tokova

Gde se rasklapaju grdni bezdani –

Sanjaš li, slušaš li, slatkih sokova

Strahovot lekovit zanos zvezdani.“

 

Za P.U.L.S.E Milošević Slavica

Resursi:

http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=328.0

  •  
  •  
  •  
  •  

Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *