Ulogujte se / Kreirajte profil

Stvaranje ni iz čega (∅)

.

Become a Patron!

.

(Dok se Bog vešto skriva iza vela od 10 na minus 43)

Uzmemo li ideju o stvaranju ni iz čega ona u jevrejskoj mistici drži izuzetno kompleksnu i značajnu poziciju, dobro znanu po jednostavnoj hebrejskoj reči – Ejn (אין) – Ništa, Ništavilo; ali ništavnost koje u isto vreme predstavlja i primordijalnu formu stvaralačke sile. Potencijal kosmosa. Motor onoga što zovemo Postankom (Berešit, בראשית). Odnosno mehanizam koji će iznedriti inicijalni set zakona koji(m) će kosmosom upravljati – fizički set zakona u krajnjoj instanci… Upravo zbog toga je ovo i jedna od omiljenijih formula koju jevrejski učenjaci koriste kada žele da diskutuju i pišu o problematici stvaranja ni iz čega.

No najjednostavnije rečeno:

(…) Reč je o stvaranju sveta od strane Boga iz nečega što nije ni Bog sâm po sebi, niti bilo kakva druga vrsta egzistencije, već čisto ne-postojanje.

 

Uposlimo li ovde racio, formula bi mogla biti sledeća:

m / 0 =

m podeljeno sa nulom (0daje beskonačno ()
gde m predstavlja bilo koji pozitivan
 broj (+)

 

Ali zašto ne uprostimo ovu jednačinu množeći obe strane nulom?

Na taj način dobijamo da:

m = 0 x

proizvod nule i beskonačnog daje pozitivan broj

 

Zar to nije dokaz da je neka beskonačna sila stvorila kosmos ni iz čega ()?

To Ništa, iz kojeg je sve nastalo, zbog toga nikako ni ne može biti apsolutna negacija sveg postojanja, a mi Mu ne možemo pripisati nikakve atribute zato što je izvan domašaja našeg razuma i intelekta. Ipak, suština je u tome da je To Ništa beskonačno realnije od bilo koje druge realnosti. Tek kada se um oslobodi svih ograničenja i kada se, rečeno mističnim jezikom, spusti u dubine tog ništa, tek tada može nazreti ono/To božansko.

Dakle, Ništa obuhvata apsolutnu širinu te mistične stvarnosti, iako se ne može definisati… jer Bog koji je definisan bio bi konačan Bog. Suštinski: predstavlja božanstvo u njegovoj najskrivenijoj i najnedokučivijoj suštini. Tako da je stvaranje ni iz čega zapravo stvaranje iz sâmog Boga. I na taj način stvaranje ni iz čega postaje simbol emanacije, jedne ideje koja je u istoriji filozofije i teologije uvek bila veoma zamućena i krivo tumačena.

S druge strane ogledala, ovaj pristup (možda) možemo uporediti s Plankovom erom (Planck epoch) moderne kosmologije, erom koja se vezuje za vreme ranije od 10−43 sekundi nakon Velikog praska* (Big Bang). Period stvaranja u kojem ništa nije bilo izvesno, jer je u uslovima Plankove energije (1019 milijardi elektron-volti, eV) gravitaciona sila, G, bila jaka poput bilo koje druge sile. Nešto što se nikada više nakon toga nije dogodilo. Vrlo je iz moguće da su tada sve četiri, nama danas znane, sile svemira bile objedinjene u jednu SUPERSILU i možda je jedino tada vasiona bila u savršenom stadijumu ništavila, odnosno – praznog višedimenzionalnog svemira. To je vreme misteriozne simetrije koja je objedinjavala sve četiri sile tako da su jednačine za njih mogle biti savršeno komplementarne. No odmah  nakon 10−43 sekundi od ova misteriozna simetrija biva narušena kada se i formira majušni mehur, embrion, ovog našeg kosmosa u nastajanju… Možda i kao rezultat nasumične kvantne fluktuacije (Quantum fluctuation). Taj mehur bio je reda veličine Plankove dužine (The Planck length) koja je iznosi, prema približnim procenama, oko 10−33 centimetara, odnosno tek 0.000000000000000000000000000000000016 metara.

Nakon ovog inicijalnog ultra-kratkog perioda, u nastupajućoj GUT eri (A Grand Unified Theory) koja započinje nakon 10-43 sekundi od Velikog praska, već formirani mehur započinje s naglim širenjem. I to širenjem višestruko bržim od brzine svetlosti, jer, setimo se, tada još uvek nije bilo definisanih fizičkih konstanti koje bi to eventualno sprečavale.

U tim trenucima dolazi i do munjevitog razdvajanja SUPERSILE na pojedinačne, usled opadanja i opšte energije sistema, i koje poprimaju formu onakvih kakve ih i danas opažamo i merimo.

Četiri sile koje gospodare svekolikom vaseljenom:

 

GRAVITACIONA SILA

Najslabija od četiri sile ali neograničenog dometa,
opisuje je Opšta teorija relativnosti (GTR);
.

SLABA NUKLEARNA SILA

Kratkog je dometa delovanja, jača od gravitacione
i opisuje je Elektro-slaba teorija (EWT);
.

ELEKTROMAGNETNA

Jaka sila koja održava protone i elektrone u
orbitama atoma
i koja je opisana teorijom
Kvantne elektrodinamike (QED);
.

JAKA NUKLEARNA SILA

Najjača sila prirode, i ona najmanjeg dometa,
održava standardnu materiju stabilnom,
opisana Kvantnom hromodinamikom (QCD).

 

* Prasak nije bio veliki (jer se desio na nivou čestice), niti je bilo praska (jer nije bilo uslova za prostiranje zvuka);

** Neki ovaj model nazivaju i teorijom Velikog pljeska (The Big splat), umesto Velikog praska, jer podrazumeva sudar dve kosmičke brane.

 

Za P.U.L.S.E / Dražen Pekušić

arsmagine.com/misaoni-zapisi/stvaranje-iz-niceg/

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



5 komentara na tekst Stvaranje ni iz čega (∅)

  1. Ivan

    25/09/2019 at 13:26

    Uposlimo li ovde racio, formula bi mogla biti sledeća:
    m / 0 = ∞
    m podeljeno sa nulom (0) daje beskonačno (∞)
    gde m predstavlja bilo koji pozitivan broj (+)
    Ali zašto ne uprostimo ovu jednačinu množeći obe strane nulom?
    Na taj način dobijamo da:
    m = 0 x ∞
    proizvod nule i beskonačnog daje pozitivan broj
    Zar to nije dokaz da je neka beskonačna sila stvorila kosmos ni iz čega (∅)?

    Gospodine Pekušiću – ovaj dokaz je tautološki nonsens.
    Deliti nulom nema smisla jer ne postoji algorinamski sled-
    Pozdrav
    Upravo racio ovde negira pretpostavku.

  2. Dražen Pekušić

    25/09/2019 at 13:45

    U tome i jeste poenta. Razmatranjem određenih pitanja logika postaje beznačajna, jer potencijalni odgovor nadilazi ljudski intelekt/racio. Otud možemo samo da spekulišemo…

  3. vilogorski

    25/09/2019 at 19:48

    Kant sam tvrdi, da ograničeni čovek ne može dati odgovor na neograničenu tajnu.
    Drugo, Kurt Gedl dokazuje da ograničena matematička tvrdnja ne može obuhvatiti beskonačan pojam.
    Nije sporan Gospod sporan je dokaz.
    To je problem agnostika. Koji kažu:” Kad ga vidim ili neko dokaže, poverovaću”. Veliki matematičar Fon Nojman je pokušavao da ga metematički dokaže. Ali 🙂
    Na to Berđajev odgovara:” Kad bi Boga racionalno spoznali vi bi izgubili slobodu izbora.
    Mislim Dražene da je sad jasno.
    Pozdrav,

  4. Dražen Pekušić

    26/09/2019 at 01:35

    Teško se može ući u dublju diskusiju ako ovako u par rečenica pobrojimo mnoge genije koji su, bez sumnje, doprineli ljudskom shvatanju misterija sveta. No, matematika daje mehanizam koji nam delimično nadomešćuje mnoge intelektualne prepreke kada o ovome govorimo, zato bih se osvrnuo na jednog kojeg niste pomenuli, a koji je utemeljio Alef nula skup brojeva i koji ima direktne implikacije na pitanje koje nas ovde tišti. Potrudio sam se da na jednom mestu sažmem metafizičku ideju s veštim matematičkim pristupom, gde Kantor ne samo što je uokvirio beskonačnost, već je uokvirio beskonačnosti

  5. vilogorski

    26/09/2019 at 11:06

    Poštovani,
    Fazni prelaz iz esencije na egzistenciju je nepremostiv!
    Diskusija bi bila veoma zanimljiva i izazovna, ali problem je što ovaj prostor nije namenjen za duboke filosofsko- metafizičke rasprave. Tako da vas pozdravljam i neka svako ostane u svojoj sferi promišljanja i verovatno zabluda.
    Pozdrav,

Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.