Platon – učenje o duši Besmrtnost duše Platon: Je li ljudska duša smrtna ili besmrtna? Postaviti ovo pitanje znači zapitati se o smislu postojanja čovjeka, o njegovoj prirodi, dužnosti i nadama. Do odgovora čovjek dolazi intuitivno, a kako taj odgovor određuje čovjekov odnos prema životu, to pitanje o prirodi duše postaje bitno svakome od […]
Seneka Lucije Anej (4. – 65. godine poslije Krista) živio je u jednom od najkontroverznijih razdoblja Rimskog Carstva. Filozof, političar, odvjetnik, prestižan pisac već za života i učitelj cara Nerona, jedan je od vodećih predstavnika rimskog stoicizma. U svojoj knjizi Što je filozofija? Ortega y Gasset pojašnjava zašto je filozofija u našem vremenu zasjenjena drugim znanostima […]
Topalovići antropocena Esej iz knjige Preumljenje Zemlje: Futuristički eseji o prirodi Predrag Slijepčević, Akademska knjiga, Novi Sad, 2020 Naučnici su oni koji uče više i više o manje i manje, da bi na kraju znali sve o ničemu. Filozofi su oni koji uče manje i manje o više i više, da bi na kraju znali […]
Smrt – prijatelj života? „Ja ću vam kazati: čini mi se da se ovo što se meni dogodilo kao dobro dogodilo, i to nikako ne možemo razumeti mi koji verujemo da je smrt neko zlo… A promislimo i s druge strane koliko ima razloga za nadanje da je smrt neko dobro!“ Platon – Odbrana Sokratova […]
Пандемија и праведност Завршивши своје пословне обавезе, које због самоизолације обавља у свом стану, Иван седа у удобну фотељу како би одморио и попио кафу. Окрепљујућу тишину упорно прекида звук његовог стомака, време је за ручак. Могао би нешто да презалогаји, међутим фрижидер је празан. Размишља да оде до продавнице која је у близини његовог […]
Царство морала и царство насиља –„Побуњени човек” појавио се 1951. године. Скреће одмах на себе пажњу, као једно од најконтроверзнијих Камијевих дела. Критике долазе и с леве и с десне стране. Најзначајнија је она која је довела до дефинитивног раскида Сартра и Камија. Кад се дело појавило, Франсис Жансон, као најбољи познавалац Сартрове филозофије, написао […]
Приказ друштва у Монтескјеовим Персијским писмима Растућа моћ романа у служби промене друштва Велика фигура осамнаестог века, века великих промена кога су обележили потрага за правим друштвеним системом и пад моћи краља и цркве, био је француски мислилац, филозоф и писац Шарл Луј де Секонда, барон од Бреда и Монтескјеа, познатији као Монтескје. Његова размишљања […]
Korelacionizam kao antropološki problem u filozofiji – Francuski filozof Quentin Meillassoux u Eseju o nužnosti kontingencije ili pod glavnim nazivom Poslije konačnosti (2006), dao je zanimljivu istorijsko-filozofsku analizu problema spoznaje u novovjekovnoj i savremenoj filozofiji. (1) Spoznajnu matricu koja dominira zapadnom filozofijom nazvao je korelacionizmom: uvjerenjem da stvarnost ne možemo nikada susresti takvu kakva je […]