Rečiti govor odsutnosti Dž. D. Selindžera Još od antike bilo je pisaca koji su uživali u anonimnosti – pa ipak u novije vreme, i ako izuzmemo korisnike pseudonima – pisci se uglavnom potpisuju svojim imenom i prezimenom, a mnogi od njih u 20. veku postaju prave zvezde u medijima. Hemingvej koji se kao „svedok” pojavljuje […]
Popularna mudrost kaže da je pisanje samotnički posao, da oni koji su vični sa rečima obično nisu vični sa ljudima i pisca najčešće zamišljamo, onako kako su ga zamišljali romantičari – nadahnutog i nagnutog nad rukopisom. Istina je, kao i uvek, malo komplikovanija od toga – autorstvo kako ga danas razumemo je relativno nov koncept […]
Večnost bajki – Prate nas još od prvih koraka i neizostavan su deo svake uspomene na detinjstvo. Jedna pred spavanje. Jedna usputna, dok se šetamo. Jedna da lakše prebrodimo dan. Tu je i ona koja zavarava, koja kaže da svako dobija svoj srećan kraj i pravu ljubav, toliko jaku da njen poljubac diže iz mrtvih. […]
Horhe Luis Borhes – pet malih priča Dreamtigers U detinjstvu sam se sa oduševljenjem predavao obožavanju tigra: ne tačkastog tigra sa plovećih ostrva Parane, iz amazonske zbrke, već prugastog, azijskog, kraljevskog tigra kome se mogu suprotstaviti samo ratnici, u tvrđavi na leđima slona. Imao sam običaj da se beskrajno zadržavam pred jednim kavezom u zoološkom […]
Lemijeva knjižara u Novom Sadu U Vojvodini, “zemlji čardaša i očenaša” Mike Antića, “vašarskoj i harmonikaškoj, čas raspusnoj, čas pitomoj” ravnici Miloša Crnjanskog, u Neoplanti, Újvidéku, Neusatzu iliti Novom Sadu, za koji svi i dalje ponavljaju da je miroljubiv i siguran – arhitektonski haos, smeće i grafiti deo su svakodnevice. U klopci tranzicije i neoliberalnog […]
Где је песништво данас? Човек између Земље и Неба Песништво као „певана мисао” треба да заузима једно од кључних места у историји као одређеном тренутку, а потом у трајању као континууму. У овом раду, циљ нам је да осветлимо где је то место поезије у садашњем тренутку, да ли је можда у „времену оскудице” песништво […]
“Kad se pomene Aleksandrijski kvartet, ja vidim ulice u blagoj izmaglici zasute prašinom, počeo je da pada sumrak, vazduh je težak od toplote, atmosfera je pomalo lepljiva i vidim strance koji hodaju tim ulicama i pritisla ih čulnost, a oni kriju da uživaju u tim novim spoznajama sebe. Mislim da ove knjige spadaju među one […]
Centralna ličnosti prijatelji i antipodi Selimovićevog romana kroz čije pripovedanje i kontemplativne spoznaje o čoveku i svetu u kom egzistira.