Sentimentalna povest o Pekiću: Srbin u Londonu Ličnost po mnogo čemu neobična životom, delom, izgledom. Nad malo povijenim ramenima čoveka visokog, lomnog rasta, oštro srezana asketska trouglasta glava. Strog pogled pod jakom dioptrijom naočara, kojim kao da više vidi no što gleda, tek oretko ozari kratak i kao malo izgubljen osmeh. Mek i […]
Miloš Crnjanski: Roman o Londonu – ili život koji je izgubio svoje čari „Prolazi kao senka, ako uopšte još ima senku“ Ako život ljudski možemo zamisliti kao neku vrstu plesa, kroz prostor i vreme, koji nam je svakom dat da odigramo samo jednom – kao što leptir dobije vreme za svoj kratki let nad cvetnim […]
Stigne mi poruka da pogledam emisiju o Kišu, a gde bi drugo, nego na trećem programu RTS-a. Tih sat vremena su me podsetili na slučajni susret jednog vrelog julskog poslepodneva, na carinarnici negde između Dunavske ulice i reke sa istim imenom. Leto 1977. Završio se junski ispitni rok, došli mi roditelji iz Arilja u goste, žena […]
Poslednja ljubav Dositeja Obradovića ili vreme da volimo je kada se desi, ne kad mi biramo “Dositejstvo” Ljubav je nebeski dovratnik koji čeka da ljudi prođu kroz njega prethodno otvorivši sopstvena srca. Nekada se dešava kasno, ako neko nije smeo, ili mu nije bilo vreme. Međutim, kasno i rano u večnosti ne postoje, naročito […]
(Vladan Desnica, Proljeća Ivana Galeba) „Sve sam od života uzeo i sve mu od sebe dao…Kad odem, otići ću go i praznih ruku, s dubokim umorom u dnu udova i pomiren s prolaznošću“ U svom romanu „Proljeća Ivana Galeba“ autor Vladan Desnica (tj. njegov junak koji govori u prvom licu) definiše cilj i […]
О присуству Орвеловог у Пекићевом тексту Има ли што за што би ко рекао: види, то је ново? Већ је било за вијекова који су били прије нас. (Књига проповедникова, 1-10) Од историје учимо да од историје не учимо. – Фридрих Хегел Поигравање митом, документом и историјом, интертекстуалност – нарочито (ауто)цитатност, полемички однос према текстовима […]
Роман “Мамац” Давида Албахарија обилује размишљањима о прошлости људи са простора Балкана, прошлости главног лика и његове мајке као и сваког човека као јединке а уједно је и анализа питање повезаности ликова са историјом. Кроз проучавање мотива прошлости као универзалног мотива и као мотива карактеристичног за ово дело покушаћу да укажем на повезаност овог дела са […]
Umetnost nam je potrebnija više nego ikad – Vladimir Arsenijević: Rado koristim nemile delove naše stvarnosti kako bih pisao o tome Posetili smo Krokodilov Centar za savremenu književnost kako bismo se okrepili i kako bi napravili intervju sa Vladimirom Arsenijevićem a povod za tako nešto bio je i više nego dobar, to je bila šansa […]