Ulogujte se / Kreirajte profil

Porodica Romanov

Velika i večita misterija carske dinastije

Tragična priča jedne porodice, razapete između rata i volje naroda, zauvek prognane sa svojih opustelih ognjišta

Rusija, doba ratovanja, patnje i nezadovoljstva.

Koliko zapravo znamo o čuvenim Romanovima? Šta prihvatamo kao neprikosnovenu istinu, a šta se pripisuje legendi? Nakon toliko godina još uvek se nagađa o istini ove tragične priče…

U zimu 1917. godine, u jeku Prvog svetskog rata u Petrogradu izbijaju nemiri. Boljševici, radnički pokret, pod vođstvom Vladimira Iliča Lenjina podižu prvu od dve – Februarsku revoluciju.

,,Sa svih strana vidim samo izdaju, kukavičluk i laž“ izgovara car Nikolaj II nakon abdikcije 1917. godine. Carska imperija pada nakon trista godina stolovanja u Rusiji i poslednji potomci velikih Romanovih bivaju odvedeni iz dvora. Smešteni u Jekaterinburg, u takozvanu ,,Kuću posebne namene“ izloženi su režimu koji ih priprema za ubistvo. Njihovo kretanje tada biva ograničeno na krug ograđenog dvorišta, isključivo uz pratnju čuvara. Otvaranje prozora na kući nije bilo dozvoljeno, a vremenom čak ni to nije bilo dovoljno, pa su bili i zazidani. Sve u svrhe ,,bezbednosti“ Romanovih. Uprkos svim tim ograničenjima, ova, religiji posvećena porodica, prisustvovala je redovnim bogosluženjima. Na jednom od takvih, protivno pravilima, molitvu Sa svetima upokoj umesto da pročita, đakon je zapevao. Tim činom porodica Romanov prisustvuje sopstvenom opelu tri dana pred ubistvo. U noći 17. jula 1918. godine počinjen je jedan od najkrvavijih zločina, tako što boljševici, pod komandom Jakoba Jurovskog, izvršavaju streljanje.

Razrešenje misterije, ili bar nada za tračkom istog, vodi nas u ne tako daleku 1991. godinu, a priči o Romanovima, velikim kakvi i jesu, tu nije kraj. U podnožju planine Ural, u rudarskom oknu, pronađena je grobnica Romanovih. Taj događaj inspiriše stvaranje legende, one koja ulazi u istoriju Rusije i ona koja je stvorena kao večiti beg od mučnog kraja tako značajne dinastije.

Veliki je broj istoričara koji veruju i do dan danas dokazuju da sudbina Romanovih nije okončana te noći 1918. godine. Venjamin Aleksejev, ruski istoričar i član Ruske akademije nauka, iznosi tvrdnje protivne zvaničnoj verziji događaja. On govori o kovanicama koje datiraju iz 1930. godine, pronađenim sa ugljenisanim kostima, što se očito kosi sa činjenicom da je porodica stradala 1918. Potom se u Nemačkoj 1920. pojavljuje izvesna Ana Anderson, koja tvrdi da je najmlađa ćerka cara Nikolaja II – Anastasija Nikolajevna. Ona nije jedina koja se kroz istoriju javlja tražeći pravo na blago Romanovih, pojavljivale su se još 24 Anastasije, 53 Marije, 33 Tatjane, 28 Olgi i čak 81 carević Aleksej.

O intrigantnom životu ove porodice svedoči nam postojenje ruskog sveštenika i mistika Grigorija Rasputina. Ova, u narodu poznata kao kontroverzna ličnost, svojim delovanjem imala je veliki uticaj na poslednje dane Romanovih. Vidovnjačkim moćima jedini je uspevao da zaleči carevića Alekseja koji je bolovao od hemofilije, bolesti za koju ni danas nije pronađen lek. Time pridobija poverenje carske porodice i krči sebi put do Ruske političke scene. Njegova smrt podjednako je zapanjujuća kao i njegov život i ostaje pitanje – da li je to istina ili samo legenda? Naime, nakon neuspelog trovanja kolačima na jednoj večeri, u Rasputina pucaju i sa sigurnošću da je mrtav bacaju ga u Nevu. Kasnijom autopsijom utvrđeno je da je ovaj, sve samo ne običan čovek, bio živ kada je u reku bačen, gde se konačno utopio.

Jedno je sigurno, kroz istoriju Rusije, do prestola se naglo dolazilo, a isto tako i odlazilo, pa tako biva i sa junacima ove priče. Ipak, ova davno smaknuta porodica uspela je da pobedi zaborav. Legenda opstaje kao nada za poslednjim preživelim potomkom velike dinastije. Da li su intrige zapravo istina i sve ove godine pokušavaju da se kao takve i dokažu? Čar i jeste u tome što verovatno nikada nećemo saznati.

Za P.U.L.S.E Sofija Simić

  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.