Ulogujte se / Kreirajte profil

Dirak ili Kant – istina ili zabluda?

Čudne teorije nobelovaca – fizičara:
Vreme teče unazad!?

Iako sporne i bez eksperimentalnog dokaza, nove teorije ulaze polako u udžbenike.

Da li je Ajnštajnova teorija zloupotrebljena?

Demanti ili „vremeplovi“

Pol Arijan Dirak, jedan od tvoraca kvantne mahanike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, naučnik je svetskog glasa. Pa ipak on je prvi izveo teoriju zbog koje bi ga mnoge kolege rado strpale u tabor sa parapsiholozima, astrolozima i okulistima. Tačnije govoreći izneo je tezu o stadijumu materije kada ona može postojati kao totalna negativna energija.

Pol Arijan Dirak

Sa stanovištva zdravog razuma i logike čovek tu ništa ne razume. Ali teza neodoljivo podseća na priču o onoj dami koja se tako dosledno pridržavala kure mršavljenja da su rezultati prevazišli njena očekivanja – kada bi ušla u kadu, nivo vode bi se spuštao!

Nils Bor, poznat po svom otkriću atomskih struktura, predložio je u šali svojevremeno da se Dirakova teorija koristi kao mamac za hvatanje slonova. Potrebno je teoremu diraka ispisati na plakati i okačiti je na drvo u blizini pojilišta slonova. Kad neki slon zaprepašćeno zastane pred plakatom i utone u razmišljanje o negativnoj energiji (slonovi su unače inteligentne životinje) lovac treba da mu priđe i onako omamljenog uveže. Zatim će ga bez po muke dopremiti u vrt Kopenhagena.

Uprkos svemu, teorija o negativnoj energiji postala je manje-više i zvanična, pa se čak navodi i u nekim udžbenicima. Opšte i eksperimantalne fizike namenjene studentima i inženjerima.

Dirak je pošao od izvesnih matematičkih formula, koje su valjale za oblast matematike, ali koje kada se primene u fizici dovode do apsurda. Naime, matematičke veličine mogu da budu i “plus”+ i “minus” –  i sve je ispravno. Ali, zid sobe može da ima smo jednu – “plis” debljinu, recimo pola metra. Zid negativne debljine ne postoji. Dok zid “minus pola metra” neće nikog zadovoljiti, kod kretanja čestica može se iskoristiti algebarski zakon, što je Dirak i učinio. Tako da je dobio pozitivnu i negativnu energiju.

Ne treba reći da za ovo otkriće ne postoji eksperimentalan dokaz. Međutim, Dirakova teorija i slične algebarske konstrukcije omogućile su i Fajmanu da i on dobije Nobelovu nagradu za fiziku – otkrio je čestice sposobne da se kreću vremenski unatrag. Jednostavno rečeno, ako ih sada lansiramo one će za kratko vreme stići do Julija Cezara!

Zatvorene vremenolike krive

Резултат слика за čestice koje se kreću vremenski unazad

Putovanje kroz vreme

Ovakva teorija omogućila je relativnost, da li je reč o upotrebi ili zloupoterebi Ajnštajna pokazaće naučni rad u fizici narednih godina. Ipak, ne treba smetnuti s uma da je i sam Ajnštajn govorio da relativnost uključuje i slabosti i da je zadatak fizičara da razreši te slabe tačke i izrade još potpuniju teoriju. U budućnosti možemo očekivati ili da se teorije o vremenu koje teče unazad i energiji koja je negativna pobiju, ili da počne konstrukcija prvih “vremeplova”.

Šta bi na ovo rekao Kant?

Kant je postavio nezaobilaznu vremensku antinomiju kao jednu od svoje četiri osnovne protivurečnosti. Ona i danas prestavlja kost u grlu mnogim filozofima.

Резултат слика за kant

Imanuel Kant

Naš teorijski um funkcionoše savršeno kada se njegovi apriorni oblici primenjuju na fenomene. Ali gubi svoju strogost kad pokušava da spozna ono što je s onu stranu fenomenalne stvarnosti. Teorijski um nam omogućava da saznamo samo ono na šta nailazimo u iskustvu, to jest, ono što je podložno apriornim oblicima naše svesti. Istina, možemo da steknemo neko naučno znanje, nužno i univerzalno, o fenomenima u svetu, u vasioni, ali ne o univerzumu i njegovom totalitetu. Takvo saznanje čoveku je nedostupno.

I Kant daje o tome jedan dokaz koji je bez sumnje nešto najizvanrednije u istoriji filosofske misli. To su čuvene antinomije čistog uma.

U tim antinomijama ne radi se o prostim protivurečnostima koje treba eliminisati. Radi se, naprotiv, o protivurečnostima u čiju zamku obavezno upada čist um, kad nastoji da dođe do metafizičkih istina. Ovo je jedno do presudnih otkrića u filosofiji. Vidimo da se tu pojavljuje prvi put u istoriji filosofije pojam nužne zablude nerazdvojne od prirode ljudskog duha. Kant dakle razmišlja o vremenu i zaključuje: vreme je nužan i univerzalan uslov čulnog iskustva. Vreme je apriorni oblik osećanja. Vreme ne proističe iz iskustva, ono je apriorni uslov bilo kakvog iskustva. Zahvaljujući tom a priori mi možemo razumeti zašto postoji nužna i univerzalna aritmetika kao grana matematike o trajanju. Vreme je apriorni oblik osećanja.

Kant zaključuje; da je vreme uvek prisutno u iskustvu, ali i uslov svakog iskustva u svojstvu transcedentalnih idealnosti.

”Morao sam da ograničim znanje da bih ostavio mesta za verovanje” – kaže Kant.

Čista matematika sastoji se isključivo od tvrđenja, da ako je jedan takav i takav stav o nekoj stvari istinit, onda je takav i takav drugi stav o istoj stvari isto tako istinit.

Međutim priroda ne koristi svako matematičko rešenje.

Antinomija – fil. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet.

Za P.U.L.S.E Ivan Nikolić

  •  
  •  
  •  
  •  

7 komentara na tekst Dirak ili Kant – istina ili zabluda?

  1. Balad

    22/01/2018 at 16:22

    Ovaj tekst je čista budalaština, neprimjerena portalu P.U.L.S.E

    Jasno je da priroda ne koristi svako matematičko rješenje, kao što je jasno da je Diracova početna pretpostavka (o negativnoj energiji) izmijenjena u logički prihvatljiv oblik, i dovela do otkrića antimaterije.

    Jasno da “negativne energije” nisu otkrivene jer nitko ni ne traga za njima, ali je zato otkrivena antimaterija.

    Uostalom, skoro tri stoljeća poslije Kanta, njegove antinomije čistog uma nisu nikuda dovele, sem do sterilne rasprave mnogo sterilnijih filozofa od Kanta, dok su Diracova i Einsteinova otkrića uzrokovala realnu promjenu svijeta.

    edit: izbrisana je poslednja rečenica uvredljivog sadržaja. Redakcija Pulse

  2. Nikolić Ivan

    22/01/2018 at 18:44

    @Balad
    Uvaženi,potpuno svestan da nisam pisao za „Sajns“ i bez obzira na Vaš stav, koi ja poštujem a i radovao bih se da Vi nešto pamatnije i tačnije od mene slobodno napišete, za širi krug čitalaca, naravno pod punim imenom i prezimenom i akademskom titulom, da bi pratioci portala mogli diskutovati.
    To što negirate i ne razumete Kanta je druga stvar.
    Ako jedan Kurt Gödel uvažava Kantovu filosofsku misao o prostoru i vremenu. A i sam Ajnštajn je inspirisan Kantovim radovima, smešno je lakonski ga negirati.
    U filozofskom smislu, želimo znati da li postoje osnovni zakoni fizike i šta oni definišu.A fizika je danas u dubokoj krizi. Ovde su priznati da oni postoje, da ne bih širio argumentaciju. Šta oni definišu, ne ulazi u domen bivstvujućeg, već u način razumevanja bivstvujućeg. Kako je određen taj način? Hipoteza koju lično zastupam, nadovezuje se na Kanta i kaže da osnovni zakoni fizike zagovaraju samo uslovne mogućnosti iskustva koje je moguće objektivisati. To nisu samo regulativni postulati zdravog razuma, već pozitivni zakoni, kao što ih je Kant tražio u metafizičkim osnovama prirodnih nauka.
    Na završnicu Vaseg kometara je bezpredmetno trošiti reči i diskutovati.
    Pitam se samo odakle izvire tolika srdžba i gde je problem?
    Srdačan pozdrav.

  3. Slavko

    23/01/2018 at 09:25

    Sa stanovišta savremene fizike nikad nije bilo nužnije diskutovati o ovakvim tezama nego što je to danas potrebno. Istorija nauke nas uči da je proteklo “relativno malo” vremena od rađanja kvantne i relativističke fizike da bi se donosili konačni sudovi. Postoji i mnogo razloga za to koji su pre svega finansijske i tehnološke prirode. Pre svega mislim na nedostatak novca za finansiranje velikih projekata za dobijanje ogromnih energija koje bi se koristile u sudaračima čestica kao i “relativno malog” nivoa tehnološke razvijenosti. I na makro i mikro nivou sve više se koriste indirektne i intuitivne metode zbog ograničenosti direktnih metoda za otkrivanje i dokazivanje suštinskih procesa u prirodi. S obzirom na nivo našeg trenutnog znanja mi možemo da budemo pristalica jedne ili druge teorije ali samo konstruktivna rasprava određenog nivoa može da dovede do promene suda o nečemu. Naravno, tu je i budućnost koja će nam pokazati koliko smo u pravu.

  4. Nikolić Ivan

    23/01/2018 at 10:27

    @Slavko
    Poštovani,
    Hvala Vam na mudroj i objektivnoj kritici.

  5. Zivojin

    23/01/2018 at 16:32

    @Balad
    “Uostalom, skoro tri stoljeća poslije Kanta, njegove antinomije čistog uma nisu nikuda dovele, sem do sterilne rasprave mnogo sterilnijih filozofa od Kanta, dok su Diracova i Einsteinova otkrića uzrokovala realnu promjenu svijeta”.

    Postovani, Kantove antinomije nisu ni imale za cilj da nekuda vode. On je samo pokusao da odgovori na pitanje kako je fizika moguca ili u formulaciji baziranoj na logici – kako su moguci sinteticki sudovi a priori. Nije on osporavao fiziku, vec naprotiv afirmisao ju je i pokusao da objasni mehanizam kako dolazimo do fizickih zakona. I to pre svega bazirajuci se na klasicnu mehaniku, odnosno fiziku svoga vremena. Njegova filosofija nema tendenciju da objasni svet, nego da razume kako je nauka moguca. Sa druge strane ako se drzimo kopenhagenske interpretacije kvatne mehanike, zapazicemo da je ona cisto kantovska, jer eksplicitno kaze da rezultati kvantne mehanike nisu informacije o svetu po sebi, nego o svetu kako ga vidi instrument prilikom merenja.

  6. Nikolić Ivan

    23/01/2018 at 18:16

    @Zivojin
    Svaka Vam čast na komentaru,
    Kratko,jednostavno i jasno objašnjeno, a da poenta nije izgubila na značaju.

  7. randjic

    23/02/2018 at 02:44

    Zaista sjajan tekst g-dina Nikolića! Nadam se da ćete nas ubuduće obradovati sa još mnogo ovakvih tekstova!

    Srdačan pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *