“Cveće za Aldžernona” Danijela Kiza je prvenstveno objavljeno kao kratka priča 1959. godine u jednom časopisu posvećenom fantastici, a 1966. godine autor je priču proširio i objavio kao roman koji je ovenčan nagradom Nebula. Zanimljivo je da je i kratka priča nagrađena – nagradom Hugo. Cveće za Aldžernona se inače smatra za jedno od boljih […]
„Drugi čovek”, Ovena Martela – jedan od naizrazitijih glasova novije velške proze – Da li je moguće danas napisati posve novu, zanimljivu, dubokim promišljanjima prožetu knjigu koja će angažovati istovremeno i duh čitaoca i njegov emocionalni aparat, a koristeći kao zaplet neku od tema koje su večiti obrasci otkad postoji zapisivanje priča? To bi moglo […]
Грофовска књижевност – покушај једног упита Знате, ја не подносим Шекспирове комаде, међутим ваши су још гори! Л. Н. Толстој, у разговору са Чеховим Лав Николајевич Толстој, рођен је 9. септембра 1828. године у месту Ясная Поляна, две стотине километара јужно од Москве, на велепоседничком имању у грофовској породици, чији су корени досезали време […]
Pošto je danas sve remix ili mix, onda neka budu i ova zapažanja. Sjedim sa društvom, pijemo kafu, da kafu, jer kafa je najbolje piće. Došao je red da izustim nešto ozbiljno. Kao i vazda, napravim digresiju, totalno skrenem sa teme, dođem do Tomasa Mana ili nekog tamo pisca i ne umijem da se vratim […]
Тајне Вукове реформе неоткривене – За и против Милослава Самарџића Иако се из штампе први пут појавила 1995 (а затим доживела и друго издање 1997), књига под називом Тајне „Вукове реформе“ аутора Милослава Самарџића нимало није добила ону пажњу коју заслужује, а тим пре заслужује пажњу ако се испостави да у њој има и неких […]
Херман Хесе и лавиринт идентитета Није наш циљ да постанемо као други. Потребно је да се међусобно разликујемо, да научимо да видимо другачије људе од себе и да их поштујемо због тога што су. Њемачки писац, добитник Нобелове награде за књижевност, пјесник и сликар Херман Хесе рођен је 2. јула 1877. […]
Lorens Džordž Darel rođen je 1912. u Džalandaru u Indiji, i dobar je deo detinjstva proveo u tom kolonijalnom svetu, bivajući istovremeno deo jedne “egzotike” (sa evrocentričnog stanovišta) i potpuni, otuđeni, pomalo odbojni stranac u njoj; kada je jednom napustio, za time više nije žalio.
Čarls Bukovski: Portret i dnevnik Oduvek sam bio buntovnik. U svetu perfidnih laži, licemerja, mržnje, sujete, zlobe i iskrivljenih vrednosti, borba za sopstveni identitet, istinu, pravdu i parče slobodnog neba nametali su mi se od prvih trenutaka života. Spontanost slobodnog življenja, kao i neprihvatanje suludih ideologija i demagogija, uz odbacivanje lažnog sjaja i robovanja materijalističkim […]