Zašto je epikurejstvo bolji model za svet od stoicizma?

Zašto je epikurejstvo bolji model za svet od stoicizma?

Poslednjih godina svedoci smo ogromnog porasta interesovanja za antički stoicizam, kao i pojave „neostoicizma“ koji je privukao veliku pažnju, o čemu ste mogli da čitate i na ovom portalu. Nema u tome ništa loše, naravno. Antički svet je kolevka mudrosti, helenska filozofska misao je u temeljima svekolike civilizacije – i ukoliko i nakon 2000+ godina možemo […]

Eleusinske misterije

Eleusinske misterije

„Misterije su protanjivale koprenu opsena što ih je čoveku oko čula tkao vidljivi svet, i za posvećenike Eleusinske religije smrt i život nisu bili dve dušmanske strane, nego dva lica jedne tajne koja ostaje jedina podloga stvarnosti, dva prolazna stanja jedne i večne supstancije.” M. N. Đurić, Istorija helenske etike, str 18. Eleusinske misterije, koje su se […]

Mudrac contra filozof

Mudrac contra filozof

Predmet bavljenja ovog teksta biće razlike u načinima tumačenja i razumijevanja života sa jedne strane filozofa i mudraca sa druge. Počevši od Nietzscheovog stava da period u kome su mudraci djelovali i mislili prestaje sa Platonom označujući da filozofiima od tog vremena nedostaje nešto suštinsko, odatle se kao potreba javlja tumačenje onog suštinskog u filozofijama […]

Spartansko učenje o strahu

Spartansko učenje o strahu

Sparta se oduvijek smatrala posebnim oblikom grčke kulture. Za razliku od grčkih sunarodnjaka, koje pamtimo po remek-djelima umjetnosti i filozofije, Spartance pamtimo po jedinstvenom načinu života. Ratništvo, težnja za očuvanjem časti, hrabrost i želja da se bude bolji, omogućili su Sparti da kroz stoljeća bude vodeća sila helenskog svijeta. Poznati su po svojoj sažetosti, jednostavnosti […]

Pitagorino učenje

Pitagorino učenje

Kod Grka bile su uspostavljene znanosti, one kontemplativne jednako kao i sve one ovisne o spoznaji, koje potiču stvarno viđenje duše i pročišćenje uma od sljepoće, koje pokreću druga zanimanja, kako bismo općenito mogli vidjeti autentična načela i uzroke svega. Jamblih Pitagorejski sustav znanja (μάθημα) sastojao se od četiriju grana: aritmetike (znanosti o brojevima), geometrije […]

Онтологика

Онтологика

Кулминација идеја питања о одређењу самог јестања, па тиме и бића, идеје јединства бића и мишљења, логоса, идеје превладавања онтологије науком логике и идеје тубитка доводи до разумевања јединства бића и мишљења, тј. до мишљења као одређења самог јестања, а тиме, накнадно и битка. Мишљење је то за које нешто постоји. Оно што мишљењем бива […]

Појам ума као археа

Појам ума као археа

Физичари, како модерни тако и антички (пресократовци) настоје да одгонетну како саму природу, тако и природу природе, космоса. У таквом општем трагању кроз историју природне филозофије и експерименталне физике јављале су се многе крајње опречне и понекад дубиозне теорије. Једна проблематика која се прожима кроз те сфере мишљења јесте однос ума и материје, оног умског […]

Odraz antičke tragedije u mitu o Dionisu

Odraz antičke tragedije u mitu o Dionisu

Ako bismo misao Andrea Žida o tome da je umjetnost saradnja između Boga i umjetnika fokusirali na nastanak antičke tragedije, pod tim Bogom bismo podrazumijevali Dionisa. Između rođenja i razvoja grčke tragedije i mita o Dionisu moguće je pronaći brojne analogije. Od samog začetka grčka tragedija bila je u vezi sa kultom boga Dionisa,  grčkog boga plodnosti zemlje,  […]