Aca Radovanović

• Џез – медитације о интеграцији
• Balkanski vestern: Rat crvenih kauboja i Indijanaca s bradom

Adam Alteon

• Misija i enigma Velike Zveri

Adnan Bajrović

Fasciniran dalekoistočnom kulturom, osobito japanskom. Veliki anime fan. Diplomirao komparativnu književnost. Filmski i književni kritičar. Ovisan o kafi i vrhunskoj literaturi. Ravenclaw.

• Svijet u paukovoj mreži – Macbeth
• Idiot u post-apokaliptičnom svijetu
• Odlike japanskog Nō teatra

Adnan Smajić

• Priroda kao ideološki konstrukt
• Amsterdam – više od Sodome i Gomore

Aida Kožar

• Triptih iz Njujorka
• Lično o Bowie-u…
• Bouvijev berlinski bar

Aleksandar Divović

• Kolaboracija u bekstvu od slobode
• Komentar na gostovanje dr Nestorovića
• Avganistan i Srbija – jedno upoređenje
• Paranoja i pandemijski hibris
• O (ne)legitimnosti teorija zavere
• Fenomen Nestorović
• Zašto pametni ljudi veruju u čudne stvari?
• Fukoovski vodič kroz vanredno stanje
• Psihologija trećeg metka…
• Novi varvari
• Handke, junak ne samo našeg doba
• Zašto bi Greta bila marioneta?

Aleksandar Dramićanin

• Pismo indijanskog poglavice Sijetla
• Svedozvoljenost – delo superracionalizma
• O delu Razotkrivena Izida (II)
• O delu Razotkrivena Izida (I)
• Naučna prihvatljivost ponovnog rađanja
• Kurdi-vardi
• Kako su nastale bajke?

Aleksandar Đorđević

• Srpska naiva i pirotski ćilimi u Švedskoj
• Letnji dan u Stokholmu
• Izložba izvan stereotipa u Stokholmu
• Granice jave i sna u Stokholmu
• Sudbina umetnika zabranjenog za decu
• Konjić iz Dalarne
• Kraljeva perla
• Sveta Gora – Perivoj Presvete Bogorodice
• Atos – most između neba i zemlje
• Ikona – Jevanđelje u slici i boji
• Lik Bogorodice na ikonama u Hilandaru
• Karavađo – Enfant terrible cinkvecenta
• Pitti tondo – Mikelanđelo Buonaroti
• Klod Mone – Bašta kao slika a na slici most
• Рубенс и Ван Дајк

Aleksandar Grbić

• „Preko bola“ – Ernst Jinger
• Branko Ćopić: Treba stvarati bolji svijet

Aleksandar Krasić

• Hajnrih Hajne – odbegli romantičar
• Ko je bio Fridrih Helderlin?
• Početak romantizma u Njemačkoj

Aleksandar Milosavljević

• Архитектура цркве Светог Спаса у манастиру Жичи

Aleksandar Novaković

• Život u senci liberalnog kapitalizma
• Dirty Wars
• Nezavisna Škotska, plutokratija i nafta

Aleksandar Simic

Aleksandar Simić, Studirao fakultet VŠLIPU-a u Beogradu i Fakultet lepih umetnosti na NUBL-u u Banjaluci. Imao do sad nekoliko izložbi kao i učestovanja na zajedničkim izložbama od kojih je najznačajnija na međunarodnom trijenalu Vizuelne i eksperimentalne poezije u Valjevu 2017.

• Уметничка држава
• Кад говори око – визуелна поезија

Aleksandar Stošić

Aleksandar Stošić, diplomirani sociolog koji se bavi širokim spektrom raznih društvenih fenomena. Piše o kulturološkim i sociološkim aspektima filmske umetnosti kroz postmodernističku prizmu shvatanja sveta pri čemu se osvrće i na kritički pristup društveno političkih dešavanja.

• Petparačke priče (1994)
• Estetika nasilja u postmodernom filmu
• Istrebljivač (1982)

Aleksandar Trbić

• Repetitio studiorum – „Dan mrmota“    

Aleksandra Čolić Spasić

• “Muškarci više vole plavuše” – Anita Lus
• Margaret Atvud – Goruća pitanja
• Džon Banvil “Fragmenti vremena”
• Lotrek – vizionar kan-kan plesačica
• Artemizija Đentileski: slikarska princeza
• Frida Kalo: kratko, jasno i jedinstveno
• Milorad Mišković – ogledalo baletske umetnosti
• Ledi Klementina
• Turgenjev – bard među bardovima
• Faktor Čerčil – jedan život
• Linkoln, čovek koji je ustao protiv ropstva
• Suzan Sontag – Žena izražene osećajnosti
• Sastanak na slepo sa Stonerom
• Erih Šlomović – kolekcionar umetnina
• I dalje zveče Momine reči
• Ernest Hemingvej – život kao pokretni praznik
• Miloš Crnjanski – njegovim tragom
• Remedios Varo – žena koja je jurila zvezde
• Veliko Z kao Zvezda – Zelda Ficdžerald
• Slučaj “Dame s kamelijama”
• Đakon Bogorodičine crkve – Isidora Sekulić
• Dubina slave impresionista – Kamij Pisaro
• Floberova Madam Bovari
• Alehandro Hodorovski – Metagenealogija
• Himler – Mitologiziranje Arijevaca
• U traganju – Dobar dan tugo
• Džek London – Ideal ličnosti
• Um žene, svetlost koja se propinje

Aleksandra Đorđević

• Ego i njegova zavodljiva priroda
• Sve o Eli: na vrhu ledenog brega
• Stopama čudovišta: Eric, priča o odrastanju
• Bog je stvorio Adama i Evu, čovek Conchitu
• Homo sapiens posthumanizma
• О услову љубави: човек као средство или циљ?
• Pod Krilima: Sluškinjina priča između redova
• Необичан случај Бенџамина Батона
• Moneskin u ogledalu postmodernizma
• Јa sam majka – I Am Mother (2019)
• Mame i tate u nama, sa nama i oko nas
• Zrna soli u stihovima

Aleksandra Lukić

• Кристијан Салмон – Сторителинг
• Позиција генијалности једног ума
• The dream is real – Inception
• Teatralnost i vagnerizam
• The Name of the Rose – Umberto Eco
• The power of memories – Ken Russell

Aleksandra M. Lalić

Rođena sam 1983. (godina kada je Bernhard objavio svoj čuveni roman Gubitnik, Elfride Jelinek Pijanistkinju i kada su izašla Kišova sabrana dela) u Požarevcu, odrasla u Sarajevu i Mladenovcu, neko vreme živela u Beogradu i Novom Sadu. Trenutno opet živim u Mladenovcu, ali to je samo tačka u mom nomadskom životu. Objavila sam romane Maksimilijan (2000), Vulkan sa ledenog brega (2005) i Glasovi prozora (2017). moji blog i mejl: https://glasoviprozora.wordpress.com/ aleksandra.m.lalic@gmail.com

• O čemu pričamo kada pričamo o Rusiji?
• Oceubica
• Moj prijatelj Ingmar Bergman
• Glasovi prozora
• Plavo je najtoplija boja
• Zahar Prilepin
• Odbrana kiča ili kako smo kolektivno videli pandu
• Nevidljiva kaisa ili gde je šah danas
• O jednom poklonu, snu i višestranom uticaju
• Velika lepota – La Grande Belleza (2013)
• Zašto nisam aktivna na društvenim mrežama
• Sjaj i rđa antičke Grčke
• Srđan Valjarević i čitalački hedonizam
• Motiv žrtve u filmovima Larsa Von Trira

Aleksandra Mališić

• Kako se zloupotrebljava mentalno zdravlje
• Od Amerike do Srbije, ko je veći Superstar?
• Rupe na putu ka Zecu – Lana Bastašić

Aleksandra Nerić

• Ja sam priča koja se ne završava
• Između boje i reči – Aleksandra Nerić

Aleksandra Popović

Završila Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, odsek zidno-slikarstvo. Član ULUS-a od 2005. god. Radi u kraljevačkoj Gimnaziji kao prof. likovne kulture. Trenutno na doktorskim studijama na Fakultetu za umetnost i dizajn kod prof. Miloša Šobajića.

• Ti i On
• Казивање апстрактне слике – Марк Ротко
• Konstantin Brankuši vs Sjedinjene Države
• A.N.F.I.TEATAR – glasno i angažovano
• Linije odgonetanja Marije Tošković
• Ризничар маште – Милутин Обрадовић
• Хипнотички сан Марије Тошковић
• Лучио Фонтана – Лице са ожиљком
• Симболичка мудрост слике – Александра Поповић
• Колористичка вегетација Милутина Обрадовића
• Гала Чаки – Платна која се зноје од личне муке
• Мараова смрт – Ко је убио Мараа, Шарлот Корде или Лејди Гага?
• Метафизички свет слике
• Muzej Boijmans van Beuningen – od Karavađa do video tejpa

Aleksandra Radivojević

• Trodimenzijalno naselje Jone Fridmana

Aleksandra Rokvic

• Džošua Petker: Radost življenja
• Donald Bartelmi: Realnost kao subjektivni haos

Alenka B.Nikolić

Ime: Alenka Prezime: B.Nikolić Nacinalnost: multietnik Državljanstvo: BiH, Srbija Mesto stanovanja. Beograd alenka@ikomline.net BIOBIBLIOGRAFIJA · autor niza tekstova koji za temu imaju kulturu stanovanja i promociju zdravog načina života: http://bioetickaarh.biz.ht/ · autor tekstova za portale u Hrvatskoj i Srbiji neki od tekstova: http://www.balkanijada.com/nas-stav/item/658-haemus-mons.html http://www.balkanijada.com/nas-stav/item/659-u-potrazi-za-izgubljenim-indentitetom.html http://www.balkanijada.com/drustvo/item/849-karta-u-jednom-pravcu.html http://www.balkanijada.com/magazin/lifestyle/item/963-kucni-ljubimci-vegetarijanci.html http://www.balkanijada.com/drustvo/item/1251-da-li-ste-vi-vlasnik.html http://www.prijatelji-zivotinja.hr/index.hr.php?id=352 · biografije i recenzije: · http://www.dinterb.com/o_autoru.htm, http://www.dinterb.com/italijanski_jezik.htm, ... · autor zbirke poezije »Povratak rođenih», deo na http://bioetickaarh.biz.ht/povratak_rodjenih.htm · autor kratke radio drame: “Kreće se lađa francuska” · korekcija tekstova sa srpskog/bosanskog jezika na hrvatski i sa hrvatskog na bosanski /srpski · organizator književnih večeri i promocija knjiga: ( Brian Dinter «Sjaj u tami», Zvezdana Rašković «Žene Dubaija», Goran Mikulić "Sarajevo, moj grad" ...)

• “Princeza Irma”- razgovor s povodom
• Razgovor sa prof. dr Urošem Dojčinovićem

Aljoša Ostrov

• Руски филм

Almir Tursunović

Almir Tursunović, student alhemije i opšte filozofije književnosti, dendi, adept i mag, pisanjem filozofskih i književnih eseja učestvuje u dokumentiranju ljudskih problema i traga za spoznajom o životu i čovjeku općenito, ističući autentična i kulturna značenja nad prividom i prolaznošću svega što postoji.

• Pušenje kanabisa kao tekst kulture, ogled iz kulturalnih studija

Amar Mulabegović

• Književnost – Remix
• Mađarska rečenica o mađarskoj rečenici
• Commedia dell` Arte
• Barok, Vermer i žene na njegovim slikama
• Mojkovačka bitka Ćamila Sijarića..
• Only Lovers Left Alive – Jim Jarmusch
• Funny Games – kritika medija
• Fransisko Goja – San razuma rađa Saturna
• Sančo Pansa i Don Kihot – Servantes
• Amarcord – Federico Fellini 1973.

Amina Bulić

Amina Bulić rođena je 1991. godine. Magistrirala je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu s temom "Osnovni elementi italijanskog neorealizma u filmovima Vittorija de Sice". Za uspjeh tokom prvog i drugog ciklusa studija dvaput je nagrađivana priznanjem "Zlatna značka" Univerziteta u Sarajevu. Piše književnu i filmsku kritiku kao i naučne radove iz domena ovih dviju umjetnosti.

• “Vlastita soba” – Virdžinija Vulf
• Međuzvjezdani odnosi – o filmu Interstellar
• Dunkirk: Lice i naličje pobjede

Amira Delić

• Jozef K. kao postmoderni lik

Ana Arp

• Путници Џони Мичел
• Париски дневник Џима Морисона
• Џез, лето и апстракције
• Oгледало и сенка Вивијен Мајер
• У почетку беху Море и Тишина: Масао Јамамото и Џон Зерзан

Ana Atanasković

Književnica i književna novinarka. Objavljuje romane u Laguni i eseje u Kulturnom dodatku Politike.

• Betelgez, narandžasto-crveni lovac na vrh neba
• Justinijana Prima: Grad koji i dalje otkriva svoje tajne
• Karl Uve Knausgor i ja
• Atina Partenonska u Beogradu
• Uvek nov: Prometej Persija Biš Šelija
• Uticaj boginje Atine na misiju Argonauta
• Uticaj Marka Tvena na sudbine ljudi
• Euterpa: Muza koja budi melodiju
• Kako pisati istorijski roman/scenario
• Poslednja ljubav Dositeja Obradovića

Ana Galić

Ana Galić je diplomirani profesor filozofije i sociologije. Prije odlučivanja za studij filozofije, prva ljubav joj je bila umjetnost, koja se nakon maturiranja na Rubensovim djelima završila na studiju Arhitekture. Kao velikom ljubitelju pisane riječi, rješenja do kojih su došli drugi ljudi u svojim djelima predstavljaju neiscrpnu motivaciju za nastavak rada na sebi, svome pozivu i uobličavanju svoje misli. Riječ autorke: “Iskrenost je nešto čime se srce prepoznaje u bilo kojem djelu.”

• Filozofija i korona virus
• Sartr – zasnivanje Bića negacijom
• Emocije i filozofija: Zašto Platon nije prisutan u trenutku Sokratovog ispijanja kukute?
• Dekart i Brus Li u Šaolin hramu
• Adriana Zaharijević – Moralna čudovišta
• Dijalektika u retoričkom ruhu
• Filozofizam je nehumanizam
• U Rusoovim cipelama: Kako stvoriti čovjeka
• Hoću da volim, neću da obolim
• Zašto Dositeju nema mjesta na Isusovim rukama?
• Nepredvidivost je oružje budućnosti
• Ljubav je bolest – Padati u nešto

Ana Ilić

• Oporavljam se od Hegela

Ana Jakšić

Kultura iz sociološke perspektive.

• Deset nezaobilaznih filmova sa LGBT tematikom
• Poluperiferija i rod: pobuna konteksta
• Џез у СССР-у

Ana Kršljanin

• Frensis Bejkon – Umetnik krvi i mesa
• Umetnik patnje – Edvard Munk
• „Životinjska farma“ Džordža Orvela
• „Nesporazum“ Albera Kamija
• „Bludni sin“ bludnog sina
• Ta večna melanholija – Direr
• „Only lovers left alive“
• Egzotična kraljica – Frida Kalo
• Mali čovek širokih shvatanja – Tuluz-Lotrek
• O metamorfozi kroz Kafkinu „Metamorfozu“
• Riđobradi usamljenik – Vinsent van Gog

Ana Pflug

Završila sam baletksu školu ''Lujo Davičo'' u Beogradu, na smeru klasičan balet, a nakon toga završila Akademske studije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, na smeru teorija i metodika plesa, gde sam godinu dana bila i demonstrator. Od 2011. Vodim svoju školicu baleta, koja 2013. prerasta u Baletski centar, koji se zalaže za razvoj baletske umetnosti najmlađih, te pored velike škole baleta za decu, koja broji preko 150 polaznika, imamo i 2 projekta na kojima aktivno radimo (BALETSKO POZORIŠTE ZA DECU, u okviru koga smo napravili 6 baletksih predstava za decu, kao I već gore pomenuti DEČIJI BALETSKI FESTIVAL).

• O razvoju baletske umetnosti i njenim odlikama

Ana Radun

• Vreme čuda – Borislav Pekić
• Odlomak iz romana Princ sa bombonjerom

Andrea Peruničić

• Bogotražiteljstvo i rokenrol – Bjesovi

Andrea Popov Miletić

Andrea Popov Miletić se bavi pisanjem proze i eseja. Diplomirala je komparativnu književnost. Objavila knjigu Bezazlene crtice, 2013. u ediciji Prvenac SKC, Kragujevac. O književnosti, pozorištu i vizuelnim umetnostima pisala u mnogim on-line i štampanim časopisima u regionu. Napisavši svoj prvi haiku u životu našla se u užem izboru The Second Annual Vladimir Devidé Haiku Award (Osaka, Japan).

• Nepodnošljiva težina socijalnog i virtuelnog postojanja

Andrej Vidović

Tekstovi Andreja Vidovića se tiču graničnih područja kreativnosti i duhovnosti, primordijalne tradicije i perenijalne filozofije, umetnosti, nauke i psihologije, neretko prelazeći iz jednog domena u drugi ili stapajući ih u jednu svežu, neočekivanu celinu.

• Rezignacija razumom – Frankfurtska škola
• Iskupljenje i metafizika Meseca
• Divinacije ljubavi
• Apsolut
• Posvećenost i kapacitet za čudesno
• Katarza spoznaje – radosti sećanja
• Simetrija i sinhronicitet u umetnosti
• Pobuna – sigurna strela vremena
• …ergo non sum? – Ja sam enigma
• Večna Filozofija i duhovna baština
• Algoritmi školjki i kosmičke diorame
• Meditacije o Demijurgu: Poriv za stvaranjem i kreativni impuls
• Mehanizam misli: Filozofija nauke i naučni metod
• Saga o nuli: Kako je ništa postalo sve
• Poezija matematike: Geometrija i prostor
• Codex Seraphinianus i Voynich Manuskript: Zagonetke u formi knjige
• Teorija svega: konačno odredište
• Smisao kao lek: Viktor Frankl i logoterapija
• Mišljenje i melanholija
• Čekajući vreme (In Limbo)
• Poezija matematike: Red i zvuk
• Svest: Misterija sa dvostrukim pogledom
• Klimt, Beč i nauka, ili suživot suprotnosti
• Jungova Senka: svačije tamno “ja”
• Gomila i množinski čovek
• Vreme – iluzija i(li) potreba?
• Ženski i muški princip – Animus
• Ženski i muški princip – Anima

Andrija Jurić

• Фихтеова логика Tathandlung-a
• Метод увођења у филозофски начин мишљења
• Метод конструкције свести у филозофији духа
• Идеја као суштина уметничког дела
• Метод мишљења
• Мотив рационалности у теолошким представама
• Појам опредмећивања као способност духа
• Свест – услов могућности човека и духа
• Слобода и знање као метафизика историје
• Онтологика
• Појам ума као археа
• Смрт виших бића у форми престанка ума
• Платоново рангирање уметности

Anđela Đorđević

• Ponovno rođenje psihe – alhemija

Anđela Ilić

• Život kao apsurd – filozofija egzistencijalizma
• Prokleta avlija – Ivo Andrić

Anđela Knežević

• Psihološki profil Ester Grinvud

Anđela Vujošević

Вујошевић Анђела, рођена 1994. године у Пећи. Завршила је немачки језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, а тренутно је студент докторских студија. Држи језичке курсеве, преводи, пише и објављује научне и критичке текстове. Поред језика, којим се примарно бави, занимају је теме из књижевности, уметности и сликарства.

• Дневник једног пролећа – О важности памћења и сећања
• Стваралаштво Анселма Кифера као репрезентација Холокауста
• Slikarstvo u doba nacizma i slika Drugog
• NATO bombardovanje 1999. u nemačkim medijima
• Сви смо ми помало риђобради усамљеници
• Трагање за истином – Сан Достојевског
• О Ернесту Сабату и његовим jунацима
• Митолошко у делима Франца Кафке

Anđelina Marčeta

Studentkinja filozofije. Voli knjige, pozorište i jednog dečaka.

• Dino Bucati – Sedam spratova
• “Muzej nevinosti” ili o ljubavi – Orhan Pamuk
• Sartrov “Zid” ili gde je Ramon Gris?

Anđelka Panić

• Intervju sa Akiko

Anel Zubčević

• Predstava ‘’Majstor i Margarita’’
• Bizarna istodobnost prošlosti i sadašnjosti
• Čovek i monolit – Centripetalna priroda sile

Anja Kodić

• Između svijesti i magle: Pejsaži Crvene pustinje
• Dogvil kao panoptikon

Anja Weber

Rodjena u U.K. 13.06.1963. Filozof i Istoričar umetnosti. Diplomirala na Filozofskom fakuktetu u Beogradu, doktorirala na Oxfordu :" Filozofije Budizma u povesnom vremenu i prostoru Azije". Od 2007.godine živi i radi u Beogradu.

• Žak Derida – biografija dekonstrukcije
• Omaž Dimitriju Mitrinoviću
• Салонски десничар – Драгош Kалајић
• Egon Šile – Slikarstvo bez pokajanja
• Budizam i Maister Eckhart
• Tadž Mahal spomenik – Sujeta ili Ljubav
• Koloseum

Anna Marković Plestović

• Uzdizanje i obezvređivanje – Atina Partenos

Annie

• P.U.L.S.E – Gutenbergova galaksija u malom
• Nemoć nijemog razgovora

Arhiv Vojvodine

• Илирска племена на Балкану
• Мале верске заједнице у Војводини
• Активности Архива Војводине током ванредног стања
• Кратак преглед историје Манастира Ресава
• Холокауст, европске вредности и локални архиви
• Холокауст, европске вредности и локални архиви
• Сарадња Архива Војводине и Јад Вашема
• Др Небојша Кузмановић – Капетан Миша Анастасијевић
• Амерички пријатељи српског народа у Великом рату
• Активности Архива Војводине
• Архив Војводине у Јерусалиму
• Даје се на знање – Јављено!
• Ko su bili dobošari?
• Протокол о сарадњи Музеја Словачког народног устанка и Архива Војводине
• Подунавске Швабe у Немачкој
• Национални архив Републике Чешке
• Архив Војводине учесник на Међународној научној конференцији „Српско-амерички односи”
• Иштван Пастор у посети Архиву Војводине
• Филмски редитељ Желимир Жилник у посети Архиву Војводине
• Делегација Архива Војводине у посети Словачкој
• Представљање књиге Јасеновац: Аушвиц Балкана
• „Јасеновац: Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности”
• Izložba “Prosvetni i kulturni život Slovaka izmežu dva svetska rata”
• Изложба „Просветни и културни живот Словака између два светска рата у Бачком Петровцу“ у Архиву Војводине
• Студенти Прашког универзитета у посети Архиву Војводине
• Збирка литографија Франца Гераша „Аустријска војска 1620–1854ˮ
• Међународна архивска конференција „Архиви и изазови 21. века” у Архиву Војводине
• „Сећање на сећањаˮ – Архив Војводине
• Ministarka kulture Slovačke Republike posetila Arhiv Vojvodine
• Razgovor sa dr Nebojšom Kuzmanovićem
• Први број часописа Археон
• Документарни филм “Kо ће писати нашу историју”

Arman Fatić

• Film, nasilje i empatija – U potrazi sa Osobom u filmu „The Lobster“
• Kubrick i rođenje estetike II
• Kubrick i rođenje estetike

Barbara Delać

Barbara Delać rođena je 1994. godine u Kotoru. Završila je osnovne studije istorije i teorije umjetnosti. Finalistkinja je Ratkovićevih večeri poezije (Bijelo Polje) i Rukopisa (Pančevo). Objavljivala je poeziju u zbornicima: Raspoloženi za ptice, Ili je već neko već isplanirao, Rukopisi 40, kao i u književnom časopisu SCRIPT i ARS. Pobjednica je 32. Festivala mladih pjesnika u Zaječaru. Član je Foruma mladih pisaca KIC-a „Budo Tomović“. Takođe, radi u književnom programu KIC-a, kao i na Kotorskom festivalu pozorišta za djecu.

• Poetski dribling Vladimira Đurišića
• Barok, Vermer i “Žena stoji i svira na virginalu”
• Stenli Kjubrik – “Eyes Wide Shut”
• Anđeli na zemlji, film “Nebo nad Berlinom”
• Što znamo o ratu znamo iz “muškog glasa”
• Milorad Pavić, zijevanje i novela “Ruski hrt”
• “Splav Meduze” – Teodor Žeriko

Bartul Vuksan-Ćusa

• Sukob umjetnosti i stvarnosti
• Podstanarstvo ega – egocentričnost

Bato Perović

• Smijeh Šinejd O’Konor
• Bata Čengić – U dimu “Gluvog baruta”

Bazrđan

• О лику Медеје кроз антички мит, Еурипидову трагедију и филмове
• О лику Медеје кроз антички мит

Biljana Kosmogina

• Umetnost i seks od antike do danas

Biljana Skopljak

• Menipska satira
• Реализам у књижевности – анализа

Boban Savković

Rođen 18. oktobra 1961. godine u Prištini. Arhitekta. Živi u Beogradu. Osnivač internet portala "P.U.L.S.E"

• Kamijeva „Srećna smrt“: Anatomija egzistencijalnog eksperimenta
• Seme svete smokve – Čehov u Teheranu
• Hičkokove opsesije: psiha i eros
• Dejvid Hjum: sumnja, navika i granice ljudskog znanja
• One Battle After Another – Pol Tomas Anderson
• Zahir – Horhe Luis Borhes
• Borhes i Juda: Bog koji se skriva u izdaji
• Tautologija i moderna metafizika
• Šta je vreme?
• Srbija od Osme sednice do studenata
• “Megalopolis” – Frensis Ford Kopola
• Prisluškivanje – Frensis Ford Kopola
• Zaboravljam – dakle postojao sam
• Čudesno putovanje narednika Pepera
• Filozofija života – Anri Bergson
• Sudbinske pesme…lični izbor
• Peter (In your eyes) Gabriel ili kako pronaći ritam svoje duše
• Paklena pomorandža (u mleku sa iglicama)
• Ruševine Detroita
• Ian Curtis – This is the way, step inside…
• Tito – posledice jedne iluzije
• Tadao Ando
• Žrtvovanje – Andrej Tarkovski
• Makijaveli – i juče i sutra
• Happiness Is A Warm Gun..
• Zoran Đinđić – hronika najavljene smrti
• Da li je Citizen Kane najbolji film?
• “Mrtvi” Džona Hjustona
• “Low” – David Bowie: berlinski dani
• Stari za rokenrol, premladi za umiranje
• Žan-Lik Godar – Do poslednjeg daha
• Simbolika prvog putovanja
• Najbolja pesma The Beatles-a (i rock’n’roll muzike, naravno)
• Nepodnošljiva lakoća postojanja
• Lusi na nebu sa dijamantima
• For Your Pleasure – Bryan Ferry
• Svet snoviđenja na slikarskom platnu
• Solaris – vreme okrutnih čuda Stanislava Lema
• Blow up – Mikelanđelo Antonioni
• Crveni krug – Žan Pjer Melvil
• Treasures of Heaven – The British Museum
• Elenor Rigbi i svi drugi usamljeni ljudi
• Neolitsko naselje u Pločniku – Toplica
• Srce i duša: Closer – Joy Division
• Večnost – The Eternal
• Beri Lindon – Stenli Kjubrik
• Hej ti, tamo negde, daleko
• Tamni prolazi Ota Penzlera
• Roger Waters & David Gilmour & Nick Mason
• Sećanja koja dolaze iz budućnosti
• In a Lonely Place
• Street Art
• Razgovori u proleće 2002. godine
• Deset najboljih pesama – The Beatles
• Delovi istorije “Čelzi” hotela
• “Wish you were here”, Ljilja i ja
• Džon Lenon u poljima jagoda, zauvek
• Nostalgija plemena i društvene mreže
• Borhes – “Vrt sa stazama koje se račvaju”
• Niče i Kjerkegard kao pioniri egzistencijalizma
• Samuraj ili studija o ljudskoj samoći
• Persona – Ingmar Bergman
• Bregović, Markiz de Sad i Ruso
• Bekim Fehmiu – Blistavo i Strašno
• Andrej Tarkovski – vizuelna fuga
• Neuhvatljiv, neprilagodljiv i surov – Brando
• Poslednje pismo Ivana Stambolića Slobodanu Miloševiću
• I Saw Her Standing There
• Stalker – Andrej Tarkovski
• Deset najboljih gitarskih sola
• Saša Danilović – kao kesica čaja
• Stenli Kjubrik
• Putovanje u Povratak Andreja Zvjaginceva
• Povratak – priča u slikama
• Tri – Aleksandar Saša Petrović
• Sumrak bogova – Lukino Viskonti
• 15 naslovnih strana novina u jednom veku
• Smrt u Veneciji – Lukino Viskonti
• Приштина
• Izgnanstvo – Andrej Zvjagincev
• Povratak – Andrej Zvjagincev
• Idoli – Odbrana i poslednji dani

Bojan Aleksić

• Zaratuštra – Izvorno učenje
• Naša avantura i pomračenje sunca

Bojan Bošković

BOJAN BOŠKOVIĆ je rođen 1962. u Beogradu. Po zanimanju je psiholog, psihoterapeut. U odnosu na svoja kulturološka stremljenja, objavljivao je i objavljuje prozu, poeziju, eseje, stručne oglede, u časopisima i listovima u zemlji i izvan nje. Dobitnik je mnogih priznanja za svoj spisateljski rad.

• Suština zla i Aleksandar Vučić
• Legenda o jeziku – treći deo
• Космолошки идентитаријум Фјодора Михаиловичa
• Legenda o jeziku – drugi deo
• Legenda o jeziku

Bojan Milić

• Neželjeno čovečanstvo III: Paradoks poniženja
• Neželjeno čovečanstvo II: između biopolitike i lukave istorije
• Neželjeno čovečanstvo između mesa i inkubatora 
• Funkcionalizam, naturalizam, humanizam

Bojan Stanišić

• Nova Kartagina – uzdizanje čoveka
• Istok je zapadno i sukobljene sile
• Determinizam psihičkih procesa
• U početku beše pokret stvaranja
• Prometej kao arhetip nesvesnog

Bojan Viculin

• Pošast električnih trotineta
• ‘Lica sa jasno definisanim oblicima okupljanja’: Prilog dekonstrukciji kulturne nostalgije beogradskih osamdesetih
• Mreže ugrožavaju hijerarhije – Sem Vaknin
• O izrazu ‘Stručna sprema’
• Pravila za onog koji gradi u planinama
• Prag ima svoju žensku sudbinu
• Studentski protesti kao generacijska pobuna
• Galicija
• Sionski mudraci – Sam Vaknin
• “Salonski stan”
• Pesnici i eklipsa: Intelektualci i rat na Balkanu
• O geografiji i njenim društvenim dimenzijama
• Odgovor Svetislavu Basari o pitanju mesta Srbije u Evropi
• Zašto Srbija nije južni deo srednje Evrope?
• Unirodni svet – Sem Vaknin
• Fiktivni intervju sa Zoranom Ćirjakovićem
• Da li će veštačka inteligencija okončati masovnu migraciju i epohu liberalizma?
• Beleške o češkom i srpskom jeziku
• Antisocijalnost društvenih medija
• Bojkotovanje sveta odraslih
• Da li je Beograd metropola?
• Razlike između srpskog i češkog jezika
• Beleške o dvehiljaditim
• Nimburk
• Koje si koleno po redu u Beogradu?
• Trend putovanja svetom kao izraz narcizma
• Komentar delova “Filosofije palanke”: O kolektivnom narcizmu i antiintelektualizmu
• Lužički gradovi Citau i Gerlic
• Niče kao mladi profesor u Bazelu
• Prag – Nusle
• Vroclav – grad potomaka doseljenika
• Erik, beogradski bitnik i vloger
• Prag – Vršovice
• Današnji internet i pojedinac
• Odbacimo termin “politički analitičar”
• Ludvig Vitgenštajn – o prirodi filozofije i jezika

Bojana Komarica

• Bosonogi Gen: manga o Hirošimi
• Likovi iz popularne kulture zasnovani na stvarnim ličnostima, II deo
• The Good Place – Dobro mesto
• Oblik glasa: priča o iskupljenju
• Death Note: i dalje aktuelna priča
• Matilda: mjuzikl Roalda Dala
• Zašto volimo Sredu Adams?
• Moderni pogledi na Trojanski rat
• Naslov ove knjige je tajna
• Moja godina odmora i opuštanja
• Ana Volc – “Sto sati mraka”
• 35 kalorija bez šećera
• Leto kada sam naučila da letim
• Kako da preživite školsku godinu žmureći na jedno oko?
• Čudo: priča o Agiju Pulmanu
• Kako je Sveti Nikola postao Deda Mraz
• Smrtni ishod atletskih povreda
• Sve, baš sve i Nepremostiva blizina
• Kradljivac kafe – Tom Hilenbrand
• Jojo Rabbit
• Tr1na3st razloga
• Kradljivica knjiga – Markus Zusak
• Leto kada sam naučila da letim
• Goti – od varvara do književnosti i muzike
• Maus – priča o Holokaustu
• Jedno neobično prijateljstvo: Onoda i Suzuki
• Arzamas – Ivana Dimić
• Gael Faj – Mala zemlja
• Balada o ptici pevačici i zmiji
• Istina o Alis
• Studentski protesti 1968.
• Viktor Frankl i logoterapija
• Propaganda, Napoleonov kompleks i Nemova mama
• Heder Moris, Tetovažer iz Aušvica
• Elejn Aron – Ranjivost
• Džon Bojn – Dečak u prugastoj pidžami
• Likovi iz popularne kulture zasnovani na stvarnim ličnostima
• Danijel Kiz – “Cveće za Aldžernona”
• Čudotvorka: priča o Helen Keler
• Moć introvertnih u svetu koji ne prestaje da priča
• Grafički roman “Sat” – jedno svedočanstvo
• Tata, hajde objasni mi čemu služi istorija
• Ralf Rotman – “Umreti u proleće”
• Džim Šepard – Knjiga o Aronu
• Utopija i distopija
• Serija nesrećnih događaja Lemonija Sniketa
• Bio bih samo lovac u žitu
• Dobar otac – optužnica ćerke

Bojana Kučinar

• Lakonci nisu znali za ambivalenciju
• Narcizam – volim se, ne volim.
• Zabrinutošću protiv neizvesnosti života.
• Istina – da li je uvek treba reći?
• Nepodnošljiva praznina postojanja

Bojana Nikolić

Bojana Nikolić rođena je 1982. godine u Beogradu gde je diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu. I dalje se bavi teorijom, saradjuje sa Radio Beogradom, kao i prevođenjem i poezijom. Korisnik je psihijatrijskih usluga i zalaže se, unutar NGO sektora, za dobrobit i pravnu zaštitu korisnika.

• U potrazi za Razumom – antipsihijatrija

Boris Nad

• Предговор за Нове богове
• Gozba pobednika – Boris Nad
• Предговор за америчку идеологију
• Posle Gutenberga
• Постлиберализам или последња битка либерализма
• Александријада (Цртеж у песку)
• Артур Рембо – Земаљски гласник
• Војничев рукопис
• Tajanstveno dete
• O tradiciji i razvoju mogućnosti čoveka
• Rim i Kartagina
• Исток и Запад
• Tamno bratstvo
• Nastavak povesti o Agarti
• Povest o Agarti
• Antihrist – antimesijska figura
• Сакрална историја
• Muzika i glasovi II
• Muzika i glasovi I
• Devet svetova
• Lavovi sa Kalemegdana…
• Divlji lov
• Povratak mita
• Atlantida
• Mitovi o Hiperboreji
• Андрогин

Boris Tiosavljević

• Noći bugija (1997) – dani slave
• Andrej Rubljov (1966) – umetnost i religija
• M – lakmus test za (ne)ljude
• Spaljivanje – Nada izgubljena u plamenu
• Throne of Blood – Noh fear, Shakespeare!
• Stalker – Zagonetka u poeziji unutar vere
• Rašomon – istina je tamo negde

Boriša Gavrilović

• Kako preživjeti samoubistvo – nulto stanje

Borivoj Vujić

• Danilo Kiš i neprisutna Subotica
• Mit o Ikaru: Uzlet iznad stvarnosti
• Pitagorejci – teorija harmonije Univerzuma
• Tangi: Slike bizarnih formi
• Teorija o Geji – sveukupnost samopostojanja
• Hipoteza simulacije stvarnosti
• Artur Klark: Naučna i umetnička utopija
• Mitologija
• Konstantin Kavafi – ,,Čekajući varvare“
• Radomir Konstantinović – Filosofija palanke
• Dore – Sublimno, osnovni motiv stvaralaštva
• Ofelija – Smrt u Šekspirovim delima
• Hans Zender: Muzika i poezija
• Društvene mreže – samopromocija sopstvenih vrednosti
• Svest, razum i materija
• Solipsizam
• Dejvid Linč: Geneza zla
• Imanuel Kant – Metafizika morala
• Doni Darko – Smisao uzvišenog žrtvovanja
• Rekvijem u d-molu: Mocartovo pomirenje sa smrću
• Eksperimentalna muzika Džona Kejdža
• Imanuel Kant – Metafizika morala
• Gezamtkunstverk – totalno umetničko delo
• Torinski konj – film apokaliptičnog prizvuka
• Herman Broh – ,,Vergilijeva smrt”
• Lajbnicova ,,Monadologija”
• Susret sa sirenom
• Simbolika muzike i ambijentalnog zvuka
• Hrišćanstvo: Raspeće i raskol
• Kontakt – Kompleksan odnos nauke i religije
• Apsurd i pobuna protiv stvarnosti
• Ksenolingvistika u filmu ,,Dolazak”
• Entropija i protok vremena
• Muzika i volja za postojanjem
• Kjubrikov filmski univerzum
• Etički i filozofski aspekt odnosa čoveka i robota
• Stanislav Lem – Mračno nasleđe antropocentrizma

Branislav Savić

• Krovovi – potreba za značenjem

Brankica Veljković

• Može li čovek da ukrade sreću?

Branko Milić

• Branko Miljković – Vatra koja misli
• Igor Mandić – onaj koji je mislio protiv struje.
• Rokenrol pobune: Azra i Branimir Štulić II
• Rokenrol pobune: Azra i Branimir Štulić
• Portreti glavnih likova u ”Nebu nad Berlinom”
• Sloboda i interpretacija smisla: filozofsko čitanje filma “Društvo mrtvih pesnika”
• Ideološko i kulturno nasleđe Dositeja Obradovića
• Harold Finch, odgovornost i veštačka inteligencija: filozofska analiza serije Person of Interest
• Filozofsko-psihološka analiza romana Ostrvo II
• Filozofsko-psihološka analiza romana Ostrvo
• Kad đavoli polete: Egzistencijalno-psihološka ontologija srpskog čoveka
• Telo, požuda i simulakrum
• Laš Hertervig: filozofsko – sociološki portret
• Alkohol, demon iz čaše…
• Lišće mišljenja na stablu vremena
• Pjer Abelar i konceptualizam kao rešenje problema univerzalija
• Мислилац
• Jugoslavija kao nedovršena zemlja
• MC PayHomyYeah! – sve ono oko nas
• Lokova teorija ideja
• Filozofija Srednjeg veka
• Hristova pentekostna crkva
• Jehovini Svedoci – najbrojniji protestanti
• Hrišćanska adventistička crkva
• Sekte i mladi (primeri destrukcije pojedinih sekti u svetu i kod nas)
• Sekte i mladi (odredbe sekte)
• Sekte i mladi….višedimenzionalan problem
• Anaksagorina racionalistička kreacija
• Benito Musolini – doktrina fašizma
• Fašizam Benita Musolinija
• Nacionalsocijalizam
• Sokrat – smrt filozofa
• Pro et contra – prilog razumevanju
• Dan pobede i/ili poraza…
• Simulakrumi: Diznilend i Votergejt afera

Bratimir Petrović

Bratimir Petrović rođen 1961. Fakultet Političkih nauka završio u Beogradu. Živi i radi u Kladovu.

• Kosmičko jaje Raše Trkulje
• Boža Ilić, umetnik

Čedomir Pantić

• Madagaskar

Crot4d

<a href="https://adamwills.io/">Crot4d</a> <a href="https://niasbaratkab.org/">Crot4d</a> <a href="https://niasbaratkab.org/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://crot4d.me/">Crot4d</a> <a href="https://dumpstermail.com">Crot4d</a> <a href="https://crot4d.org.uk/">Crot4d</a> <a href="https://www.crot4d.co.uk/">Crot4d</a> <a href="https://prematurepill.com/">Crot4d</a> <a href="https://malehealthcanada.com/">Crot4d</a> <a href="https://crot4d.sbs/">Crot4d</a> <a href="https://www.crot4d.co.uk/">Crot4d</a> <a href="https://linkcrot4d.xyz/">Crot4d</a> <a href="https://clashroyalehome.com/">Crot4d</a> <a href="https://slotdepositdana.com/">Crot4d</a> <a href="https://tokatdepo.com/">Crot4d</a> <a href="https://adamwills.io/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://crot4d.me/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://dumpstermail.com" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://crot4d.org.uk/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://www.crot4d.co.uk/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://prematurepill.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://malehealthcanada.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://crot4d.sbs/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://www.crot4d.co.uk/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://linkcrot4d.xyz/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://clashroyalehome.com/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://slotdepositdana.com/">Crot4d</a> <a href="https://tokatdepo.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://thehealthwatch365.com/">Crot4d</a> <a href="https://boomershotel.com/">Crot4d</a> <a href="https://jocomhotel.com/">Crot4d</a> <a href="https://universityintegrity.org/">Crot4d</a> <a href="https://thehealthwatch365.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://boomershotel.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://jocomhotel.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://universityintegrity.org/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://christchurchoshawa.org/">Crot4d</a> <a href="https://christchurchoshawa.org/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://www.gingerexchange.com/symphony/">slot gacor</a> <a href="https://www.gingerexchange.com/symphony/" rel="nofollow">Slot Gacor</a> <a href="https://rcrfm.com/">slot gacor</a> <a href="https://rcrfm.com/" rel="nofollow">Slot Gacor</a> <a href="https://rcrfm.com/">slot88</a> <a href="https://rcrfm.com/" rel="nofollow">slot88</a> <a href="https://lumbinikangaroo.edu.np/assets/js/">Slot Gacor</a> <a href="https://lumbinikangaroo.edu.np/assets/js/" rel="nofollow">Slot Gacor</a> <a href="https://qau.helwan.edu.eg/">Slot Gacor</a> <a href="https://qau.helwan.edu.eg/" rel="nofollow">Slot Gacor</a> <a href="https://uomosul.edu.iq/en/finearts/">Slot Gacor</a> <a href="https://uomosul.edu.iq/en/finearts/" rel="nofollow">Slot Gacor</a> <a href="https://www.tandaiduong.edu.vn/">Slot Gacor</a> <a href="https://www.tandaiduong.edu.vn/" rel="nofollow">Slot Gacor</a>

• Наполеон у кафеној кашичици
• Приказ друштва у Монтескјеовим Персијским писмима
• Психологија Сентекса – Егзипери

Dajana Božičković

• Ерос и Танатос у приповеткама Лазе Лазаревића
• Мотив Странца
• Давид Албахари – Мамац
• La casa de Papel – Kuća od papira

Dalibor Tanić

• Severance: Serija koja nije fikcija
• Svi smo mi protagonisti u nekom filmu

Damir Buzurović

Damir Buzurovic , rodjen u Cacku 24.04.1982 godine.Umetnickom fotografijom pocinje da se bavim pod okriljem Foto Kino Kluba Cacak od septembra 2012 godine.Postaje clan Foto Saveza Srbije od marta 2013 godine.Ucestvuje na mnogim izlozbama u zemlji i inostranstvu i osvaja veliki broj nagrada.

• Serija fotografija ”Eternity” (III deo)
• Serija fotografija ”Eternity” (II deo)
• Serija fotografija ”Eternity” (I deo)
• Serija fotografija ”Elements” (II deo)
• Serija fotografija ”Elements” (I deo)

Dana Ćirić

• Pol Oster – 4321 (problem čitanja)
• Portret umetnika u mladosti – Džojs
• Tabuki – Indijski nokturno
• Umberto Eko – Ostrvo dana pređašnjeg
• Hulio Kortasar – “Školice”
• Kazuo Išiguro – Ostaci dana
• Pol Oster – Mesečeva palata
• “Školice” – Hulio Kortasar
• Mauntoliv; Klea – Darel (Aleksandrijski kvartet)
• Baltazar – Darel (Aleksandrijski kvartet)
• Justina – Darel (Aleksandrijski kvartet)

Danica Spasojević

• Fenomen odrastanja i socijalizacije u savremenom društvu

Danijel Drobnjak

• Stranac u Veneciji: Otelo

Danijela Čupić

• Iracionalni strah od šeika – Odbrana arapske kulture
• Alternativni oblici religijskog zivota

Danijela Sladoje

Apsolvent na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci, studijski program Filozofija.

• Borba faustovskog dualizma Harija Halera

Danko Kuzmanović

• Riječ, dvije, o pojmu zla – II dio
• Riječ, dvije, o pojmu zla
• Gimme Danger – Film o ljudima koji su izbrisali šezdesete
• Krštenje panka
• Moje su nebo vezali žicom – o cenzuri
• Ogledalo Lune

Darian Pudić

• Zašto sam napisao Žeđ?

Darinka Marković

• Tri studije za Frensisa Bejkona III
• Tri studije za Frensisa Bejkona – II
• Tri studije za Frensisa Bejkona – I

Darko Mitrović

• Rimejk
• Neizbežna smrt jednog avokada
• Kako sam naučio da ćutim.

Daša Stojanović

• Franc Kafka: Pismo Oskaru Polaku
• Biti Sergej Paradžanov -nagon i instikt
• Pitanja i odgovori – Tomas Bernhard
• Hjalmar Söderberg: Doktor Glas

David Naum

• Kamenje – David Naum
• Priča o tri Šabana

Demir Mujević

• Između jave i sna – srce koje plete poeziju
• Benedikt Kotruljević – prvoborac trgovinske filozofije
• Novac kupuje sreću? To zavisi od konteksta
• Poljoprivreda – najveća podvala u ljudskoj istoriji?
• Simboličnost Geteove poezije
• Ana Karenjina – O ljubavi i propasti
• Da li religija ima budućnost?

Dijana Knežević

• Poslednji tango u Parizu – lični ples kroz film
• Flertovanje sa strašću i smrću: Sylvia Plath
• Ljubavi Marine Cvetajeve, ruske boginje
• Kako ispiti život do dna…
• Kad mrak i rane pevaju: Nik Kejv
• “Nikad ne možete znati da li ste se odlučili za najbolji mogući život za sebe” – Jelena Lengold
• Ginokritika i erotika u delu Anaïs Nin
• “Salo – 120 dana Sodome” – Pazolini
• Najpoznatije prostitutke u istoriji
• Verujem u ljude koji iskreno veruju
• Luis Bunjuel: Ateista zahvaljujući Bogu

Dimitrije Ostojić

Pišem na teme filozofije, tradicije, kulture, književnosti, stvari koje generalno volim, koje tumačim i koje mi lično znače.

• Biće i Priroda – preko pojmova ka metafizici
• Kapitalizam i Metafizika – život i moral
• Alisa u zemlji Izma – grupisanje ka nečemu
• Mitologija Istine, Vera u Istinu, Vera u svrhu
• Klasicizam i Romantizam kroz muziku
• Hauard Filips Lavkraft – Fikcijom do Upozorenja
• Kafa

Dina Čubrilović

• Латентна програмност (апсолутне) музике

Divljak

Profesor povijesti koji radi u blizu Zagreba. Ima svoj poriv i 38 godina za sada.

• Dobro jutro, profesore

Divna Stojanov

• Uloga pozorišne lutke kroz istoriju

Divna Vuksanović

Divna Vuksanović rođena je u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, kao i na Flozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1992. magistrirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u oblasti teatrologije, a 1998. godine doktorirala na Filozofskom fakultetu u oblasti savremene filozofije i estetike. Autorka je do sada objavila preko sto naučnih i stručnih radova, šest naučnih studija u domenu filozofije, a priredila je i petnaestak naučnih publikacija iz oblasti estetike, filozofije medija i studija kulture. U oblasti literarnog stvaralaštva, objavila je 13 knjiga (poezija, poetska proza, kratke priče, knjige za decu, romani); realizovane su joj i tri radio-drame u okviru Dramskog programa Radio Beograda.

• Film i veštačka inteligencija
• Stub – Divna Vuksanović
• Autor – Divna Vuksanović
• Bombone – Divna Vuksanović
• Na bazenu – Divna Vuksanović
• Konstelacije: umetnost ovde i sada
• Zmijski venac – Divna Vuksanović
• Krugovi na vodi – Divna Vuksanović
• Kružni tok – Divna Vuksanović
• Muzika u kuhinji (dve minijature) – Divna Vuksanović
• Tiergarten – Divna Vuksanović
• Savremena kultura i hiper-estetika
• “Dedukcija” – Divna Vuksanović
• Lariosauro – Divna Vuksanović
• Nikad viđeno, padanje u svest
• Postmoderni mediji – Kultura dijaloga u eri interaktivnosti
• Flotila slobode – Divna Vuksanović
• “Kavez” – Divna Vuksanović
• Veverice – Divna Vuksanović
• Skamenjeni haski – Divna Vuksanović
• Oluja – Divna Vuksanović
• Opasna zona – Divna Vuksanović
• Potpis – Divna Vuksanović
• Kultura održivog razvoja i medijska kultura
• Ludvig u bazenu – Divna Vuksanović
• Lisabonska priča – Divna Vuksanović
• Kulturni obrasci – Divna Vuksanović

Dorijan Nuaj

Dorijan Nuaj (1971, Bik-Škorpija), sociolog po obrazovanju, bavi se izučavanjem ezoterije i okultizma te njihovih uticaja na istoriju, svetska dešavanja, ideologiju i politiku. Pored „KontraInicijacije“, do sada je objavio pet knjiga: zbirku poezije „Akvanomikon“ (1995), Inpress, Beograd; ogled „Božanska revolucija katastrofe“ (2008), Ukronija, Beograd; prozni rad „Lucifereza“ (2010), Ukronija, sastavljen iz tri manje celine „Saltarello“, „Kako sam sreo hrvatskog bana Smoljana“, „Sreli smo se u Tifaretu“; zbirku poezije „Crni nemis“ (2010), Ukronija; izmenjenu i dopunjenu verziju „Božanske revolucije katastrofe“ pod imenom „Doktrina satanizma“ (2012), Ukronija. Takođe, objavljivao u časopisima Gradina i Unus Mundum.

• Mali terajući ritual pentagrama
• Babalon, Pehar i Lav-Zmija (deo II)
• Babalon (Skerletna Žena i Zvezda) (deo I)
• Izvori inicijacije i kontrainicijacije
• Sluteći užas
• Niče i Evola ukratko o religiji ljubavi
• Svet iza zavese ovog sveta
• Moloh zapadne civilizacije
• Kosmička samoća
• Neke implikacije hrišćanske mitologije
• Pentagram, krst, čovek…
• Neka tumačenja egipatske doktrine smrti
• Kraj zlatnog doba i buđenje magije
• Simbolizam androgina i buđenje ženske moći

Dragan Antić

• Manje poznate činjenice o filmu “Psiho” Alfreda Hičkoka

Dragan Božinović

• Bergmanov teatar u filmu Fani i Aleksandar
• Декалог – Кшиштоф Кишловски

Dragan Radovančević

• Tamna strana kauča: o rizicima psihoterapije
• Zid ćutnje javnih institucija
• O normalizaciji monstruoznosti
• Zli dusi mačjeg kulta: Nauka protiv Instagram utopije

Dragan Todorović

• Al Stewart: The Year Of The Cat

Dragan Uzelac

• David Bowie – Uspon i pad Zigija Stardasta
• The Clash – White Riot (1977)
• Jim Jarmusch i njegov čudesan svet
• Dolina smrti – Kota Zabriski
• Stanar – Roman Polanski
• Bergman – Istorija počinje kad čovek postaje zao
• Vim Venders – Nebo nad Berlinom
• Radiohead – Paranoid Android
• Žan Pol Sartr – “Mučnina”
• Džon Koltrejn: Slapovi nestvarnog zvuka
• Daydream Nation (1988) – Sonic Youth
• Neuništivi duh pariske boemije
• Taksista (1976) – Martin Skorseze
• Revolucija zvana Rage Against the Machine
• Isijavanje Stenlija Kjubrika
• Razgovori na Nilu – Nagib Mahfuz
• Tomas Man – “Smrt u Veneciji”
• Čudesna poetika Danila Harmsa
• Filmska poetika Bernada Bertolučija
• Stenli Kjubrik: Paklena pomorandža (1971)
• The Velvet Underground & Nico
• Mikelanđelo Antonioni – vizuelna estetika
• Idiot – Fjodor Mihailovič Dostojevski
• “Hamlet” – Vilijam Šekspir
• Luj-Ferdinand Selin – Putovanje na kraj noći
• Isterivač đavola – Vilijam Fridkin
• Artur Šopenhauer – Volja je osnov svega
• Pariz, Teksas – Vim Venders
• The End – poetsko putovanje Džima Morisona
• Mrtvi (The Dead) – Džems Džojs
• Let iznad kukavičjeg gnezda
• Knut Hamsun – Glad (1890)
• Lucy in the sky with diamonds
• Đerđ Ligeti: Atmospheres (1961)
• Roger Waters – ’’Living in political world“
• Antoan de Sent Egziperi – “Mali princ”
• Miloš Forman – Let iznad ljudskih gnezda
• Brajen Džons – nepriznati vođa
• Muddy Waters – McKinley Morganfield
• U divljini – bekstvo u prirodu
• Leonardo da Vinči – jedinstven i univerzalan
• The Velvet Underground – portret
• Miloš Radivojević – Klasici srpskog filma
• Uliks Džemsa Džojsa – moderna antiodiseja
• Kosmički bluz Dženis Džoplin
• Monty Python’s Flying Circus
• ’’Bluebird“ Čarlsa Bukovskog
• Pink Floyd – The Piper at the Gates of Dawn
• Joanne Shaw Taylor – plavi anđeo bluza
• Čarls Bukovski – ‚‚Roll the dice“
• Revolucija u našim glavama
• Bitlsi na nebu sa dijamantima
• Od Bitlmanije do Revolvera
• Jim Morrison – story about blues
• Kurt Kobejn i Nirvana – Pesnički svet
• “Pigs“ – kritika sveta Rodžera Votersa
• Bunjuelovski fantom slobode
• Lu Rid – tamna strana života
• Svet poetike i mistike Džordža Harisona
• Čarls Bukovski: Portret i dnevnik
• Brajan de Palma: Obučena da ubije
• Pre sumraka (Before sunset)
• Svet bitnika i undergrounda
• Alber Kami – egzistencijalista
• Aki Kaurismaki – finski filmski režiser
• Eseji Svetislava Basare
• Klasici američkog filma: Vudi Alen
• Rock and Roll: heroji pedesetih
• Bohumil Hrabal
• Britanski rhythm & blues
• Vim Venders: Maestro vizuelne poetike
• Persi Biš Šeli – vizija boljeg života
• Portret: Džejms Džojs – putevima Uliksa
• Knut Hamsun – Zaraslim stazama gladi i očaja
• Politika i rokenrol
• Buntovna duša muzike: Umetnost pobune
• 21 gram: anđeoske duše umrlih
• Međuzvezdano putovanje Pink Floyda
• Skip James: ,,The soul of a man“
• Jim Morrison: Scream of the butterfly
• Kratka istorija bluz muzike
• Šopenhauer i Niče
• Džon Lenon – Mind Games
• Če Gevara – Unutrašnje svetlo revolucije
• Nora Džons – U potrazi za svetlošću
• Alan Ford – Hoćemo kruha i čokolade!
• Sid Baret – čovek koji je stvorio Pink Floyd
• Robert Džonson – “Sweet home Chicago“
• Mitske bluz lutalice i trubaduri
• FC Liverpool – ,,You’ll never walk alone“
• Čarls Bukovski – poezija i proza
• Džon Lenon: politika i rokenrol
• Rajner Verner Fazbinder (1945-1982)
• Henri Miler – Erotski mesija
• The Doors – „L.A. Woman”

Dragana Labanac

• Italo Kalvino “Ako jedne zimske noći”

Dragana Radosavljević

• Renesansa

Dragiša Obradović

• Скулптура у слободном простору
• О портрету и препознавању, о стварном и имагинарном
• Разумевање ликовне културе
• О простору

Dragomir Simović

• Lični rokenrol
• Queens of the Stone Age…Like Clockwork

Dragutin i Miloš Jastrebić

• B. Traven – Pisac nije bitan
• Herman Hese – Igra staklenih perli

Dražen Pekušić

Zašto bi gomila neurona bila u stanju da dođe do proverljivih istina o sebi, o svom okruženju, pa i o sâmom kosmosu? Ako je ljudski um rezultat interakcije između determinističkih zakona i skupa slučajnosti, potpuno je nejasno zašto bi njegovi zaključci na bilo koji način bili povezani s nekim ”stvarnim” svetom.

• Vanzemaljci: 10 neugodnih pretpostavki
• Jedan, jedinstveni elektron
• Srbi su nebeski narod – Enriko Josif
• Kvantna priroda svesti
• Paradoks beleženja brzine svetlosti
• Kvantni suicid: posredni dokaz besmrtnosti?
• Multiverzum: Deset implikacija
• Intelektualna enigma: Veselin Vesko Savić
• Potencijalna teorija gravitacije
• Borhes-Bazilova biblioteka apsoluta
• Principi kosmološke selekcije
• E8 – Teorija svega
• Arhitektura kvantne mašine
• Zohar – Knjiga Sjaja (predgovor)
• Šest kosmičkih zakonitosti
• Zašto?
• U sećanje na Zehba L. Pekušića
• Stvaranje ni iz čega (∅)
• Abrakadabra אברקדברה
• Alkubijerov obrnuti inženjering relativnosti
• Samoubistvo
• Tehnološke i etičke implikacije teleportacije
• Obrezivanje (jezika)
• Kvantni glič vaseljene – Iluzija stabilnosti
• Kabala – Cabala – Qabala
• Tohu va’Bohu – Haos i Pustoš
• Matematička revolucija Bernharda Rimana
• Fridrih Niče – Stradanje Natčovekovo
• Ja sam Onaj koji Jeste ili je to….
• Tragična sudbina porodice Hercl
• Alef – Beskrajno 1
• Beskonačna konačnost 52. broja
• Samosvesni entitet haosa
• Geometrijska petlja prostor-vremena…
• Vreme kao alegorija
• Luč. Sjaj beline.
• Tama. Mrak.
• Razotkrivanje Skrivenog – Ejn Sof Or
• AI: Rađanje novog Boga
• Mesto kao koncept jevrejskog Boga
• Iluzija postojanosti – Nije ili jeste
• Tumačenja pojavnosti Boga kroz upotrebu androgine reči Elohim
• Koncepti Idealnog grada…
• Antička emulacija kosmičkih mehanizama
• Proširena teorija relativnosti
• Razmatranje bezdimenzionalnosti jednog savršenog para
• Jevrejski koncept kontemplacije
• Deset zapovesti postmoderne civilizacije
• Sage unutrašnjih svetova Karlosa Kastanede
• Neverovatnoća prostora kao vid subjektivne stvarnosti
• Alteracija svesti i dodatni slotovi inteligencije
• Onomatopeja vremena
• Problem brzine svetlosti kao konstante
• Kabala – Jevrejski lavirint Spoznaje
• Žrnov – demolirana istorija
• Teoreme Beskraja
• Pesnik nad pesnicima
• Jedinstvo
• Pitagorejska teorija brojeva
• Srpske sinagoge kojih nema
• Grčka misao i Miletska škola
• Šiviti – Ključevi jevrejskog misticizma
• Hellfire Club
• Ep o večnom, Ep o Gilgamešu
• Solomonova Pesma nad pesmama
• Kastrati – poj anđela
• Podzemni utopizam
• Kreacije zlatnih proporcija
• Abrahadabra: Alister Krouli
• Frekvencija mozga
• Sinestezija – obrisi druge realnosti
• Astralna projekcija
• Džon Di i moć magije na dvorovima renesansne Evrope
• Drugi svetski rat i Enigma protiv Bombe
• Svečovek Dimitrija Mitrinovića
• Preporod hebrejskog jezika

Dušan Arsenović

• Pol, seksualnost, ljubav – Vajninger
• 12 + 1, neprevodiv pojam

Dušan Milenković

• Da li je Whiplash film o muzici?

Dušan Milijić

• Говори ли се о “Одговору” Хане Адровић
• Кром–Пирова победа
• У име народа – Власт, комфор, побуна
• Потчињена – или повлашћена
• Србија међу клетвама и заклетвама
• Средишња пустиња и звук њене тишине
• Крај династије Обреновић – неиспричане приче
• Његошева „Ноћ скупља вијека“
• Младобосанац пред Хитлером
• Бит генерација – Џек Керуак
• “Ђакон Богородичине цркве” Исидоре Секулић
• Жртвовани Жрнов
• Песник Душан Ковачевић
• Џумбус дубровачке поезије
• Сеобе, спорт, Суматра
• Чешка школа не постоји
• Милош Милошевић – од Књажевца до Холивуда
• Момчило Настасијевић – Мрењем све живљи
• Београд у стотину кућа и кроз стотине прича
• Хасанагиница: Етничко-језичке недоумице
• Два лица против писца
• Вредност рукописне верзије Горског вијенца
• Тајне Вукове реформе неоткривене
• Историја без предрасуда
• Шербет или секира
• Бескрајни кругови поезије Црњанског
• Заљубљени Хасан-Ага
• Данило Киш и српска култура
• Бескрај као лек – Свемир Пауна Петронијевића
• Компромиси лењог боeма – Тин Ујевић
• Крлежа, маргинални енциклопедист(а)
• Књижевност против градитељства
• Мaжуранић или Његош
• Андрић у Аскиној кожи
• Кад је Валтер служио ђавола
• Путешествије једног хаџије
• Ово је (јужна) Србија
• Нушићева комунистичка визија
• Трагови српске повести у готици
• Легенда од крви и меса
• Између Гавриловог принципа и лепе епохе
• Малограђанин у чопору степских вукова
• Смрдљива бајка – наличје велеграда
• ПРКОС по други пут међу Књажевчанима
• Филм Тима Бартона за вечиту децу

Dušan Pejaković

Magistrand na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore, izvršni direktor NVO "Akademija evropskog jedinstva", volonter, socijalni preduzetnik, autor ...

• Duh prošlih vremena
• Dokonost dokoličarstva – beznađe kulture

Dušan Stojanović

• Ko su bili boemi – predstavnici pobune
• “Mlada i lepa” – podnošljiva stvarnost
• Dendizam
• Luis Bunjuel – azbuka nekonformizma
• Hamsun, književnost i nacizam

Dušan Zaharijević

• Čuvari sveta Stanislava Vinavera

Dušica Popović

• Pravo na zlo
• Trivijalocen ili nezahtevnost je zahtev dana
• (O)dela neposlušnosti

Duško Lopandić

• Emanuel Karer – Carstvo
• Kšištof Kišlovski – etika života, metafizika svakodnevnog
• Dante – Novi život ili o otkrivanju ljubavi
• Prolaznost
• Kako Srbiju vratiti Evropi
• Milenko Bodirogić – Po šumama i gorama
• Slepa strela istorije i srpska evropeizacija
• Da li način na koji se piše utiče na kvalitet literature
• Посланици вечности – Египатски фараони
• Novi patriotizam anonimnih pobunjenika
• Heroj, antiheroj i žrtva u svetu romana
• “Da li je Evropa smrtna?”
• „Leopard“ (1963) – Lukino Viskonti
• Film kao umetnost i Antonioni
• Luzijade – Luiš de Kamoeš
• Muzika Zelenortskih Ostrva
• Zelig i zapisi – Slike u mraku
• Svet nije dovoljan – avanture jednog motoa
• Aristid Brijan i nedostižan mir
• Ivo Andrić – Onaj koji nije sagoreo
• O francuskoj šansoni – Žak Brel
• O francuskoj šansoni – Gensbur forever
• Harold Blum – “Zapadni kanon”
• Fado – Crtice o portugalskoj muzici
• Crtice o francuskoj šansoni
• Денг Сјаопинг: У пантеону великих државника
• Balkan – prva i poslednja Evropa
• Knut Hamsun: Pan – o nesretnoj ljubavi
• Istorija, memorija, nacija
• Konfucije i važnost muzike 
• Servantes – pisac prvog modernog romana.
• Seobe:  čovek i postojanje
• Miroslav Krleža: Banket u Blitvi
• Kratki vodič za zaljubljenike u knjižare
• Parčići i ostali život – Zločin i žrtva
• Martin i Hana: mali roman a velike teme
• Milutin Uskoković: Došljaci 
• Miloš Crnjanski – Kod Hyperborejaca
• Ja, Klaudije – Robert Grevs
• Gluvi barut ili rekvijem za revoluciju
• Gistav Flober – Salamba: roman spektakl
• Žoze Saramago – Godina smrti Rikarda Reiša
• Sartr: Mučnina – priručnik egzistencijalizma
• Patrik Modijano – Dora Bruder
• Kockar – Fjodor Dostojevski
• Džon Vilijams: “Stoner”
• Mišel Uelbek: Proširenje područja borbe
• Civilizacija – Kenet Klark
• Rože Vadim – Memoari jednog đavola
• Ivo Andrić – jedan evropski život
• Viljem Fokner – Dok ležah na samrti
• Aleksandar Tišma o Štefanu Cvajgu
• Ca.Blues – seks, droga i muzika
• Jasunari Kavabata, Lepota i tuga
• Emil Sioran: “Pad u vreme”
• Lovac u raži ili o neprilagođenosti
• Konstantin – Pobednik iz Naisa
• Od Fransoa Vijona do Bob Dilana
• Ivo Andrić – pripovedač
• Literatura i muzika hrišćanske mistike
• Flamanski majstori i literatura
• Sofokle – Tebanske tragedije
• Милан Ракић – Косово освећено
• Aleksandar Tišma o Štefanu Cvajgu
• Polemika Crnjanski – Krleža
• Džon Fante – Roman “Upitaj prah”
• Mladi i pozni Lav Tolstoj
• Његош – „Горски вијенац“
• Lešek Kolakovski – Užas metafizike
• Stendal – “Crveno i crno”
• Ispovesti – Aurelijan Avgustin
• Provincija na prostoru Balkana: Gornja Mezija
• Син Сунца – фараон Ехнатон
• Династије које су владале Европом
• Miroslav Krleža – Povratak Filipa Latinović
• Amin Maluf – Brodolom civilizacija
• Nikos Kazancakis – Životno putovanje
• Слободна љубав у средњем веку
• Dante, Novi život ili o otkrivanju ljubavi
• Jedan veliki roman: „Koreni“
• Jedan ruski klasik – Turgenjev
• Torton Vajlder -Martovske ide
• Kamijev „Stranac“ – svet apsurda
• Ismail Kadare – General mrtve vojske
• Džejms Džojs – “Portret umetnika u mladosti”
• Пут за Берлин преко Беча
• Luiš de Kamoeš – o otkriću sveta
• Ernest Hemingvej – “Pokretni praznik”
• Diplomatija je odraz političke elite
• Sekst Propercije – “Elegije”
• Džon Apdajk – “Beži Zeko, beži”
• Prokopije iz Cezareje – Tajna istorija
• Apokalipsa – Otkrovenje po Jovanu
• Knjiga Propovednikova – Stari zavet
• Viljem Fokner – “Svetilište”
• Поезија и проза
• Crnjanski: Ljubav u Toskani
• Borhes – Stvoriti Don Kihota
• Miloš Crnjanski – Roman o Londonu
• Vilijam Fokner – Knjiga o kobi
• Sokratova odbrana i smrt 
• Klasik nad klasicima: Ciceron
• “Plodovi zemlje” – Knut Hamsun
• Zlatni paviljon – Jukio Mišima
• Miloš Crnjanski: Roman o Londonu
• Margaret Jursenar – Približavanje Hadrijanu
• Desnica – Ivan Galeb u kaleidoskopu života
• Dimitrije Mitrinović – avangardni mislilac 
• Tomas Man: “Lota u Vajmaru”
• Aleksandrijski kvartet – roman simfonija
• Čitajući Tolstoja – “Hadži Murat”
• Erih Maria Remark – “Tri ratna druga”
• Fernando Pesoa – Svetovi i snovi
• Milan Kundera – život kao gorka šala
• Rakova obratnica – Henri Miler
• “Veliki Getsbi” ili povest o američkom snu
• Lorens Darel – “Baltazar”
• Lorens Darel, Justina – san i java Levanta
• Ridiger Zafranski – Šta vreme čini nama?

Duško Vučićević

• Конструкција идентитета
• Књижевност и видео игре
• Пакао у стиху и слици – Данте

Đorđe Grmuša

• Neka nova vremena – fazoni i fore

Đorđe Ivanović

• Squid Game – Morbidna raoznalost

Đorđe Milović

Đorđe Milović je najpoznatiji kao strip autor. Do sada je objavio sedam strip albuma, od kojih je onaj pod nazivom Sveti duh i voda (Komiko, 2014.) možda najzapaženiji. Najčešče obrađuje teme iz života provincije, odnosno ruralno-urbanog ambijenta na vrlo poetizovan način. Pored stripa bavi se i ilustracijom i pisanjem eseja o stripu, umetnosti i životu. Pokušava da živi i stvara u Smrdigradu, prestonici površnog i osrednjeg.

• Istinite laži -Istina, Sloboda, Pravda
• Neodlučnost neupoznatih
• Istina ne postoji – Đorđe Milović
• Svet bez stripa – Đorđe Milović
• „Psihologija gomila“ u nastavcima
• Biće lažnog – Đorđe Milović
• Strip kao sredstvo (ni crno ni belo)
• Dvostruko čitanje je dvostruka pismenost
• Strip ili potraga za sobom samim
• Laž stripa je istina stripa
• Istina stripa u svetu neistina
• Strip ili poezija stripa? (drugi deo ili drugačije rečeno)
• Strip ili poezija stripa?
• Strip crtač kao Homo Faber
• Lepo u stripu je najpre kratka priča
• Kako biti srećan? – Đorđe Milović
• Srce stripa – kratka priča
• Ona i strip – ženska duša
• Strip dnevnik ili drugim očima
• Štrajk usporavanja
• Izvan slobode – drugi deo
• Izvan slobode – prvi deo
• Pozdrav iz podnožja Kaljuge…
• Ono što (ne) postoji
• Hladnoća novembra
• Mudrost pustinje – reč po reč
• Pulsiranje kraja
• Reklamokratija danas
• Levo ili desno – Stvarnost sanja stvarnost
• Potreban je preobražaj i progresija
• U raskoraku
• Sve bilo je san
• Kuća slobode
• Ovde i sada…probudio sam se
• Gospođica O. – Bila je vrlo mlada
• Zlatno doba – telo i odelo
• Tehno goveda
• Glas ili ništa – unutrašnja soba
• Devojčica i zatočenik u Svetlogradu…
• Unutrašnje venčanje
• Put napolje
• Dva Odiseja – putovanje i svedočenje
• U okviru – Od kada, ne znam.
• Istinito je trenutak lažnog
• Tri ogledala – baš čudna stvar
• Pozitivno u nastavcima ali kuda?
• Ništa – bez revolucije…
• Andrić, pustinja, pedofilija
• Gospodin uzdah i bučan grad
• Vizuelna pismenost
• Strip kao nevidljivo zbivanje
• Nasilje za početnike u školama
• Telefon ali pametan i vredonosno neutralan
• Najbolji čovek na svetu
• Svet koji nestaje
• U pustinji ključ i izbledelo sećanje
• En Vogue – Imam mnogo neprijatelja.
• Usamljenost u nastavcima i mesto za čitanje
• Podvojeno ja
• Ja, zatočen…
• Sećanje na sklad – mudraci i sveci
• Zupčanik u mašini
• Ja, Strip, Terra incognita
• Robert Kramb Protiv Dostojevskog
• Sećanje na odraz – Žak Tardi…

Đorđe Pavlović

• Knut Hamsun – Otac cool modernizma u prozi
• Nekrolog realnom eskapisti
• Eduard Limonov : neuređena čestica između dva beskraja
• Ceremonija buržoazije – Klod Šabrol

Đurđija Jelenković

• Sumatra – Miloš Crnjanski
• Trenutak – Santa Maria della Salute
• Izabrano carstvo slabih

Elena Vladimirovna Filatova

• Černobilj – avetinjski grad

Elma Ćilimković

• „Mađarski konj“- Bela Tar

Elma Sabanovic

Rođena u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu. Magistar komunikologije i doktor dramskih umetnosti u oblasti teorija medija, umetnosti i kulture. Živi i radi u Novom Pazaru.

• Kultura u novomedijskoj slici

Emilija Kvočka

• “Veliki Getsbi” i Holivud
• Stvaranje istorije, menjanje budućnosti ili robovanje u večitoj sadašnjosti
• “Kiseonik” – Ivan Viripajev
• Алегоријске бајке Екатерине Велике
• Voland u zabranjenom teatru Bulgakova
• Svila, sneg i suze Ane Karenjine
• “Андреј Рубљов” – руска ренесанса на филмском платну
• BoJack Horseman: Incitatus našeg doba
• Filmski surealno – “Sveta planina”

Enida Gibić

• Kopolin Dedal: spektar vječnog povratka
• Direr: Između zlata i zvjezdanog praha

Enisa Klačar

• Ideja epistemologije u Kantovom određenju konstituirajućeg Subjekta

Enver Hrustić

• Priče koje nema ko da spasi
• Karta za jedan tren u prošlosti
• Vremenska kapsula sačinjena od snova
• Posljednji update civilizacije
• Pas koji nije čitao istoriju
• Zalutali putnik

Ermina Ribić

• Srce od mastila – Kornelija Funke
• Đavo kod Dantea i Miltona

Eta Grubešić

• Jedan berlinski dan s Alejandrom P.

Filip Blagojević

• Edvard Munk, portreti i autoportreti
• Prikaz stvaralaštva – Dragiša Ćosić
• Strašni sud u zapadnoevropskoj umetnosti
• Mikrokosmos-Makrokosmos fotografije

Filip Đukić

• Traktat o stvarnosti i volji
• Matrix – Mi smo samo mali dio

Filip Jović

• Martin Hajdeger – Povest bivstvovanja

Franco Galdini

• Hrvati, Hrvatska: Lingvistika ili politika?

Gabriela Petrović

• Ljubav, strast i rad na “prašnjavom” imidžu Bečke filharmonije
• Bečki Novogodišnji koncert
• 175. godišnjica Bečkih filharmoničara

Goce Dukovski

• O književnosti u svom vremenu

Goran Došen

Goran Došen je rođen 4. jula 1981. godine u Sarajevu. Živi i radi u Beogradu. Od 2019. godine objavljuje svoje radove. Radovi su objavljeni u više zbornika. Pisao je kratke priče za portal Konkretno.co.rs. Svoje tekstove trenutno objavljuje za online časopis Pulse.rs. Autor je knjige „Dnevnik jedne jeseni“ (Nova Poetika 2020) i zbirke priča „Vratiće se vukovi“ (Nova Poetika 2021).

• Sirotinja para nikad imala nije – Milan Neđić
• Životinjska farma – Džordž Orvel
• “Pisati” – Margerit Diras
• Ukus straha – Zoran Petrović
• Libreto gospođe Korvusamenti
• Legenda o uspavanoj dolini
• Fajront u Sarajevu – dr Nele Karajlić
• Sjećanja – Meša Selimović
• Pandorini vetrovi – Labud Dragić
• “Žene” – Čarls Bukovski
• Kletva usnule varoši – Zoran Petrović
• S one strane – Nebojša Petković
• Biblioteka – Zoran Živković
• Gazda Mladen – Borisav Stanković
• Kantervilski duh – Oskar Vajld
• Fani Hil -Uspomene devojke za uživanje
• O Miševima i ljudima na Zelenoj milji
• Umjetnost zanata ili čemu nas uči Edgar Alan Po
• „Početak bune protiv dahija“
• Ko je sve “Beta čitalac”?
• Hodočašće Bendžamina Siska

Goran Đerić

• Milan Tucović – dečak koji je nosio svetlo
• Poseta orkestra – o nerazumevanju, usamljenosti i lepoti različitosti
• Okudžava u Njivicama – za Bulata i Volođu
• Oj vesela, veselice ili o slavuju sa Ribnice
• O poslednjem tangu ili širom zatvorenih očiju
• Ne plači Momo i grupa “Metak”
• Fernando na pesku i Simeon na vodi
• Tamo gde cveta jeremičak
• Eldar – drug jednog detinjstva
• Skica iz Grenobla
• Pesnici Tang dinastije i drevne Kine
• Razgovor o Osipu Mandeljštamu
• Pred ogledalom
• Зеркало

Goran Katić

• Gospodin
• Obraćanje
• Puž

Goran Lončarević

• U potrazi za čudesnim svetom Marjorie Cameron

Goran Tešanović

• Eni Libovic – Letopisac Američkog portreta

Gordan Stošević

Neovisni novinar i kolumnist, te marksistički teoretičar i osnivač i glavni i odgovorni urednik internacionalnog marksističkog web sajta ilgridodelpopolo.com Uglavnom piše marksističke političko-ekonomske i kulturne analize, te kolumne i intervjue, od kojih je na desetine njih objavljeno u renomiranim svjetskim i regionalnim medijima poput monthlyreview.org internationalmagz.com rebelion.org monde-diplomatique.mk contropiano.org marx21.it noviplamen.net prometej.ba tacno.net fenomeni.me

• Poetika društvene kritike talijanske glazbe
• Komercijalna logika kapitalističke kulture
• Božo Vrećo: U svijetu laži i neistine
• Esad Bajtal: Laž kao politička konstanta
• Crvene brigade i Barbara Balcerini
• Abdelraheem Kheirawi – FC Apatride UTD
• Ima li kapitalizam alternativu?
• Džon Belami Foster- Kritika kapitalizma
• Ksenija Kordić: Revolucija će biti ženska ili je neće biti
• Moguće nove forme totalitarizma
• Da li je Marks bio u pravu?
• Povampireni nacionalizmi balkanskog vilajeta
• Gramši – Koncepti hegemonije
• Materijalizam protiv idealizma
• Marko Tomaš: Sami određujemo granice.
• Talijanska poslijeratna kinematografija
• Žena je heroj samo u pratnji muškaraca

Gordana Marić Lalovic

psiholoskinja, grupna analiticarka, psihodramska psihoterapeutkinja i trener-edukatorka

• Izložba – „Uvek može surovije”

Gorica Margo Maldini

• Kratka priča o ubijanju
• Nema istina

Hajrudin Aginčić

• “Duše” – roman Hajrudina Aginčića: Epilog
• “Duše” – roman Hajrudina Aginčića IV
• “Duše” – roman Hajrudina Aginčića III
• “Duše” – roman Hajrudina Aginčića II
• “Duše” – roman Hajrudina Aginčića
• L’ insulte (2017) – Uvreda
• Jozef K. iz našeg sokaka
• Poricanje – Denial (2016)
• Egzistencijalizam, Vulf i “Džoker”
• Magla rata: 11 lekcija iz života
• Istina i sudska zabluda – Let Him Have It
• Pravo i advokat Srđa Popović
• Toma
• Plemenitost i destrukcija umetnosti
• 8½ – Federiko Felini
• Indexi su grad
• Rasizam i američki film
• Taksista i filmovi Novog Holivuda
• Martin Skorseze i dugi kadrovi

Helena Berden

• Redizajniranje tijela u ekstenzivnoj stvarnosti
• Vizuelna poezija boli – Mladen Stilinović
• Pjesme između redova
• Preparirani zvuk tišine Džona Kejdža
• Salto mortale i druge pjesme
• Scenografija misli – Fernando Pesoa

Igor Asanović

• Šta nam govore nauke o životu?
• „Kuja istorije“ – Gernika kratkog animiranog filma
• Печат преваре на филму 2013.
• „Изгубљена ствар“ – кратак филм о усамљености чудака
• Фелинијев „Осам и по” и Маршалов „Девет“
• Амигоси филма – Дел Торо, Куарон, Ињариту

Igor Ilić

• Moralna anatomija saobraćajnog inženjeringa
• Jugoslovenska kriza s francuske strane

Igor Stevanović Orelj

• Жан Бије: Хришћански езотеризам
• Рене Генон: Шта подразумевамо под Традицијом?
• Жан Бије: Духовност снажних
• Eрнст Јингер: Пркосан живот једног Анарха – II део
• Венедикт Јерофејев: Улога црвеног слова Ю
• Eрнст Јингер: Пркосан живот једног Анарха (део I)
• Ананда Кумарасвами: Ko je ђаво и где је пакао? (део II)
• Перенијална филозофија и хришћанство
• Ананда Кумарасвами: Ko je ђаво и где је пакао? (део I)

Igor Velić

• Neoliberalni grad i arhitektura neprijateljstva
• Urbana poetika grada kao čin otpora
• Dostavljači i rad bez prava u gig ekonomiji
• Јан Гел и филозофија јавног простора
• Ulica kao simbol društvene nepravde
• Da li imamo pravo na grad u doba kapitalizma?
• Kako me je Utreht zavodio?
• Trotoar: Anatomija jedne nepravde
• Kako je grad izbacio decu sa ulice?
• Smrt i život velikih američkih gradova
• Ekološka zabluda: Električni automobil
• Мобилност као класна привилегија
• Mašinofilija i zavisnost od automobila
• Ulica kao bojno polje kapitala

Ines Selimović

i am he as you are he as you are me and we are all together

• Bergsona – Persona kao metafilm i vrisak
• Dionysos, Nietzsche, Jim Morrison

Isidora Bobić

• Павловићеве опомене – Moдерна поезија
• Роман Хетерос – прича о Насушном Другом

Isidora Komaromi

• Čovek kao mikrokosmos – Beldocs
• Уметност као panem et circenses

Ivan Baščarević

• Ратне заслуге „Гвозденог пука“ као културно надахнуће
• Позитивизам и Историзам (између сличности и разлика)

Ivan Dinić

• Provociranje istorije i stvarnosti

Ivan Đurđević

• O bednim ljudima
• Драинчев Пламен у пустињи

Ivan Hofman

Ivan Hofman (Beograd, 1969), istoričar, zaposlen u Arhivu Jugoslavije u Beogradu, autor je više naučnih i stručnih radova iz oblasti istorije Jugoslavije i arhivske teorije i prakse. Dugogodišnji je stručni saradnik Seminara za istoriju u Istraživačkoj stanici Petnica. Voli dobru književnost, pasionirani je gledalac filmova i slušalac muzike. Veruje da poseduje solidna znanja iz ovih oblasti i rado ih deli sa ljudima srodnih interesovanja.

• Razmišljanje o filmu “H-8” Nikole Tanhofera
• “Stilske vežbe” Rejmona Kenoa
• Žilavi duh palanke – Ivan Hofman
• Toalet na kraju sveta – Ivan Hofman
• Muzika griže savesti – Karlo Đezualdo
• “Ogledalo” Andreja Tarkovskog
• “Norwegian Wood (This Bird Has Flown)” ili pesma kao prekretnica
• Đorđo Basani, Vrt Finci-Kontinijevih 
• Nož u vodi – Roman Polanski

Ivan Lovrenović

• Smrike – Bogdan Bogdanović

Ivan Nikolić

• Dirak ili Kant – istina ili zabluda?
• Filosofija fizike – traganje za suštinom

Ivan Radanović

• „Обломов” – Иван Гончаров
• „Ардалион” – Козма Харитон

Ivan Veljković

• Interlude 03: Amfibijin dnevnik samo uništenja
• Manga Zapadnog Balkana – Poglavlje osmo: Deja Vu
• Manga Zapadnog Balkana – Poglavlje sedmo: Bonds
• Manga Zapadnog Balkana – Poglavlje šesto: Hollow Face
• Interlude 02: Teksas Kid, moj brat
• Poglavlje peto: Mu (無）Prvi album
• Poglavlje četvrto: OHOHOzin #6 – horor manga specijal
• Poglavlje 03: „Takamatsu in China“ drugi tom
• Interlude 01: Kralj ničega
• Poglavlje 02: „Takamatsu in China“ prvi tom
• Poglavlje 01: „Substitute Mage“
• Manga i Zapadni Balkan: Druga generacija

Ivana Dukčević

• Antička Mesena na jugu Peloponeza
• Peru – Izgubljeni grad Inka
• Elginov mermer i muzej Akropolja
• Maroko – put u Saharu, postojbinu Berbera
• Meksiko – Izamal, žuti grad Jukatana
• Crkva Božanske Mudrosti – Aja Sofija
• Meksiko – jedinstvena podzemna jezera Jukatana
• Gori – rodno mesto Staljina u Gruziji
• Ronda – gradić na steni, u srcu Andaluzije
• Prinčevska ostrva – Bujukada
• Eskišehir – grad zapadne Anadolije
• Erupcija Vezuva – zaustavljeni u vremenu
• Turska – podzemni gradovi Kapadokije
• Kajseri, u srcu Anadolije
• Portugal – Priča o lisabonskim tramvajima
• Turska i let balonom iznad Kapadokije
• Šefšauen – plavi grad Maroka
• Baskija – „crna ovca“ Španije
• Šekspirov Teatar Gloub (The Globe Theatre)
• Maroko – priča o arganovom ulju
• Kastelorizo, najudaljenije grčko ostrvo
• “U Stambolu, na Bosforu…”
• Veličanstvena planina Fuđi
• Teheran – Muzej iranskog filma
• Gobeklitepe – najstariji hram na svetu
• Poseta jutarnjem treningu sumo rvača
• Japan, poseta svetoj planini Koji
• Mardin – na pragu drevne Mesopotamije

Ivana Jasak

• Vrata arhitektonske percepcije

Ivana Miljak

• Kanudovo shvatanje filmske umetnosti

Ivana Milojko

• Odraz antičke tragedije u mitu o Dionisu

Ivana Perić

• New York, New York i Heywood Copycat
• Čovjek koji nije mogao šutjeti
• Dvoje – moderne vinjete Beograda
• Igralom u Močvari
• Bijeli dijamant – Verner Hercog
• Uboga stvorenja – Jorgos Lantimos
• Peter von Kant – film Fransoa Ozona
• Nepodijeljenost i dobra vibra u Mostaru
• Stanovnica zemlje od krvi i meda u zemlji sjevernog leda
• “Istočni front” – beskonačnost rata
• Gurmanski uštipak od grada – Beograd 2023.
• Kit – Film dobrih namera a lošeg učinka
• Bog i batina i mrkvica – Maradona
• Lelujave uloge u filmu “Trokut tuge”

Ivana Peško

• Травничка тишина у сефардском гету Иве Андрића
• Ероси и пркоси Војислава Илића
• Istorijski promiskuitet ili istorija promiskuiteta
• Banditizam Radojka Jovanovića

Ivana Radojičić

• Ogledalo i druge kratke priče

Ivana Radovanović

• Ples Ja i Senke kroz ogledalo bajke
• Psihološki razvoj žene – Psiha i Eros

Ivana Šarčević

• Prekolumbijska estetika kao temelj budućnosti
• Izazovi kreativnog potencijala
• Poetska geneza u jednom scenariju bez iskrica

Ivana Živanić

• Digitalno pisanje – Gde je nestao papir ?!

Jadranka Bjedov

• Језа пред белином
• Љубав као потреба за доживљајем целине
• Pesnik igre i tame – Dragan Marković
• Време које не пролази
• Свет парадокса
• Трагање за шифрованим порукама

Jadranka Milenković

Јадранка Миленковић, рођена 1969, у Пули, Хрватска. Живи у Нишу, ради у Апелационом суду у Нишу, удата, мајка троје деце. Основала је и води Књижевни клуб „Прејака реч“, који окупља младе људе заинтересоване за читање, писање, филозофију и уметност, и који успешно ради од 2004. године. Пише поезију и прозу, углавном кратке приче и есеје; објављивала у часописима: „Градина“, „Часопис Путеви“(БиХ), „Бдење“, Кораци“, „Браничево“, „Квартал“, „Фантом слободе“ (Хрватска), „Буктиња“, „Уметнички хоризонт“, затим у интернет магазинима: „П.У.Л.С.Е“, „Арт-Анима“, „КУЛТ”, „Култивиши се“, „Прозаонлине“, „Глиф“, „Портал Стране“, и зборницима. Завршени роман, под називом „Хетерос“, који је био у ужем избору за награду “Мирослав Дерета” 2016., чека на објављивање; збирка прича под називом “Кроз затворена врата” је код издавача. Сарађује са Нишким културним центрум, удружењем “Литера” и другим културним институцијама у граду.

• Crnjanski – Roman o Londonu
• Zlatno runo (treći tom) – Borislav Pekić
• Knjiga o Kamiju – Jasmina Ahmetagić
• Krleža – “Na rubu pameti”
• Džon Maksvel Kuci – „Poljak“
• Zlatno runo (drugi tom) – Borislav Pekić
• Zlatno runo (prvi tom) – Borislav Pekić
• „Prokleta avlija“ Ive Andrića
• Henrik Ibzen – „Gospa s mora“
• Fjodor Dostojevski – “Braća Karamazovi”
• Franc Kafka – “Pripovetke”
• “Pan” – Knut Hamsun
• Dino Bucati – „Tatarska pustinja“
• “Stepski vuk” – Herman Hese
• Derviš i smrt – Meša Selimović
• Ilijada ili Odiseja?
• Oldos Haksli – Vrli novi svet
• Sto godina samoće – Gabrijel Garsija Markes
• “Opsada crkve Svetog Spasa” – Goran Petrović
• Andre Žid – „Močvare“
• Italo Kalvino – „Zamak ukrštenih sudbina“
• Vilijam Fokner – Svetlost u avgustu
• Tomas Man – Doktor Faustus
• Dva romana Klaudija Magrisa
• Herman Hese – „Demijan“
• Fukoovo klatno i pupak sveta
• Crtice o Tomasu Manu
• Dva romana Imanuela Mifsuda
• „Drugi čovek” – Oven Martel
• Jedan bolnički vikend – Jadranka Milenković
• Jedna lična antologija nemačke poezije
• Ruski nihilizam u delima Dostojevskog
• Darijuš Čaja – kako napisati putopis
• “Ptice” Tarjeja Vesosa ili roman o umetniku
• Jedna sasvim lična antologija
• On nosi ružu svima umrlim od ljubavi
• Vrli novi svet – Oldos Haksli
• “Ime ruže”, smeh u jednoj opatiji
• Putovanje nakraj noći i nihilizam – Selin
• Dnevna kuća, noćna kuća – Olga Tokarčuk
• Бегуни – Олга Токарчук
• Darijuš Čaja “Nekuda dalje, negde drugde” II
• Darijuš Čaja, “Nekuda dalje, negde drugde”
• Mo Jen – „Žabe“ ili kako napisati odu životu
• Alef i Abulafija
• Umetnost, izvor, cilj, potiskivanje – I deo
• Majstor i Margarita – kome je dato da govori
• Majstor i Margarita ili kome je dato da govori

Jakov Daković

• Hermetička filozofija i elizabetansko doba
• Čehov – iskustvo ljekara u književnosti

Jana Dimitrijević

• Vetar u leđa i (ne)mirno more

Janko Kanja

• Filmska kritika u Vajmarskoj republici
• The Yid
• Marksizam i naučna fantastika
• Svemirska opera kakvu smo čekali
• Feltonov izveštaj – sitnice koje život znače
• Genije na filmu
• Crvena Roza
• Harlemska renesansa
• Čendler i grad
• Mies van der Rohe i nacizam
• Korbizje u SSSR-u
• Fuko i Iranska revolucija
• Kolaborativno pisanje
• Biografija u stripu
• Betmen i religija
• Space art
• Lisicki kao fotograf
• Crnjanski u lavirintu Megalopolisa

Jaroslav Marko

• Šanliurfa — putovanje kroz milenijume
• Кратер и папирус из Дервенија
• Duboka država – Business as Usual
• Kud plovi ovaj brod, kud ljude odnosi?
• „O suvoj travi” – Nuri Bilge Džejlan
• Post-moderno društvo zvezdane zabave
• Nadiranje epohe blendiranog mozga
• Rat u Ukrajini – Sedam mršavih krava
• Bliski susret osme vrste
• Kiarostami: Vetar će nas poneti
• На крају моје патње била су врата
• Srešćemo se opet
• Viskontijev porodični portret u enterijeru
• Hannibal ante portas – Svetska ekonomska kriza
• Kvaka 22 – Džozef Heler
• Дискретан шарм Паразита
• Pećina zaboravljenih snova – Verner Hercog
•  “F for Fake” film Orsona Velsa
• Атомска с лева
• Hatsune, žena koje nema …

Jasmina Ahmetagić

• Ćutanje i pogled sa balkona

Jasmina Andonović

• O slomljenim herojima (Bijenale umetnosti u Veneciji)

Jasmina Bošković

• Kopija bez originala – Žan Bodrijar
• Marsel Dišan: redimejd (ready made)
• Vorholove Brilo kutije i Dantoov svet

Jasna Rakićević

• Mesec od hartije ili hartije od vrednosti
• Pirandelova potraga za pozornicom
• Čovek gleda kroz napuklinu

Jelena Anđelković

• (До)живети Николу Теслу кроз књижевност
• Апокалипса некада и сада

Jelena Begenišić

• L2K i jedan korak napred

Jelena Despotović

• Кратки резови

Jelena Dilber

• 47 – Duh šume, Nadmetanje dobra i zla

Jelena Gavrilović

• Smeh se zaori iz svake cigle

Jelena Grobler

• Bergman – Anima u filmu Persona

Jelena Krtolica

• Žoze Saramago – Pećina
• Štefan Cvajg – Jučerašnji svet
• Дан шести – Растко Петровић

Jelena Nedeljković

• „Zmajeva žena“ – nemerljivo blago

Jelena Pavićević

• Rodne uloge na pop-rok sceni sedamdesetih
• Tumačenje bajki i predstavljanje imaginacije

Jelena Perišić

• Silazak

Jelena Popović

• Nesreća je biti svestan – rezime Sioranovog života
• Gabova fantastična realnost – intervju sa Gabrijel Garsija Markesom
• Hulio Kortasar: Igranje školica sa Velikim Hronopijom
• Knjiga beznađa: Emil Sioran

Jelena Radaković

• Moderat – Bad kingdom

Jelena Rakočević

• Umetnička individualnost kroz snoviđenja

Jelena Stanojev

• Mesto u srcu Jelene Stanojev

Jelena Stojanović

• Expomodigliani.com – Martina Delerm

Jelena Trkulja

• Strah naš nasušni
• Sopstvo – iscelitelj iz svesti

Jelena Vuković

• Vodi me na vodu
• Van Gogh–ovi suncokreti

Jelena Žarić

• Kradljivci bicikla – Vitorio De Sika..
• “Žudnja” – Sara Kejn
• Vermerova renesansa i “Žena sa vagom”

Jelena Živković

Jelena Živković rođena je u Beogradu, a već dugi niz godina živi u Italiji gde se bavi prevođenjem sa srpskog na italijanski jezik. Sarađuje sa nekoliko srpskih i italijanskih časopisa i veb sajtova za koje piše tekstove iz oblasti kulture. Član je Udruženja prevodilaca Srbije i Međunarodnog udruženja novinara.

• “Čudan život stvari”- Tatiana Trouvé
• Mario de Biasi – “Fotografie”
• Nova iskustva edicije su nas obogatile
• Filmski festival u Trstu – 2018.
• Filmovi, Trst i vetar…
• Sve budućnosti sveta . Bijenale u Veneciji

Jovan Đorđević

• Како је књижевни часопис изгубио (перио)дику
• Идентификација са књижевним ликом у васпитању 
• Армагедон савремене књижевности
• Sloboda čoveka u društvu
• Политичка филозофија – Никола Макијавели
• Кантова етика

Jovan Jona Pavlović

Priznati likovni umetnik i pisac. Izlagao na samostalnim i grupnim izložbama. Autor nagrađivanih priča i eseja. Kao umetnički kritičar, kulturni analitičar i publicista, nastupao na posećenim tribinama. Autor brojnih tekstova o umetnosti, kulturnoj politici, i obrazovanju. Prilozi su mu objavljivani i štampani u mnogim časopisima i knjigama.

• Prijemčivi Prijedor – slika o gradu
• Birdboy: odrastanje u umirućem svetu
• Nesalomiva Milena Jesenska
• “Veliko ždranje” – Diskretan ukus smrti
• Karmen Erera: kako nadživeti besmrtnost?
• Glas tihih žena – The Iwano Project 
• Đakobot (Kratak uvod u virtualnu pedagogiju)
• “Religulous”: verujem u smeh
• U potrazi za Šugar Menom
• PressPausePlay: Na klik mišem od kraja kulture
• Bez početka i bez kraja – Volfang Lajb
• Ju Mindžun: Epohalni smeh nove Kine
• Samsara
• Od gulaš komunizma do virtualnog kapitalizma u filmu ”Taxidermia”
• Nil Jang: Buntovnik na plaži
• Ginter Iker: Zakivanje strasti
• Mističnost suštine u filmu „Bilo jednom u Anadoliji“
• Amadou & Mariam – Dimanche À Bamako

Jovan Veljković

Autor se bavi kritikom ispraznosti, dehumanizacije, depersonalizacije i manirizma, konceptom duhovnosti. Teme pokrivaju sociološke i psihološke probleme, filozofske i metafizičke ideje, umetnost kao inspiraciju i manifestaciju senzibiliteta, biološki osnov bića, telesnost u biološkom, fiziološkom i medicinskom smislu. Tekstovi su koncipirani kao stilska vežba, poziv na raspravu, matematički dokaz, anamneza, intimno pismo i esej. Živi i radi u Nišu.

• Opasno je pisati – opasno je i stvarati
• Lament nad Uzvišenim

Jovana Janković

• Šank – svet poput filma…

Jovana Liščević

• Studio Svar – Jovana Liščević

Jovana Nastasijević

• Doktor Faustus i pakt sa đavolom

Jovana Nikolić

• Istok moli Boga da se Isus opet ne pojavi

Jovana Rodić

• AI – Ubica funkcionalnog znanja
• Pozitivna nula

Jovana Stefanovski

Autorka voli da istražuje muško - ženski dualizam, kako kroz film i književnost, tako i kroz lična iskustva. Zabavlja je činjenica da priča o sebi u trećem licu jednine. Završila je psihologiju, ali nikada je nije volela. Nekoliko tih godina je bezuspešno pokušavala da pronađe toplinu u toj nauci. Konačno posle se prepušta putovanjima i pisanju, strpljivom dešifrovanju sopstvenih emocija i intimnog.

• Ulični feminizam
• Ideologija ženske inicijative
• Svesni animus u ženi
• Muškarac srednje klase i žena izvan klase
• Nezvanični kukavičluk muškog roda
• Šovinizam kao realnost
• Ispovesti jedne muze

Jovana Tošković

• Адаптација Шекспировог Магбета у филму Крвави престо Акире Куросаве

Julijana Vincan

• BAOTAZ: Tehnologija koja povezuje planetu

Juror 8

Ime autora je Srđan Mutlak, istražuje prirodu konflikta, tražeći presek tema u okvirima psihologije, sociologije i pedagogije, potpomažući se iskustvom u radu sa ljudima i literaturom koja u svom opsegu sadrži autore, kako stručnih pogleda na sukobljavanja (From, Jung, Adler, Rend, Hornaj, Golman, Kembel...) , tako i traženju zaključaka kroz fabule čuvenih književnih ostvarenja vezanih za sukob pojedinca i samog sistema (Saramago, Orvel, Haksli, R. Muzil, Dostojevski, L. Sinkler, Dž. Konrad, V. Golding...) Takođe tu je i značaj društvenih mitova današnjice kao bitna tema i sam njihov uticaj, kroz široko dostupnu kulturu, a sa njima i upečatljivost i posledice mnogih društvenih kalupa. Iza svega stoji i napor uložen u jedinstven narativni stil kao i pažnja posvećena smislenom zanosu pri samom pisanju. Celokupan doživljaj čitanja jednog teksta je ipak priča za sebe i taj doživljaj pisac ostavlja sa nadom da će otvoriti put za buduće promene... Oznaka "Juror 8" se simbolično koristi kao podsetnik na problematiku smisla borbe za istinu kroz međuljudske odnose naglašenom u čuvenom filmskom ostvarenju Sidnija Lumeta iz '57, a takođe je do skora bila tu i kao lično pitanje autora da li nečije reči mogu da zažive bez ikakve javne naznake o reputaciji... Da li u rečima može da se prepozna iskustvo i znanje autora, a da se autor ne predstavi javno?

• Postpatrijahalni muškarac i žena
• Narcis u dvorani sumnje i ugroženosti
• Neprilagođenost i eksploatacija
• Emocionalna pismenost patrijarhata
• Muškarac-Dečak i posledice prezaštićenosti
• Privilegije i žal za okrutnim autoritetima
• Grandioznost i naivnost kao gubitnici
• Prezahtevnost i muški modeli prošlosti
• Tiha borba emocionalno nepismenih muškaraca
• Čovek – Narcis – Progonitelj i odricanje
• Pasivno-agresivni očevi postpatrijarhata
• Posledice zabrana postmodernih alfa robova
• Problematika antisocijalne ljubavi
• Izlečenje postmodernog čoveka
• Napredni momentum i kompromisi kreativnosti
• Strasti potrošačkog otuđenja i eskapizam
• Ideologija izvinjenja i životne laži
• Konfliktologija seksualnosti
• Ljudska radilica i potiskivanje
• Intimnost i izgubljenost modernog čoveka
• Glorifikovana lenjost u svetu bez posvećenosti
• Kultura parova i egzistencijalni strahovi
• Društveni mitovi radničke klase
• Nestvarni objekat požude
• Evolucija fatalizma postmodernog cinika
• Prefinjenosti varvarske etike jedne civilizacije
• Kalupi ljubavi – sagledavanje situacija
• Konflikti podzemlja i mehanizmi odbrane
• Prevazilaženje oca
• Govor tela u filmu “Fani i Aleksandar”
• Apsurd neuspeha dobrih osobina
• Maska iznuđenog pacifizma
• Neostvarenost kao uzrok najvećeg konflikta u komunikaciji
• Trut buntovnik i hijerarhija ljudske košnice
• Poreklo čovekovog osećanja ugroženosti
• Živeti, preživljavati, destrukcija
• Altruistički moral – uzrok konflikta
• Čovek i sujeta
• Primitivno i moderno, osobine maskiranog
• Iluzija međusobnog razumevanja
• Hijerarhijski instinkt
• Žena i mit kroz snove i popularnu fikciju
• Sagledavanje konflikta kao procesa
• Društveni kalupi i posledice
• Govor tela u konfliktnim situacijama…
• O prenosu znanja razgovorom i pisanom formom
• Konflikt kao neizbežni proces

Katarina Aginčić

• Trenutak nestajanja (Weapons, 2025)
• Otkup potkupa – Nena Lalović
• Jadi starog gubitnika (Prikaz filma “Herojski gubitnici”)

Katarina Ćuk

• Olimpija – Strast prema igri
• Vavilon, kapija bogova…
• Minojski Krit na leđima bika
• Pompeja, raskoš pod pepelom
• Persepolj, carska prestonica persijskog carstva

Katarina Nikolić

• Stani kad suncokreti zaspu

Katarina Ristich Aglaja

Creative Writing about ancient matriarchal cosmogony & cosmology & cosmo-sociology & concept of afterlife . Autor koji (re)interpretira - postmodernim jezikom (diskursom) - drevne kosmološke i kosmo-sociološke mitove vezane za najstarije razdoblje matrifokalne kulture. Žanrovski raspon ide od filozofsko-esejistične proze do kraćih formi simbolističke proze i mitopoezije; takođe, do istorijsko-fiktivne novele ezoterijsko-kriminalističke tematike, vezane za drevne svitke i pseudodokument (njegove hiperrealne efekte). <b>Vidi više na personalnom sajtu autora: <a href="http://katarinaristichaglaja.in.rs/"><i>katarinaristichaglaja.in.rs</i></a></b>

• Paradoks sinoptičke stvarnosti
• Praiskonski Blizanci – Šu i Tefnut
• Pejzaž i muzika – neme strune
• Ekstatika Zagrobne Egzistencije
• Neispoljeno je čisto postojanje
• Atlantska Elegija
• Novo Zvezdano Tkanje
• Zlokob nebeskih klanova – tamna mesta
• Glorifikacija nemoći
• Mnemozina
• Vremenski Levak – Maja od Lemurije
• Клопка присвајања: социологија менталитета
• Anankin Presto – presabiranje
• Pogled u dubinu Vremenâ

Katarina Sarić

• Teleološka suspenzija etičkog kod Kjerkegora
• Crno stado…
• Ulaznica za slobodu
• Nihilizam lika (Od ličnosti do okamenjenog lika-lutke)

Katarina Vasović

• Vajldova Slika Dorijana Greja

Katarina Vuksanović

• Margarita sa slamkom i oblici identiteta
• Oslobađanje seksualnosti u ”Mom tajnom vrtu”

Katina Jovanović

Rođena 9.06. 1989. godine u Podgorici. Živim u Petrovcu na Moru. Po struci sam diplomirani komparatista-filolog.

• ‘’Usta puna zemlje’’ Branimira Šćepanovića

Kees Ruijs

• Двоструко посртање Вилијема де Конинга

KJ

• Slobodna misao Cenzuri
• Preko stiha do firentinskog umetnika
• The Inner me – tekst o čovekovoj biti

Kovači Kuture

• У оковима рачунџијског ума

Kristijan Obšust

Kristijan Obšust je socijalni antropolog i arheolog (MSc). Završio je studije na Odeljenju za arheologiju, kao i na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nezavisni je istraživač, osnivač i izvršni direktor Centra za istraživanje kolektivnih identiteta i političke mitologije, stručni saradnik nekoliko ustanova kulture i naučnih institucija, nevladinih organizacija, međunarodnih i državnih ekspertskih timova, naučnih časopisa i internet portala u Republici Srbiji i u inostranstvu. Autor je naučnih studija (naučnih monografija) Konstrukcija slovenstva u politici i nauci: stvaranje (sve)slovenskih tradicija, ideološke koncepcije o slovenskom jedinstvu i njihove refleksije (Beograd 2013) i Ogledi o grčkoj klasičnoj starini i slovenstvu: uticaj percepcije o grčkoj klasičnoj starini na formiranje evropskih nacija i konstruisanje slovenstva (Novi Sad 2019). Pored navedenog, do sada je napisao pet naučno-popularnih i stručnih knjiga vezananih za različite teme iz oblasti antropologije i arheologije. Takođe, autor je nekoliko radova publikovanih u naučnim časopisima, kao i nekoliko desetina naučno-popularnih članaka, stručnih radova, kritika, prikaza i novinskih tekstova. Urednik je i recenzent nekoliko monografskih studija, zbornika radova i knjiga, kao i naučno-popularnih i stručnih tematskih internet platformi i portala. Koordinisao je i učestvovao u realizaciji nekoliko naučnih, edukativnih, kulturnih i naučno-popularnih projekata u zemlji i inostranstvu (Češka Republika i Slovačka Republika). Kao stručni savetnik i saradnik, učestvovao je i u koordinaciji realizacije više međunarodnih istraživačkih projekata iz različitih oblasti tzv. primenjene antropologije. Od januara 2019. do juna 2025. godine bio je u radnom odnosu u Arhivu Vojvodine, gde je od jula 2020. do juna 2025. godine radio na poziciji pomoćnika direktora pokrajinske ustanove – Arhiva Vojvodine. U maju 2025. godine, samoinicijativno i iz ličnih razloga, podneo je neopozivu ostavku i napustio Arhiv. Trenutno je angažovan na nekoliko istraživačkih projekata različitih nevladinih organizacija u oblastima tzv. primenjene antropologije. Živi i radi na relaciji između Beograda i Petrovaradina. Oblasti akademskog istraživanja: kolektivni identiteti (etnički, nacionalni, pannacionalni, regionalni, verski); politička mitologija; studije nacionalizma; izmišljanje tradicije; konstrukcija slovenstva i slovenskih nacionalizama; etnički, nacionalni i pannacionalni identiteti slavofonih zajednica; kolektivna memorija, kultura sećanja, antropologija smrti i tanatologija. Ostala polja akademskog interesovanja: politička antropologija; slovenske i balkanske studije; orijentalizam; nacionalizam u arheologiji i politički aspekti arheološke interpretacije; etnogeneza Slovena i ranoslovenska arheologija; kulturna istorija i arheologija Starog istoka; simbolika, religija i kult u praistoriji; materijalno nasleđe socijalizma; zaštita i prezentacija kulturne baštine. S obzirom da se godinama bavi kolekcionarstvom (sistematskim sakupljanjem antikviteta i umetničkih dela) u aprilu 2025. godine, osnovao je legat pod nazivom: LEGAT PORODICE OBŠUST: Legat Marije, Vladimira i Kristijana Obšusta. U institucionalnom smislu, Legat funkcioniše u sklopu Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” (Beograd, Republika Srbija). Pored navedenog, poslednjih dvadeset godina se bavi i fotografijom. Od novembra 2017. godine svoje autorske fotografije sukcesivno publikuje u sklupu specifične vrste foto bloga: METAMORPHOSIS. Od februara 2025. godine, pored navedenih oblasti akademskih istraživanja i interesovanja, aktivnije se posvetio i pisanju eseja vezanih za tematiku apsurdizma, simbolizma, gnosticizma, komparativne mitologije, književnosti, likovnih umetnosti, kinematografije itd. Svoje subjektivne zapise i analize objavljuje u sklopu celine APSURDNA RAZMATRANJA, kao sastavnog dela internet prezentacije Legat porodice Obšust: Legat Marije, Vladimira i Kristijana Obšusta. Kompletna Bio-bibliografija autora dostupna je na: http://www.cikipm.org/obsust

• Subjektivni zapisi o teodiceji, religiji i problematici vere – Peti deo
• Subjektivni zapisi o teodiceji, religiji i problematici vere – Četvrti deo
• Svet kao ontološka greška “svesti”
• Sedmi pečat – O tišini Apsoluta 
• Subjektivni zapisi o teodiceji, religiji i problematici vere – Treći deo
• Subjektivni zapisi o “sakralnom”, simbolima i mitologiji – Četvrti deo
• Subjektivni zapisi o “sakralnom”, simbolima i mitologiji – Treći deo
• Subjektivni zapisi o teodiceji, religiji i problematici vere – Drugi deo
• Subjektivni zapisi o “sakralnom”, simbolima i mitologiji – Drugi deo
• Subjektivni zapisi o simboličkim manifestacijama tanatologije – Prvi deo
• Subjektivni zapisi o teodiceji, religiji i problematici vere – Prvi deo
• Subjektivni zapisi o “sakralnom”, simbolima i mitologiji – Prvi deo
• Subjektivni zapisi o začeću, rađanju, životu, suicidu i smrti
• Gnostičke primese u književnosti
• Ćutanje Apsoluta kao potvrda apsurda egzistencije
• Komparacija apsurda između Dostojevskog i Kamija
• Subjektivni pogled na korelaciju “Svesti o apsurdu” – Kjerkegor i Kami
• Ingmar Bergman: „krik” kroz “šaputanje”
• Epistemologija samouništenja kod Filipa Mainländera
• Subjektivno razmatranje Kamijevog Mita o Sizifu
• Dekonstrukcija umetnosti: epistemološki fragmenti o poreklu, devijaciji i nestanku značenja
• Emil Sioran: Vapaj beznađa i disonantna harmonija ništavila
• Osnovne karakteristike Podgrađa Petrovaradina
• Dijalog o stvarima koje ne prolaze
• Viktor Lazić – “Dobre duše Sudana”
• Materia Prima – Simbolika blata
• Zaštita kulturne baštine u Iraku
• Совјетски пропагандни, револуционарни и ратни плакати
• Hristijanizacija i razvoj pismenosti u Velikomoravskoj kneževini
• Pojedini aspekti zvanične kulture sećanja
• Prikaz projekta “Kultura sećanja Novog Sada”
• Brisanje prošlosti: razaranje kulturne baštine na prostoru Sirije i Iraka
• Kratak pregled istorije Velikomoravske
• Imhotep – arhitekta, lekar i mudrac…
• Nastanak i razvoj izraelićanske države
• Pojedini aspekti biblijske priče o egzodusu

Kristina Senić

kustoskinja Muzeja savremene umjetnosti Crne Gore

• Zvuk tišine – Mirjana Marsenić Vujović
• Anja Pavićević – Da li me vidiš?
• Organizacija forme u skulpturi Stefana Delića
• Kad slika postaje prostor neizvjesnosti
• Oslobađanje slike: “Oko svijesti”
• Između materijalnosti i memorije
• Struktura percepcije i autonomija slike
• Vizija svijeta u stalnom preobražaju
• Night Sky: Apstraktni pejzaž svemira Tijane Gordić
• Preplitanje narativa, tijela i kosmosa
• Dekonstrukcija identiteta kroz spektar boja
• Misticizam tišine i otkrivanje prirodnih tajni

Kristina Vasić

• Еротолошки мотиви у Вергилијевим Еклогама

Kristina Veličković

• Kapernaum – Lice ulice
• Kako je stvarao Emil Zola?

Kyra Kyra

• Žižek na Prustovom testu

Ladislav Babić

Rođen 1950. godine u Čakovcu, Hrvatska. Piše poeziju, kratke priče, SF pripovjetke, eseje i aforizme. Objavio dvije knjige poezije i epistolarnu knjigu ratne prepiske, izašloj i u elektronskom obliku. Prije i za vrijeme rata objavljivao u nekoliko časopisa. Surađuje s internetskim portalima. Zastupljen u tridesetak zbornika poezije i kratkih priča iz Regije, te u „Antologiji ex Yu aforizama“. Prevođen na poljski, engleski i makedonski jezik. Nagrađivan. U elektronskoj zbirci eseja „Lik stvari koje prolaze“ skupljeno je četrdesetak eseja originalno objavljivanih na stranicama elektronskih portala i časopisa.

• Metafizička bajka – Ladislav Babić
• Zašto padaju ili uspijevaju (kontra)revolucije?
• Izabrane pjesme Ladislava Babića
• Lijek
• Moje blato i njihov bog – Ladislav Babić
• Virtualno, potencijalno, moguće, aktualno
• Ukazao mi se Bernays
• Kako „čitati“ povijest? – Ladislav Babić
• Tko tebe lažju, ti njega citatom
• Piromani
• Prijetnja
• Prema svecu i tropar
• Zlo mijenja oblike, ne i suštinu
• Srž ekonomske krize – Ladislav Babić
• Sauron se vraća, Mordor se obnavlja, Hobiti planduju
• Zašto postoji “nešto” a ne “ništa”?
• Preliminarni izvještaj – Ladislav Babić
• Mirovni sporazumi i moral – tko tu koga je.e
• Preko tuđih leđa – Ladislav Babić
• Međuzvjezdani Morse – Ladislav Babić
• Mislimo li da mislimo? – Ladislav Babić
• “Krdo” – Ladislav Babić
• Ne puštaj čontu! – Ladislav Babić
• Vrijeme naše svagdašnje
• Čeka se potez – Ladislav Babić
• Dio apsoluta
• Reteriraju li lijevi intelektualci?
• Analitičari slobodnog stila
• Sataraš civilizacije, filozofije i seksa
• Energija vremena – Ladislav Babić
• Fantom slobode – Luis Bunjuel
• Bioboti – Ladislav Babić
• Kula babilonska – Ladislav Babić
• Farcebook – Ladislav Babić
• Bog, čovjek i mikrosvijet
• Lunarni kapitalizam? – Ladislav Babić
• Steve Cutts – animator promjena
• Maček s devet života i dudeki
• Nostalgija – Dan mladosti iščezle države
• West Side Story – Ladislav Babić
• Tako je govorio Karamustra
• Jesmo li slobodni? – Ladislav Babić
• Fiksacija – Ladislav Babić
• Religija i ljevica – pogled ispod tribina
• Nijanse crnila – Ladislav Babić
• Papir ili domena, pitanje je sad?
• Novinar – Ladislav Babić
• Kako dresirati ovcu – Ladislav Babić
• Genoidna narav naroda i država
• Moj Horacije, ima više stvari…
• Identitet – Ladislav Babić
• Bog, čovjek i „umjetna inteligencija“
• Javna autoanaliza* hrvatskih biskupa
• Arogancija posvećenih….
• Ivana Croleanska – Ladislav Babić
• O knjizi koju nisam pročitao
• Povijest – glavni tok i rukavci
• Svemir i mjehurići Radenske
• Četvrti rabijev govor
• Mit o kontinuitetu – Ladislav Babić
• Besmrtnost – Ladislav Babić
• U strahu su velike oči
• Radnik – oruđe koje govori
• Vrijednost drugog čovjeka
• Ljubi me nježno, jebi me drsko!
• Sloboda kao vječno pitanje ljudskog roda
• Na Mars, na Mars sirotinjo!
• Les comédiens (posvećeno glumcima svijeta)
• Samo umišljajte – tempora mutantur
• Čekajući Spasitelja
• Linearni čovjek – socijalna povijest
• Nemoj da brigaš, svemir se stara
• Suočavanje s prošlošću – floskula vladajućih
• O psima i mačkama, a ponajviše o nama
• Samoupravljanje – stremljenje epohe ili san?
• Od atenske do formalne demokracije
• Dobra volja je najbolja volja
• Proživjeti život slobodan
• Smisao života jednog običnog psa
• Oj lektori, jadna li vam majka!
• Vremenski (u)stroj – sezona krastavaca
• Da li je stvarnost mistična rijeka?
• Humanizirana Šredingerova mačka
• Samoupravljanje – stremljenje epohe
• Sokrat, licemjer…
• Kiseli krastavci vremena
• Bespuća naučne (o)zbiljnosti?

Lana Koša

• Мотив прошлости у роману “Мамац” Давида Албахарија
• Franc Kafka – ,,Seoski lekar“

Lana Nikolić

• Pas, depresija, samoubistvo i saveti za preživljavanje ili – kako kontrolisati haos
• Kultura komunikacije onlajn
• Povodom Čestera i Linkin Parka

Lava Lab

• Van Gog i njegov anđeo čuvar
• Roman Polanski – reditelj bez ega
• Nadrealizam i antifašizam
• Babygirl – Seks, laži i dominacija
• August Make – Plavi jahač na Mediteranu
• Pogled meseca: Direr – Autoportret
• Gorak kraj je bolji od beskrajne gorčine
• Studentska avangarda – Srbija 2024/25.
• Minhen – Skica za portret
• Umeće promišljene neposlušnosti
• Sloboda ne ume da peva kao što sužnji pevaju o njoj
• “Zbornica” – Put do pakla
• Milan Kundera – Umetnost romana
• Jadna stvorenja – Raskošni art
• Dve karijere i mirno more
• Ni Istok, ni Zapad
• Anatomija pada
• Ponoćna trka – film o dva ega
• Nabokov – Poziv na pogubljenje
• Hana Arent protiv zlih i banalnih
• “Babilon Berlin” – Put u Srednji vek
• Radu Žude – najveći jugoslovenski reditelj
• “Rani radovi” – Kopanje svog groba
• Manje je više – muzički minimalizam
• Put do Felinijevog čudesnog uma
• Vaskrsenje po Lavu Tolstoju
• Remek-delo iz đubreta
• Bardo – Lažna hronika uz ponešto istine
• Living – Živeti
• Sveti pauk – Ubica poznatog lica
• Put do fašizma popločan je konformizmom
• Šta je starije – Bah ili Bog?
• Magnolija – žabe kao kazna i katarza
• Komedija koja je predvidela budućnost
• Na Zapadu ništa novo, na Istoku stare priče
• Slike o stvarima koje još uvek ne postoje
• Rumunija pred ogledalom…
• Vrata Beskraja – The Doors
• Fasbinder – Berlin Aleksanderpac
• Balkan i svi njegovi narodi
• Pogled na Rodos bez Kolosa
• Put na Istok jednog advokata
• Talmud – Najopasnije je kada znaš malo

Lazar Stefanović

• “Lutajući Bokelj” – Nikola Malović

Le Fourier

Što je protivnik veći - pobeda je veća.

• Соња Савић – Између страха и наде
• Diogen – Anistenov učenik
• Велики рат у 70 фотографија

Lena Rut - Stefanović

• “Potomkinje” Radojke Plavšić

Lidija Bajović

• Гордана Ћирјанић – Кућа у Пуерту
• Емилија Перез – Скоро па смо искрени
• Тајне најдубљег бола – Џулијан Барнс
• Tragom Žorž Sand – Valjdemosa
• Лирски покер наше поезије
• Milica Vučković – Nemojte popiti otrov
• Mark Krik i njegova “Kafkina supa”
• Gde stoji naša duša?
• Murakami – prvo lice jednine
• Меги О’Фарел – Хамнет
• Џулијан Барнс, човек у свим капутима
• Neki tamo normalni ljudi

Lidija Vojinović

• Sudar života i smrti u romanu “U kasno ljeto”

Liljana Sretić

• Koronavirus nije živ – Zato je tako teško ubiti ga

Ljiljana Kopitović

• Love you from Zero to 7  

Ljiljana Maletin - Vojvodić

• Linda Bustrem Knausgor – „Oktobarsko dijete”
• Knjižara Farenhajt 451° –
• Kuća umetnika u Norveškoj
• Muzeji savremene umetnosti u Tokiju
• 58. Bijenale u Veneciji ili ”Dabogda nam zanimljivo bilo”
• O Islandu ili o književnosti
• To nisam ja, to je fotografija
• Kvart muzeja (MQ – MuseumsQuartier Wien)
• Muzej suvremene umjetnosti u Zagrebu
• Rejkjavik: Bjork & patuljci
• Mitologija trešnjinog cveta i Tokio
• Institut Tomislav Gotovac – Zagreb
• ”Viva, arte viva” na Bijenalu umetnosti
• Blago sa olupine neverovatnog – Herst
• ”Taština malih razlika” Grejsona Perija
• Nemački fotograf Volfang Tilmans u Haselblad centru u Geteborgu
• Norveški Prust – Karl Uve Knausgor
• Lemijeva knjižara u Novom Sadu
• Crni kvadrat na beloj pozadini
• Demijan Hirst i Džef Kuns u Oslu
• Nordijski paviljon na 56. venecijanskom festivalu
• Retrospektivna izložba Marlen Dima
• Ustreljena Merlinka u Rimu
• Skandinavska retrospektiva Sindi Šerman
• Mark Kvin u Veneciji – estetika ružnog
• Trejsi Emin – umetnost je komunikacija
• Sofi Kal (Sophie Calle) – Art vs. Life
• Šekspirova knjižara u Parizu – Don Kihot Latinske četvrti

Ljubica Kubura

• Жене у хришћанству, писмо живом свецу
• Смрт Милутина Ускоковића

Ljubiša Vidanović

• ایران – دفتر خاطرات یک سفر

Ljubodrag Stojanović

• Ništa nije besmrtnije od smrti…sem poezije

Ljupka Cvijić

• Поезија дечака из воде
• Овако је говорио Чехов

Lola Ki

Profesor engleskog jezika i književnosti, prevodilac i pisac eseja, kratkih priča i putopisa koje objavljuje na sajtovima B92, “P.U.L.S.E”, portalu “Moj Nedeljnik”, časopisu “Travel”, kao i “Politici”. Održala predavanja o Južnoj Americi, na Kolarcu, Institutu Servantes, Domu kulture Čačak, Fondaciji „Danilo Kiš“u Subotici i SKC-u. Autorka knjige putopisa "Ledeni raj Patagonije i magija Južne Amerike".

• Kambodža – Kraljevina čuda
• Pristanište “Punta Sabioni”
• Imperija pod imenom “Ralph Lauren”
• Jedna zaboravljena izložba
• Pavaroti – jedno sećanje
• Lima – dah kraljevske prošlosti
• Verona za sva čula
• Strast prema konjičkim sportovima
• Sve boje Amsterdama
• Lisabonskom kaldrmom…
• “I na nebu i na zemlji” – beogradska priča
• Drugo lice drevnog Jerusalima
• Sećate li se knjižare “Jugoslavija”?
• Buenos Aires – Kraljica La Plate (2. deo)
• Buenos Aires – Srce i duša tanga
• Moć jednog cveta
• Više od opere – Juan Diego Flórez
• Iguazu vodopadi – povratak iz raja
• Rio de Žaneiro – plaže i Bossa Nova  
• Neodoljiv šarm Firence
• Matcha – Između ostalog, čaj
• Trenčkot
• Maču Pikču – Izgubljeni grad Inka
• Doživeti La Paz i Boliviju
• Dragulj venecijanske gotike
• Mocart kao lek za sva raspoloženja
• Argentina i ledeni raj Patagonije
• Mali putnici na dugim letovima
• Blago grada Lisabona – Muzej Gulbenkian
• Dizajn za poneti
• Poljanče
• Čudesan životni ritam na jezeru Titikaka
• Lisabonska bajka
• La Serenissima

Luftika Magazin

• Svet pre Pitagore
• Virdžinija Vulf – Ljubavne prepiske

Luka Benčik

• Inteligencija: Spoj uma i delovanja
• Na pragu promene: oporavak ili prokletstvo?
• Lekcije prošlosti koje oblikuju budućnost
• Ognjen Radonjić – Bez mladosti nema otpora
• Žan-Leon Žerom – majstor akademskog realizma
• Rajko Grlić – Sebe smatram sretnim čovjekom
• Sloboda, kultura, prosveta
• Evaluacija umetničkih dela
• Zlatni period srpske književnosti

Luka Mrkaić

• Ptisi i fojaž: esej o fizici lista

Luka Pribišić

• Funkcionalnost religije i običaja
• Fenomen Sizifa

Luna Jovanović

• Zazorna lepota i fotografija nadrealizma
• Film „Kerol“, subjektivni osvrt…
• Zapisi: Ćup obilja
• Frida Kalo i boginja Cihuacoatl
• ‘Ma’ – prisustvo odsustva
• Između skromnosti, srama i moći – Afrodita Knidska
• Klod Kaun: ”Ja” je uvek Drugo
• Modernost i prostori ženskosti
• Kosmička planina (Mirča Eijade) i Maču Pikču
• Renesansa i „natčulna“ lepota
• Antičko poređenje žrtvovanja sa erotskom vezom, Žorž Bataj
• Sakralno i modernizam
• Šarl Bodler: Erotizam, Anima i smrt
• Bill Viola – Video art kao vežba ‘budnosti’
• Maja Deren i Ana Mendieta
• Mikelanđelo Buonaroti – Dualizam tela i duše
• Nan Goldin – snapshot balada o životu
• Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu ?
• Život pre smrti – Frančeska Vudman
• Dečak koji je promenio svet fotografije
• Skriveni junak Pariza
• Crtanje svetlom: Piktorijalizam
• Crtanje svetlom i kako je ono nastalo

Magdalena Blažević

• ”Boginje sa Žítkove”, Kateřina Tučková

Mahmud Đafče

• Kuran o Habilu i Kabilu (Kainu i Avelju)

Mahmut Dipšar

• Kako treba razumjeti plemeniti Kur’an

Maja Marković

Maja Marković je rođena 1974. godine (Niš, Srbija). Po zanimanju pravnik, ali se već neko vreme bavi pisanjem. Aktivna poslednjih godinu dana. Objavljuje svoja dela poezije i proze pod imenom MayaM na svojoj stranici „Poruka u boci“. U pripremi je njena prva knjiga filozofskih razmišljanja i pogleda na svet.

• Nasleđe mržnje iz praznine
• Kafa – taj mirisni i ukusni napitak 
• Razmišljanje o mislima i rečima
• Zlo – Srce tame
• Stepenice
• Point nemo
• Religioznost i/ili duhovnost
• Intima
• Teogonija 
• Tišina
• Otuđenost

Maja Nikolić

Student prava. Uvek sakrivena negde iza korica knjige dok se iz slušalica najglasnije samo Bouvi čuje. Rejvenklovac po Poteru. Autostoperski tragač za galaksijama po teleskopu.

• Međuzvezdani Kristofera Nolana

Maja Radivojević

• Damin gambit ili žrtvovanje adamove jabučice
• Где је песништво данас?
• Схватање глуме у драмским теоријама Станиславског и Брехта

Marija Filipović

• Pobjeda

Marija Mančić

• Ljudi u mećavi

Marija Mirković

• „Mали принц“ – парабола о свету и времену
• Зазирање од ћутљива и жалосна човека
• Свето и профано у „Аникиним временима“
• Ходочашће ка извору традиције: “Савин извор” Васка Попе
• Snovi u pripovetkama Davida i Uroševića
• Интеркултурално искуство у роману “Очеви и оци”
• Модели лирског приповедања – Црњански и Киш
• Idealni čitalac i tumač „Dnevnika o Čarnojeviću“

Marija Popović

• Отисци дана – белешке једног летњег поподнева
• Постwww друштво
• Дурмитор Арт Еко Фестивал 2013

Marija Popović Stojadinović

• Модернизам у сликарству Милића од Мачве

Marija Timotijevic

• Umetnost iz drugog ugla

Marija Veselinović

• Јунг и православно хришћанство

Marija Vučković

• Фантастика у приповеткама Милована Ђ. Глишића

Marija Zdravković

• Интервју са Барухом Спинозом

Marijan Čušin

• Italija, iz fotelje – Nikola Varagić

Marijana Ristić

Pije previše čaja. U čitanju je redovno ometa mačor Blu.

• Tramvaj zvani želja: Nežnost i egzistencija
• “Noćne zveri” i teret savesti
• Večni sjaj besprekornog uma
• Egon Šile III deo: Sakralnost ljudskih figura
• „Amour” – Mihael Haneke i problem eutanazije
• Nostalgični svet Vesa Andersona
• Bouvi – Doviđenja, Zvezdana prašino
• Najlepše biblioteke i knjižare iz sveta filma i književnosti
• Večnost bajki i uspomene na detinjstvo
• Egon Šile II deo: Klimtovim stopama
• Vinsent i Doktor – drugačiji pogled na umetnika
• Džejn Ejr – feminizam pre feminizma
• Svet snova Amelije Pulen
• Egon Šile, I deo: Autoportretima do samospoznaje

Marina Aristo Marković

• Рођење, живот, смрт. То је наша трагедија у три чина.

Marina Balažev

Ime autorice je Marina Balažev koja u svojim radovima donosi nova saznanja iz oblasti kognitivne znanosti i neuroznanosti, prikaze knjiga i pokoji komentar na neke društvene aktualnosti. Kroz formalno obrazovanje primarno istražuje konstrukcije identiteta. Doktorandica je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu te pitanjima identiteta pristupa s aspekta kognitivne lingvistike i kao praktičar transakcijske analize - kroz iskustvo i rad s klijentima. Identitet promatra u kontekstu suvremenih teorija koje ga promatraju kao narativ. Kroz studij se bavila i jezičnim (dijalektološkim) temama i autorica je nekoliko slikovnica za djecu. Kroz rad s mladima, roditeljima kao i kroz praksu i savjetodavni rad obrađuje teme komunikacije, motivacije i odgoja. Voditeljica nekoliko stručnih seminara.

• “Provincija je dom okrutnosti”

Marina Krstić

• Oskar Nimajer – arhitekta iz Rija

Marina Mojsilović

• Zašto nam virtuelni svetovi brzo dosade?
• Filozofija P. V. Sapfea i video-igre

Mario Bezbradica

• Žudnja – dokud može ići ljudska slabost
• Poricanje holokausta, prva teorija zavere

Marko Avramovic

• Боже, пожали оног у ком више нема шта да умре…
• Сталкер – анђео или губавац
• Црњански: Син Дон Кихотов
• Христов пољубац или Достојевски у доба фејсбука
• Бернардијева соба Слободана Тишме
• Борхес и постмодерни проблем ауторства
• Чар Чарнојевићевог суматраизма – поезија и религиозност

Marko Baljkas

• Umetnost nam je potrebnija više nego ikad
• Marko Tomaš: Kultura je način prepoznavanja između ljudi
• Dok sam pisao o mračnim događajima…

Marko Ćurćić

• Keruakova izgubljena priča
• Fiume o morte! – Primer gerilske kinematografije
• Petre Cucea i drama “Profesionalac” kao rumunska svakodnevnica

Marko Jovanović

Rođen 1991. u Srbiji, gde i danas živi. Strastveni filmofil i filmski kritičar. Piše za P.U.L.S.E Magazin i druge portale, vodi lični filmski blog i svoj repertoar bazira na kvalitetu, a ne na kvantitetu. Veliki ljubitelj sporta i životinja.

• „Late Shift“ – drama o medicinskoj sestri
• „Vermiglio“: Spora i efektna emotivna drama
• Invisible Life: Fantastična brazilska drama
• „Rust and Bone“: Sjajna, emotivna i dirljiva romantična drama
• “The Father” – Bolan prikaz starosti
• “Mud” – Vizuelno i glumački perfektan film
• Hotel Mumbai: Briljantno ispričan tragični dan u hotelu Mumbai
• Film “Blue Is the Warmest Colour”: Remek-delo
• A Perfect World – Priča o prijateljstvu
• Victoria – Od romantike do borbe za život
• “Glavom kroz zid” – Fatih Akin
• Lilya 4-Ever – Žrtva trgovine ljudima
• CODA – Priča o porodici, odgovornosti i odrastanju
• „Čovek od kestena“ – Potraga za ubicom
• “Mare of Easttown”: Mračna krimi drama
• „Capernaum“ – Film koji će se dugo pamtiti
• “My Octopus Teacher”: Jedan od najboljih dokumentarnih filmova koje ćete ikada pogledati
• “Another Round”: Film o alkoholu, ali i o prijateljstvu
• “Oaza” – Ljubavna priča iz sveta koji ne poznajemo
• „Spencer“ – Kristen Stjuart kao princeza Dajana
• „C’mon C’mon“ – film za poštovanje
• “Scenes from a Marriage”…
• „Sluškinja“ – Borba jedne majke
• “A Hero”: Moćna drama majstora iranske kinematografije
• Borba za slobodu – “Acasă, My Home” (2020)
• “Sound of Metal”: Majstorija Dariusa Mardera
• Tina (2021)
• A Sun – Yang Guang Pu Zhao (2019)
• Stiven Sodeberg – No Sudden Move (2021)
• Time (2021)

Marko Kostić

• Посвета генерацијама
• Čovek sa filmskom kamerom
• Tai – Putovanje na kraj noći

Marko Šijačić

• “Здраво свете“
• Божанска садашњост – Аурелије Августин

Marko Stojiljković

• Queen of the Desert – Verner Hercog
• Regression – film Alejandra Amanebara
• Enklava – Enclave

Marko Todorović

• Hodočašće Arsenija Njegovana
• Dopler – roman Erlenda Lua
• Kazuo Išiguro – Slikar prolaznog sveta
• General samoća – Erik Faj
• Dino Bucati – Tatarska pustinja

Marko Vlajić

• Iz koje si ulice?…

Maša Prihotko

• “Zapisi iz podzemlja” – Fjodor Dostojevski

Mate Jagnjić

• Nepodnošljiva indiferentnost prirode prema čovjeku

Mateja Stojanović

• Persi Biš Šeli – Odbrana Poezije

Mihailo Jauković

• „Tranzitna viza“ Ane Zegers
• Komesarsko i književno „Ja“ – Volfgang Hilbig

Mihailo Krstić

• Brava
• Орхан Памук: Зовем се Црвено
• Putokaz: Kormak Mekarti – “Put”

Mihajlo Ravić

Dipl. filolog

• Samodovoljnost – Ralf Valdo Emerson
• Pesnik Tela i Duše: “Vlati trave” Volta Vitmana
• “Supermarket u Kaliforniji” A. Ginzberga
• “Urlik” Alena Ginzberga – oblik revolucije
• Zaboravljeni romantik, Čet Bejker
• „Bebit“ Sinklera Luisa
• „Ka svetioniku“ Virdžinija Vulf
• Volt Vitman – pesnik Vlati trave

Mihajlo Samardzija

• Frenk Lojd Rajt – arhitekta

Mikica Ilić

Микица Илић је рођен 1972. године у Сремској Митровици. Дипломирао је на Правном факултету Београдског универзитета и апсолвирао на Богословском институту Српске православне цркве. Пише кратке приче, приповетке, новеле, романе, есеје, сатиру, позоришне и радио драме. Члан је Удружења књижевника Србије. Сарађује или је објављивао у четрдесетак књижевних, богословских, научних и других часописа, у којима је објавио око сто педесет текстова. Заступљен је у више заједничких издања и зборника. Добитник је више књижевних признања, међу којима и награда: Улазница (2000), Лаза К. Лазаревић (2002), Миливоје Илић (2002), Кочићевим сатиричним пером (2002), Бунтовна проза (2002), Шумадијске метафоре (2003), Награда Удружења писаца 7 из Франкфурта (2004), Српско перо (2006), Жикишон (2006), Мирко Петковић (2009), Андра Гавриловић (2012), Мисаоник (2013), Награда ИК „Арте“ (2014)… Објавио је књиге прича: „Западно – источни диван“ (2003) и „Лавиринт без излаза“ (2014), романе: „Повест о апокрифу“ (2014) и „Освит дана осмог“ (2015), монографију „Село Босут у Срему“ (2012), радио драме: „Подвижници пирга Светога Саве“ (Радио Београд 2, 2014) и „Ђорђе Ћурчија“ (Радио Нови Сад 1, 2015). Сарађује или је објављивао у следећим часописима: Књижевне новине (Београд), Летопис Матице српске (Нови Сад), Књижевни магазин (Београд), Кораци (Крагујевац), Повеља (Краљево), Градина (Ниш), НИН (Београд), Даница (Београд), Свеске (Панчево), Поља (Нови Сад), Улазница (Зрењанин), Домети (Сомбор), Луча (Суботица), Босанска вила (Сарајево), Књижевник (Бања Лука), URB (Београд), URBIS (Београд), Липар (Крагујевац), Православље (Београд), Mons Aureus (Смедерево), Сент (Нови Пазар), Исток (Књажевац), Бдење (Сврљиг), Libero аrs (Београд), Траг (Врбас), Српска вила (Бијељина), Омнибус (Сарајево), Либартес (Београд), Албум (Мостар), Авлија (Рожаје), Сунчани сат (Сремска Митровица), Шидина (Шид), Етна (Београд), Носорог (Бања Лука), Рукописи (Панчево), Вести (Ужице), Реч народа (Пожаревац), Наша реч (Лесковац), Нови пут (Јагодина), Сремске новине (Сремска Митровица), Новине Митровица (Сремска Митровица), Испод дуге (Шабац), Акт (Ваљево), Просвјетни рад (Подгорица), Видовдан (Београд), Књижевни преглед (Београд), Српски културни клуб (Нови Сад), Искра (Бирмингем), Источник (Милтон), Српске недељне новине (Будимпешта), Зелени коњ (Темишвар)… Приче су му превођене на енглески, немачки и бугарски језик.

• Хиландар – Светa царскa српскa лаврa
• Две недеље са руским монасима на Светој Гори
• Ходочашће на два грдна српска губилишта
• Клерикализација у земљи православних атеиста
• Лаза Лазаревић по други пут међу Србима
• Андрић по други пут међу јужним Словенима
• Hrišćanstvo i kultura Georgija Florovskog

Mila Filipović

• Nadrealistički pokret i tok istorije umetnosti
• Jedna srednjevekovna ljubavna priča
• Hilma af Klint: opsednuta slikarica
• Oproštajno pismo Virdžinije Vulf
• Sara Bernar – vajarka
• Matis i časna sestra
• Žili Mane, Renoar i Drajfusova afera
• Žena koja je oblikovala muziku XX veka: Vinareta Singer
• Kako je Bernini izrazio u kamenu moć ljudske seksualnosti

Milan Ilić

• Arhitektura Skoplja – arhitektonska internacionalizacija
• Majstori i strasne mecene
• “Ruže plešu ruže” – Ana Tereza de Kersmeker
• Jan Sobjeski – spasilac Beča i umetnički mecena

Milan Janković

• Барбарогеније-Antibarbarus 

Milan Marković

Milan Marković, diplomirani filozof. Bavi se filozofijom i teorijom umetnosti, piše poeziju i prevodi sa engleskog jezika. Uređuje lični markovicmilan.wordpress.com i koautor je bloga igrokazblog.wordpress.com

• Role Playing Games – između zabave i umetnosti
• Nik Srniček i Aleks Vilijams – Odbijanje i smanjenje
• Dijalozi sa Aleksandrom Rapićem: O modernizaciji umetnosti
• Zapis o izložbi „ASCIIQR crteži“ Aleksandra Rapića

Milan Mirković

• Alister Krouli, planinar
• Kratka lekcija iz istorije: Ohi dan
• Usta puna peska: Erg Čebi, marokanska Sahara
• Visoki Atlas: Na ramenima marokanskog titana
• Srem – Napuštene arhitektonske lepote
• Kajmakčalan, mit koji traje
• Firenca: Kolevka renesanse
• Mileševa i reka Mileševka
• Rosomač – Lepota skrivena iza atrakcije
• Kuća porodice Marić u Rumi
• Srbija i naličje Rio Tinta
• Vlaška planina
• Ohrid
• Pirotska tvrđava – Momčilov grad
• Le Korbizije – arhitekta dvadesetog veka
• Olimp – drama na planini bogova
• Niševačka klisura
• Arhitekte u muzici
• Dubrovnik
• Viminacijum: Grad careva, grobova, mamuta i brodova
• Galerija slika Save Šumanovića u Šidu
• Lepenski vir
• Robert Venturi – Manje je dosadno
• Golubački grad

Milan Nenin

• “Čemu…” (moja) muzika

Milan Pajević

Rođen 6. avgusta 1952. u Užicu (tada Titovom). Osnovnu školu završio je u Arilju, gimnaziju društvenog smera u Požegi (tada Užičkoj) i diplomirao na Mašinskom fakultetu Beogradskog univerziteta na smeru specijalni transportni sistemi (voli da kaže da je konstruktor kosmičkih brodova od kojih nijedan poleteti neće, izuzev, možda u nekoj njegovoj priči). Inženjersku karijeru je počeo u livnici FOB na Novom Beogradu, potom radio u inženjeringu „Invest-Importa“, bavio se investicionim projektima u Iraku, Rusiji i Ukrajini. Sa još uvek neiscrpnim entuzijazmom pokušava da dokaže da se kulturom i umetnošću može spasiti svet. Ima objavljene knjigu priča, prvu PITAO BIH. KOGA DA PITAM – inženjerijske priče, koja je svoje prvo izdanje imala na ruskom 2008. u Kijevu, a u prevodu na maternji srpski objavljena 2016, ČUDNOVATA PLATNA − (ne) ispričane priče, 2019. Epistolarni roman u ”dve ruke” PLANINA KOJA ME JE VOLELA − bostonske i druge priče u dva izdanja, 2018, 2019, koji je objavljen i na engleskom jeziku 2021. Oženjen. Iz dva braka otac četvoro dece i deda isto tolikom broju unuka.

• Ко је био Елефтериос Венизелос?
• Весна Голсворти – Трагом Милоша Црњанског
• Leonard Koen – Dvadeset prvi septembar 
• Reč dve sa Pavićem
• Sef, nož i Vimbldon
• Balzak na Ukrajini
• Rolan Garos – jedna priča
• Московски тролејбус број 10
• Gvatemala broj 5
• Poslednje Voskresenie* ove čudne godine
• Zašto inženjeri ne pišu pesme?
• Red and Green
• Ismail Kadare – Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva
• Noćne šetnje na Vračaru…
• Милош Црњански – “Дневник о Чарнојевићу”
• Dobrilo Nenadić – Čuvar istorijskih istina
• Bez odluke – černobilska prašina
• Džimi Hendriks u Malmeu…
• Vukosava, Kominterna ….i komentari
• Zvezdana prašina, omaž Milanu Vlajčiću
• Zamalek – Dejan Tiago Stanković
• Брајан – Добрило Ненадић 
• Ja u školu idem i dobar sam đak
• La Navidad ili tragom duvanskog dima
• Moje najveće batine u životu ili zašto nismo igrali finale u Čileu
• Opet zdravo žurim, da ne gori gas…*
• Бановић Страхиња, Шурдиловић и учитељ Миша
• Zamrzivač (priča o Danilu Kišu)

Milan Simić

Милан Р. Симић рођен је 1959. године у Великој Плани (Србија) где и живи. Пише прозу, драме, филозофеме, афоризме, књижевну критику и есеје. Есеји су му превођени на македонски и пољски, афоризми на немачки, енглески, мађарски, бугарски, пољски, румунски и руски, филозофеме на пољски, проза на словачки и словеначки језик. Романи: Порицање стварности, Оде ми да полудим, Бели свет коначнои Ништа вредно помена; Збирке прича: Недовршена прича, Приручникза будуће мучитеље и убице; Збирке огледа и критика: Али нећемовише о томе, Али хоћемо управо о томе, А то тонуће у простору,Есеји да ти блаже горчину , Дневник читаоца и Дневник читаоца 2;Збирке филозофема: Приручник за побуну верујућих, Аристотел подруги пут међу Србима; Збирке афоризама: Чизма режим чува, Гласаћемо се још, Ено секире, камо га кум?, Зовите ме Аристотел, Жуљ на жуљ и Kaпа доле; Радиодраме: Расвануће (Радио Београд Други програм), Сневач од сламе (Радио Београд Трећи програм). Добитник је првих награда: Стеван Сремац (проза), Милутин Ускоковић (проза) , Милан Богдановић (за најбољу књижевну критику објављену у Србији 2016. године), Прве награде Чивијада 2016 у категорији најбољи афоризам , Прве награде Радио Београда за драмску минијатуру , Повеље Карађорђевић (драма „Расвануће“), Признања Општне Велика Плана (за свеукупан књижевни рад), Витез позива за 2017 (свеукупни допринос српској култури), Радоје Домановић за збирку афоризама Жуљ на жуљ за 2017. . Драгиша Кашиковић, Шумадијске метафоре (проза), Прве награде Чивијада2020 у категорији најбољи афоризам , Награде „ТИПАР“, Пљевља, 2022 (за збирку афоризама „Капа доле“) и Награде „Бело перо“, за афоризме, Житиште 2022. Од 1994. године уређује часопис за културу и уметност Наш траг. Учествује у раду Великог жирија „Вечерњих новости“ за књигу године(награда „Меша Селимовић“) од 2016. Члан је Српског ПЕН центра.

• Хамваш, благо прошлости која се у теби препозна!
• Сајамизми
• У пронађеним мојим давним белешкама пише
• Сретен Марић – Огледи за трајно памћење
• Бенхамин Лабатут
• Отежице Габријела Маркеса
• Морамо сачувати свет књижевности
• О потреби за крајем уметности

Milan Živanović

• Priče o Almodovaru: Sve o mojoj bajci

Milena Blagojević

• Istina je tamo negde – Verica Žugić
• Moja ljubav Nikola Tesla – Ana Atanasković
• Žoze Saramago – Putovanje jednog slona
• Književni razgovori sa Jasminom Ahmetagić
• Kroz zatvorena vrata – Jadranka Milenković
• Okretaj zavrtnja – Henri Džejms
• Godo Semjuela Beketa i Miodraga Bulatovića
• “Miševi” – priča Dina Bucatija
• “Ledeni dvorac” – Tarjei Vesos
• Metafizičko prisustvo đavola u delu Andrića
• “Kolumbar”- priča Dina Bucatija
• Hulio Kortasar – Ostrvo u podne
• Povezivanje srodnih duša – Momo Kapor
• Hrabrost čoveka pred uzvišenošću prirode
• Kurt Tuholski – Dvorac Gripsholm
• Čuda
• Putovanje i zapisi – Italija
• Tatarska pustinja – Dino Bucati

Milena Kulić

• „Натјашастра“ Муни Бхарате или трактат о глуми
• The Tiger Lillies или опера за два-три гроша
• Метафизика позоришних слика на позорници Артоа и Брехта

Milena Stanojević

• Том Кристенсен – Вандализам
• Крик жене пре једног века – Ђакон Богородичине цркве
• “Иследник” – Драган Великић
• Вечни сјај беспрекорног ума
• Филм: “Невидљиви живот” – Бразил изблиза
• Комичар тужног лица
• Миленијалци – номади осетљивог срца

Milica Božović

• Развој бас линије кроз историју џез музике

Milica Čolović

• Iza kulisa sna
• Tragovima meda i mlijeka
• Crna put ispisana na bijeloj hartiji
• Prerafaelitsko bratstvo
• Pustolovine Mark Twain-a
• It was just a dream…
• Čitaoca treba začuditi

Milica Maksimović

• Духовни темељи живота у нашем времену
• Фрагментирана стварност и компартментализирано знање

Milica Milošević

МИЛИЦА С. МИЛОШЕВИЋ (1997, Требиње, Босна и Херцеговина) дипломирала је на катедри за Компаративну књижевност са теоријом књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 2020. године. Тренутно похађа мастер академске студије на истом факултету и катедри. Добитница награде за најбољег студента на Филозофског факултету и Награде из Задужбинских фондова Матице српске. Тренутно запослена у Галерији Матице српске у Новом Саду. Објављује у периодици у часописима и интернет магазинима. Пише прозу и есеје. Области интересовања: области старе књижевности, фолклористика, историја уметности.

• Античка Грчка – Деконструкција херојског идеала
• Харон и Минос у Дантеовом „Паклу“
• Антиметафизика зла

Milica Milošević

МИЛИЦА С. МИЛОШЕВИЋ (1997, Требиње, Босна и Херцеговина) дипломирала је на катедри за Компаративну књижевност са теоријом књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 2020. године. Тренутно похађа мастер академске студије на истом факултету и катедри. Добитница награде за најбољег студента на Филозофског факултету и Награде из Задужбинских фондова Матице српске. Тренутно запослена у Галерији Матице српске у Новом Саду. Објављује у периодици у часописима и интернет магазинима. Пише прозу и есеје. Области интересовања: области старе књижевности, фолклористика, историја уметности.

• Раблеова Телемска опатија – „Гаргантуа“

Milica Pantović

• Srećo, ti li si? Gde si se sakrila?

Milica Raičević

• Fantomski prostori
• Stroj rotira na istom mestu

Milica Resanović

• Studentski pokret 1968. godine u Jugoslaviji
• Feministička teorija filma
• Kontroverzni položaj deteta u distopijskom društvu

Milica Simić

• Организација простора у роману ,,Газда Младен“ Боре Станковића

Milica Vučkovac

• Критика критике Станислава Винавера
• Обликовање три робинзонијаде
• Могућности читања (града) у Кортасаровом роману

Miljan Ristić

Miljan Ristić rođen je 3. 11. 1974. godine u Negotinu. Živi i stvara u Negotinu. Do sada je trinaest knjiga: Uvertira (2001), DemoNkratija (2004), Extra nemirci (2009) Nitogen (2013), Vizije (2015), Ludilo ljubavi (2018), 100 Pesama - muzika moje duše (2019), Budalizmi (2020) i eXperiment u kome je sve moguće (2021), Smrtonosne i opasne knjige (2022), MONEYpulacija (2023), exXxperiment (2024) i Vizije - dopunjeno izdanje (2025) . Piše prozu, poeziju, aforizme. Takođe, piše i recenzije muzičkih albuma, knjiga i filmova. Njegovi literarni radovi objavljivani su u više književnih listova, publikacija, fanzina, kao i web magazinima, blogovima, portalima, a pojedini tekstovi prevođeni su na svetske jezike. U internet svetu poznat je kao eXperiment. Pod tim pseudonimom stvara na svom blogu/portalu http://exxxperiment.net. U toku 2016. i 2017. godine bio je glavni urednik BUKTINJE – časopisa za književnost, umetnost i kulturu. Član je Srpskog književnog društva. Član je redakcije vebzina Helly Cherry. Autor je radio podkasta eXperiment u kome je sve moguće koji se emituje na internet radiju Undergrand radio.

• Sport je rat
• Septic Art – Beskompromisna umetnost
• Demistifikacija filma “Lulu na mostu”
• Milan Pantelić: Indoktrinacija
• Ajfakovanje čitalaca: IPHUCK 10
• Novi Jerusalim – Pekićeva hronika civilizacije
• Uelbekove „Elementarne čestice“ elementarno intrigiraju
• Pekićeva fikciona 1999. godina
• Umetničko delo koje je ubilo svog tvorca
• Paklena pomorandža – fantastika i realnost
• U miso supi Rjua Murakamija
• Da li će moderna tehnologija ubiti knjigu?
• Svako ima svoju sputnik ljubav – Murakami

Miljana Mladenović

• Lolita – Hambert Hambert i amour (im)propre

Milo Vučinić

• Pozorište je ovdje, a život je tamo?
• Sudbina u gnijezdu “Galeba”
• Čehov je doktor za neizlječive bolesti
• Glumac i njegov pas – O Stanislavskom
• Politika – tema u “Dantonovoj smrti” i “Revizoru”
• Čovjek, usamljenost i robotika

Milorad Gačević

• Bartlbijeva strategija i fudbal
• Drugi život Eduarda Galeana
• Nedelja kada je otišao Toti

Miloš Lalatović

• Naša Amerika i njen uticaj na svijet

Miloš Marinković

Miloš Marinković (1992), master muzikolog i student doktorskih studija muzikologije; Glavno područje akademskog interesovanja: savremena muzika, festivali i politika.

• Umetnički jubileji: Osvrt na kulturnu politiku

Miloš Pavkov

• Њујорк – вештачка урбана џунгла, или град слободе?
• Живописне улице Јамајке
• „Хајде да купимо стару тврђаву као њиву“
• Ускршње чишћење тунела испод Петроварадинске тврђаве
• Разумевање проблема, а не морална осуда
• Утицај психопатије на српско друштво
• Они живе, ми спавамо – људи под владавином психопата и наука о злу

Miloš Todorović

• Arbeit macht frei: opsesija radom
• Online građanin u postdigitalnom svetu
• Život u hiperindividualizmu
• Gde prestaje čovek i počinju životinje?
• Progres ili nazadovanje civilizacije
• Čemu sve može poslužiti mumija?
• Muzej afričke umetnosti u Beogradu
• Jelena Dimitrijević – Zaboravljena heroina
• Čemu služe klasične nauke?
• Čemu filozofija?
• Ko su zapravo bili neandertalci?
• Kratka istorija humanistike
• Aja Sofija između dve religije
• Crna Atena – politika, aktivizam i istorija
• Izgubljeni Aristotel
• Digitalna budućnost Srbije
• Kad predstavnička demokratija izneveri
• Da li ste čuli za Džona Fruma?
• Aleksandrijska biblioteka nekad i sad
• Od Grka preko Arapa do nas
• Filozof u Atini: mesec dana među ruševinama
• Da li su odela mrtva?
• Homo deus ili Petar Pan?…
• Šta se dešava oko mene?
• Knjiga ili e-knjiga? Osećaj ili logika?
• Kafa: pokretač promena i dnevna rutina
• Kome pripadaju moji organi?
• Etičke, političke i sociološke implikacije dugog života
• Crni svet “Crnog ogledala”
• Piši vinčanski da te ceo svet razume
• Od Enciklopedije do Vikipedije
• Novi i bolji čovek – homo sapiens 2.0
• Imam li pravo da umrem?
• Internet: alatka prosvetljenja ili oružje uništenja?
• Šta je bioetika (i šta treba da bude)
• Šta je danas stvarnost?…

Milovan Đokić

• Spaljivanje knjiga – Istorija uništene istorije
• Džordž Orvel – O utopiji i sreći
• Weltschmerz

Mina Kicara

• Alber Kami – izmišljeni intervju

Mina Nevski

• Strindberg i predstava Put u Damask

Mina Pavlović

• Identitet i moralnost u drami Per Gint
• O lepoti kao simbolu moralnosti

Mirjana Dimitrijević

• Ernesto Sabato – ,,Tunel”
• Šeridan Le Fanu – ,,Karmila“
• Nevil Šut – ,,Na obali”
• Roman ,,Moja ljubav Nikola Tesla”
• Delfin de Vigan – ,,Deca su zakon“
• ,,Leptirica” – Aleksandra Veljović Ćeklić
• Džon Bojn – ,,Dečak u prugastoj pidžami”
• Delfin de Vigan – ,,Prema istinitoj priči“
• ,,Natalija s one strane mejlova”
• ,,Mesečeva duša i druge priče“
• ,,Frankenštajn“ – Moderni Prometej
• Enes Halilović – ,,Ljudi bez grobova”
• “Vozom za Samarkand” – Guzelj Jahina

Mirjana Đilas

Voli miris jorgovana, smeh, slova na papiru i plavu košulju.

• Kratka priča o filozofskim poticajima
• Filozofski aspekti filmografije Žan-Lik Godara
• Hegelovo shvatanje umetnosti i estetike
• Spekulativna fizika – Šeling
• Tomas Nejgel – Kako izgleda biti slepi miš?
• Kopernikanski obrt kao naučna revolucija?

Mirjana Vasiljević

• Fotografija i pojam stvarnosti
• Svaki put kad krenem
• Put u sebe – putnik je cilj
• Putujem pišući, pišem putujući
• Putopisi iz Rehoboth Beach-a
• Koliko Kotor ima vekova?…
• Bella Italia – Venecija 1. deo
• Igra sjaja i tame u Njujorku
• Oda vodama i susret sa morem
• Mastilo prosuto po Budvanskoj noći
• Apstinencija i selo – antivodič kroz Njujork
• Priče iza prozora i neki novi grad
• Magično putovanje kroz Stoliv
• O (be)smislenosti putovanja
• Ja u Perastu, Perast u meni
• Rupa na ključaonici i snaga fotografije
• Tišina slika
• Fotografija i pojam prostora
• Fotografija i pojam vremena

Miroslav Jasenac

• “Divlji tok” – početak jednog romana

Miroslav Krilović

Diplomirani istoričar umetnosti koji pritom izvodi i "stand up" komediju pred drugovima, ali planira da se ozbiljnije posveti nastupima jer ima teškoće da prikaže izraz svojih kritičko-analitičkih regresija ka buntovnom stavu i prema vrednostima moderne umetnosti pred većinom - u prevodu: neće da slušaju o "tamo nekoj umetnosti", pa sve okrećem na šalu... Jer svi eto vole humor, ali ipak, potajno se nadam da još ima nade na pojedinim mestima i za neke druge, vrednije reči kritike i analize...

• Besmisao kulture i umetnosti situiranih
• Površni simbol muškarca u umetnosti
• Era žrtava hiper-normalizacije
• Postmoderni vodič za internet buntovnike
• Dokumentarni film – jedna od retkih vrednosti postmoderne umetnosti
• Komična prolaznost i neuspeh postmoderne umetnosti

Miroslav-Bata Petrović

• Nedorečenosti Andreja Arsenijeviča Tarkovskog
• O takmičenjima i nagrađivanjima u umetnosti – filmu
• Da li je pravi doživljaj filma moguć samo u bioskopu? (poslednji deo)
• Koliko puta se film gleda?
• Da li je film delo snimljeno isključivo na traci?
• Da li je film isto što i “filmska priča”?
• Da li je filmska kritika isto što i tumačenje filmske priče?
• Da li je film sinteza šest klasičnih umetnosti?
• Da li je film umetnost?
• Da li postoji jedna istorija filma?
• Jesu li braća Limijer očevi filma?

Mirza Čustović

• Zašto putovanje kroz vrijeme neće biti moguće?

Mirza Skenderagić

Mirza Skenderagić je rođen u Sarajevu 1986. Na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu diplomirao je žurnalistiku 2009. Trenutno je apsolvent na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu, na odsjeku za Dramaturgiju. Dobitnik je stipendije Fondacije Karim Zaimović za 2014. godinu, koja se dodjeljuje studentima sa izrazitim talentom iz oblasti kulture, umjetnosti, književnosti i novinarstva. Njegov dokumentarni film Ja mogu da govorim osvojio je Zlatnu jabuku na 13. Bosanskohercegovačkom filmskom festivalu u New Yorku, te priznanje na Pravo Ljudski Film Festivalu 2016. godine. Njegova drama Probudi me kad završi proglašena je pobjedničkom na 4. Heartefactovom konkursu za najbolji regionalni savremeni angažovani dramski tekst. Objavio je preko 100 autorskih tekstova, studija, eseja, filmskih, književnih i teatarskih kritika, recenzija, intervjua, kratkih priča.

• Strah teatra od fašizma – “Projekat Handke“
• Pjesma ljudi i djece – „Deca“
• Flotacija: O nevidljivim zmajevima i ljudima
• Voljeti zločince – “Čitač”
• Zidanje svijeta od smrznutih riječi
• Valter brani Sarajevo – Hajrudin Krvavac
• Od drame apsurda do urnebesne komedije
• O užasu i boli – Sarajevo Safari
• Pedeset godina filma “Kum“
• Jasmila Žbanić – “Quo Vadis, Aida?”
• Mala porcija sarajevske pop kulture
• Miris dunja Mirze Idrizovića
• “Moby Dick” – Živio teatar
• Nebeski let i neminovni pad na tlo
• Teatarski svjetovi ljudskog straha
• U soliteru života – “Šindlerov lift”
• Ima li Boga Dionisa?!
• Horor Jasenovca u vještačkoj melodrami
• Ljubav je sila prirode
• Žena sa krajolikom – Ivica Matić
• Kuduz – Ademir Kenović
• Okus trešnje i smrt – Abas Kijarostami
• Skupljači perja – Aleksandar Petrović
• “Dom za vješanje”
• “Sjećaš li se, Dolly Bell?” – Emir Kusturica
• Ovo malo duše – Ademir Kenović
• Filmska samoubistva kao upozorenje za otuđeni svijet
• Spilberg i vrijeme istinskog novinarstva
• Nuklearni rat – stvarnost ili filmski trikovi
• Oliver Stoun i druga strana Amerike
• Kako je Donald Tramp preduhitrio fikciju
• Noćni talasi
• Lijepa slika ružne stvarnosti – “Biutiful”
• Sedam: Moralnost u paklu modernog doba

Mladen Gojković

• Новалис – Филозофски фрагменти
• Иво Андрић – човек и уметник испред свог времена
• Dream Theater – Kraj istorije ili početak nove ere muzičkog putovanja?
• Vrludanja kroz velšku izmaglicu: kako je nastao Led Zeppelin III

Mladen Ilić

• Nausicaä of the Valley of the Wind

Mladen Kalpić

• Klint Istvud – 95. rođendan
• Josip Broz Tito kao pesma
• Tri veka baronisanja
• Pop (up) istorija novinarstva
• Svi SF izumi Profesora Baltazara
• Grim Bajka broj 53 u diskoteci 54 
• Na zadnjem sedištu tvoga auta
• Kad jaganjci s Bembaše ne utihnu
• The Muppet Show – Apsolutno predivni
• Ljubav domoljuba bez ljubljenja
• Без магарца нема ударца – Србија у Холивуду
• Глам рок вампир Никола Тесла и његов верни помоћник Голум
• Хеј Подлинзи још сте живи?
• The November Man – Гужва у Чумићевом сокачету
• Lenon – Osmi decembar 1980. godine
• Победник Туговизије: Најтужнија песма света је “Марш на Дрину”
• Бонд у Београду – From Russia with love (1963.)
• Куд плови овај брод што је српске избеглице примио под свод
• Нова српска раса из 3Д лабораторије
• Kоманданте, ови људи су убили мог шурака
• Краљ Џон од Србије против људи мачака
• Ubiti Cicu rugalicu i striček Tarantiček 
• Lazar Stojanović i “Plastični” film
• Star Wars – estetski aspekt; drugi deo
• Mузички видео спотови
• Kratka istorija filozofije u stripu III deo
• Fredi Merkjuri kakvog niste videli do sad jer takav nikad nije ni bio
• Star Wars – estetski aspekt filmova
• Volja za moć – Fridrih Niče
• Frojdova fascinacija Mikelanđelovim Mojsijem
• Kratka istorija filozofije u stripu – II deo
• Kratka istorija filozofije u stripu
• Star Wars – medijski aspekt
• Grejs Džons – Bondova ljubavnica
• Fantastično putovanje u čudesni svet stripa
• Hi-Men i Gospodari Svemira u zemlji čuda
• Orlovi rano lete hiljadugodišnjim sokolom

Mladen Kojić

• Ruben Ostlund – Viša sila
• Dogvil – Stoicizam i Milost
• Bela Tar – Kiša koja pravi blato
• Kijarostami- Originalnost Ovjerene kopije

Mladen Kokošar

• Suština pozorišta je sam čovek

Momčilo Rajin

• Ironija i ekstaza – The Rolling Stones
• I bube i kamenje
• Dejvid Bouvi – Berlinska trilogija
• 25 godina automatike za ljude – R.E.M.
• O Bobu Dilanu i nagradama – Momčilo Rajin
• A Bigger bang – šest godina kasnije
• Ленон – Потрага за савршенством

Mustafa Midžić

• William Morris i Bauhaus

Mustafa Presheva

Film editor

• Disciplina kičme – Mustafa Presheva
• Kung-fu hustle i skriveni zmajevi

Nađa Parandilović

• Razgovori u tišini – autori i prevodioci
• Hipoteze o jezičkoj relativnosti
• Москва, сајам и друга сказанија

Nataša Stanojlović

• Savest i svest Novog doba
• Страх као оружје контроле

Nauka bez cenzure

• Знање мора бити супротстављено насиљу

Nebojša Ivanović

• Priča o nama – Nebojša Ivanović
• Dinamika psihičke energije
• Psihologija estetskog doživljaja
• Zašto se ubio Mener Peperkorn?
• Bolesti zavisnosti i potiskivanja narcizma
• Rad je stvorio čoveka
• Pesma rastanka
• Razlika svesti i više svesti
• O Dostojevskom, Nabokovu, a pre svega o nesvesnom u nama

Nebojša Vasić

• Bek, Bogert i Apis – priča o supergrupi
• “Vaya Con Dios” – spoj muzičkih stilova
• Metallica – Ride the Lightning
• The Wire – Slika američkog društva
• “Animals” – Paralele današnjice

Nebojša Vukčević

• Игор Васиљев – Болест на смрт

Neda Knežević

• Smrt i njeni saveznici u savremenom društvu

Neda Mandić

• Reinterpretacija biblijske drame o Salomi i Jovanu Krstitelju
• Egzistencijalna sfinga – Verica Vinsent Kol
• Zapisi sa oboda vulkanske kupe
• Književne mape sveta – Dubravka Ugrešić
• Mistična aura Marice Josimčević
• Ekspresionistički profil romana ”Plavi zdenac”

Nemanja Dragaš

https://sr.wikipedia.org/sr/Немања_Драгаш

• Poetika disanja artificijelnog u filmu ”Koža u kojoj živim” (2011)

Nemanja Đorđević

• O slikarstvu Borisa Lukića
• Kiš – Život sa ukusom žive džigerice
• Čitanje sa zupca češlja (o Peteru Handkeu)

Nemanja Đukić

• Ljubav protiv braka i porodice
• Идентитет као инцидент
• Voz ludaka – nedovršena priča
• Lice i glas – zabilješka o glasbi
• Шта је турбо фолк? Феномен или побуна
• Obrnuta strukturacija i proizvođenje krize
• Homoseksualizam i princip minimalnog argumenta
• Кецеља-пројекат и дјеца палих родитеља
• Misliti svijetlo. Misliti pobunu.
• Шта је Четврти Рајх?
• Шта је естетски тероризам?
• Pobunjeni iskaz (Studija o ne-metodološkom i an-arhičnom)
• Шта је смијех? (Студија о немоћи)

Nemanja Janković

• “Tri boje – Belo” – Kšištof Kišlovski
• Овакву је прозу писао Ленард Коен
• Талес – потрага за почетком
• Filozofija Rasta Kola – True Detective
• Hajzenberg i Korleone

Nemanja Jovanović

• Есхатологија, историја и њен крај

Nemanja Milovanović

• Slavoj Žižek – najopasniji čovek na zapadu

Nemanja Radulović

• Indija i srpska književnost

Nenad Andrić

• Dikan ili Povratak medovini na najvišem nivou
• Ništa više nije kao pre…
• Danas je Sveti Nikola i samo je to važno
• Toplički Vinogradi
• Televizija – Fenomen koji je držao sistem
• Mineralni Đango i taninski Žobim
• Vinski tragovi u notnoj svesci
• Alisa u zemlji tanina

Nenad Baraković

• Alah je veliki, Pazuzu je najveći

Nenad Milenković-Panić

Rođen u Beogradu 1981. godine, živeo u Grockoj do 2020. Od tada živi i radi u Nemačkoj. Po profesiji vozač autobusa. Na ovoj poziciji, u Beogradskom gradskom prevozu, radio je od 2003-2019, od tada do danas isto to radi u Nemačkoj, Wiesbaden Pasionirani čitalac i ta ga je navika, pored 'nomadskog posmatranja' kakvo je dato ljudima iz njegove osnovne profesije, dovela do potrebe da akumulirano iskustvo i naročiti ugao na neki način materijalizuje, uobliči, pa je spontano počeo da piše, i to traje već 7-8 godina. U cilju boljeg razumevanja priča i pesama koje je do sada napisao, treba navesti i činjenicu da se, do odlaska iz Srbije, osim poslom vozača bavio adaptacijom enterijera i zemljoradnjom. U međuvremenu je u elektronskoj formi objavljivao kratke priče, pesme kao i prikaze književnih dela, za beogradski kulturni portal Gledište, novosadski sajt za kulturu Dotkom kao i za portal Kultura 381. Osvojio je prvu nagradu na takmičenju za priču do 500 reči u veoma popularnoj mnogočlanoj fb zajednici Klasici Književnosti, odakle je popularni internet časopis za kulturu P.U.L.S.E. preuzeo i objavio njegov prikaz o Dablincima, Džejmsa Džojsa. Početkom 2021. godine u izdanju No Rules izdavaštva objavljena je njegova prva knjiga Pod točkom – GSP zapisi koja je naišla na pozitivne kritike od strane veoma popularnog You Tube kanala Bookvalisti. 2023 izlazi njegov drugi naslov, fragmentarni anti roman Iz Elemenata, bez jasne fabule, sa jakim mitskim odijumom i nesvakidašnjom poetikom, gustim stilom, prisno, na mahove naizgled banalno i iz naročitih uglova, uz promene perspektiva, lica i rodova.

• Berlin Aleksanderplac – Alfred Deblin
• Dablinci – pripovetke Džejmsa Džojsa

Nenad Obradović

• Ludilo i banalna predvidivost života
• Jursenar – Ugaslo sunce života
• Psihologija umetnosti
• Agonija erosa
• Yukio Mishima, svetlost i estetika tame
• Erotizam i granica – Žorž Bataj
• Mogućnost (ideje) umetnosti
• Gnostička senka književnosti
• Tajna umetnosti
• (Ne)osvojiva praznina stvarnosti
• Bol filozofa – Fridrih Niče
• Umetnost, lavirint lepote
• Melanholija i dekadencija
• Arto – Budućnost koja se smrkava
• Kratke beleške o Dostojevskom
• Damari strasti i surovosti

Neven Šimić

• Diverzija buntovnika iz Seattlea
• Šifra: 69
• Alan Ford – Ako želiš pobijediti, ne smiješ izgubiti
• Budale, konji i još ponešto
• Crtica o slobodi – “Dečko koji obećava”
• Diverzija buntovnika iz Seattlea
• Seks, nasilje i Betoven

Nevena Jovanović

• Svetski kongres slepih esperantista

Nevena Milojević

• ”Rat i plakat” u Muzeju primenjene umetnosti
• Batom Božić Bate…
• Crvena – samoubistvo nacije – predstava
• Recenzija filma ”Sen Loran”
• ”Nikad im bolje nije bilo?”
• Derida je rekô – studenti su u pravu!

Nikola Ačanski

Rođen 1993. u Novom Sadu. Master studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Studijsko-istraživački rad u okviru master studija obavio je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Bavi se pisanjem i prevođenjem. Stručne radove, eseje i popularne tekstove iz filozofije, društva i kulture objavljuje u domaćim i međunarodnim časopisima i na portalima. Bio je stalni autor na portalima: AdriaDaily Magazin, Umnjak i Pulse. Tekstove su mu objavljivali i regionalni portali: Buka, Magazin Plus, XXZ Magazin i mnogi drugi. Njegova polja istraživanja i interesovanja uključuju: filozofiju egzistencije (egzistencijalizam), filozofiju svesti, psihoanalizu, teorije ideologije i njihov uticaj na svakodnevni život ljudi. Od 2016. volontira u novosadskom Udruženju sekularnih humanista “Humans” gde se bavi radioničarskim radom i istraživanjima humanizma, sekularizma i ljudskih prava. Učestvovao je u realizaciji nekoliko projekata iz oblasti ljudskih prava, demokratije i humanizma. Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za pisanje, među kojima su i nagrada za izradu eseja u polju društveno-humanističkih nauka u organizaciji fondacije “Prof. dr Lazar Vrkatić”, kao i nagrada “Duško Trifunović“ za kratke priče mladih do 30 godina. Za svoj master rad iz oblasti filozofije duha Ništavilo svesti dobio je nagradu “Dr Zoran Đinđić” koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu za najbolji master rad u Srbiji iz filozofskih ili socioloških nauka. Od 2020. godine angažovan je na portalu Politički pregled gde objavljuje autorske tekstove, analize i prevode iz političke filozofije, društva i kulture. Kreator je i kourednik veb-sajta "Psihopraxis". Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize i radi kao nastavnik-pripravnik na časovima filozofije u gimnaziji “Svetozar Marković” u Novom Sadu.

• Zašto uporno „mlatim praznu slamu“?
• Razvoj psihoanalize i psihoterapije
• Filozofija egzistencije i praksa
• Intelektualac – Uspon i pad
• Život je more
• Žan Pol Sartr u Jugoslaviji
• Ivor Kruljac i njegova „Kruljenja“
• Kritika ideologija
• Tri najčuvenije savremene filozofske debate
• Filozofija uma: svest, telo i svet
• Život u graničnim situacijama
• Biopsihičke osnove matematičkog mišljenja
• Požari u Australiji – ekološka katastrofa
• Esej o egzistenciji u njenom kontekstu
• Egzistencijalizam – njegova kratka istorija
• Žižek vs Peterson: filozofsku „debata veka“
• Bertrand Rasel: Šta znači biti agnostik?
• Čovek je biće koje egzistira
• Šta znači biti egzistencijalista?

Nikola Barjaktarović

• Niče i književnost

Nikola Bogićević

• Korelacionizam kao antropološki problem
• Ontoantropologija za kućnu izolaciju

Nikola Božilović

Nikola T. Božilović, rođen 1951. godine u Rogatici (BiH). Doktor socioloških nauka, redovni profesor na Departmanu za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, u penziji. Deset godina (1993-2003) držao je i nastavu iz predmeta Sociologija sa sociologijom kulture na Višoj muzičkoj školi u Nišu (potom i na Fakultetu umetnosti). U toku školske 2011/12 predavao je Sociologiju medicine na Medicinskom fakultetu u Nišu. Na osnovnim studijama Sociologije predavao obavezne predmete: Kulturologiju, Sociologiju kulture, Sociologiju umetnosti i Sociokulturnu antropologiju, a držao je nastavu i na nekoliko izbornih predmeta (Sociologija filmske komunikacije, Pop i rok kultura i Kič kultura). Na doktorskim studijama predavao Sociologiju kulture. Učestvovao na nekoliko istraživačkih projekata Filozofskog fakulteta u Nišu. Što se vannastavnih aktivnosti tiče, bio je šef Katedre za posebne sociologije, a potom upravnik Studijske grupe za sociologiju, počevši od 2001. do 2005. godine. U dva mandata, periodu od 2005-2009, bio je urednik međunarodnog časopisa Univerziteta u Nišu Facta universitatis (serija Philosophy, Sociology, Psihology and History). Član je uredništva časopisa European Journal of Social Behaviour (Panteion University, Athens, Greece). Nikola Božilović je objavio 14 samostalnih knjiga sa sledećim naslovima: Sociologija i kultura (1985), Filmska komunikacija (1996), Sociologija kulture: prolegomena (1998), Odiseja filma (2000), Kič: Studija o čoveku i pseudokulturi (2002), Rok kultura (2004), Kič kultura (2006), Kultura i identiteti na Balkanu (2007), Umetnost, kreacija, komunikacija (2008), Izvan glavnoga toka: sociologija muzičkih potkultura (2009), Sva lica kulture: Studije i ogledi iz antroposociologije (2010), Kulturno klatno: Ogledi o tradiciji i modernizaciji kulture srpskog društva (2014) Ogledi o popularnom (2016). Jedno delo Nikole Božilovića, Kič kultura, prevedeno je na slovački jezik pod naslovom Gýčová kultúra (2014) i publikovano u Bratislavi u izdanju kuće Malé centrum. Pored knjiga – udžbenika, studija i monografija, profesor Božilović objavio je i oko sto naučnih radova u eminentnim časopisima u zemlji i inostranstvu, takođe u zbornicima koji se odnose na kulturu kao sociološki fenomen i stvaralaštvo u oblasti kulture i umetnosti – na fenomene visoke, masovne i popularne umetnosti, komunikacije, kreacije i recepcije, umetničke publike i ukusa.

• Kako prepoznati kič?

Nikola Jović

• Ja, Danijel Blejk – Ken Louč

Nikola Miladinović

• Cuties: Vivisekcija sablazni

Nikola Petrović Morena

Nikola Petrović je rođen u Nišu 1968 godine u staroj niškoj porodici koja je poznata pod nadimkom Morena. Završio je gimnaziju Bora Stanković i diplomirao računarsku tehniku na Elektronskom fakultetu u Nišu. Osnivač je i direktor preduzeća Morena inženjering. Bavi se sintetičkom inteligencijom (AI) i obradom prirodnog jezika (NLP). Nikola je oženjen Tanjom koja je profesor kamerne muzike na Fakultetu umetnosti u Nišu, ima troje dece – Sofiju, Lenu i Mihaila i švajcarskog ovčara Berga. Pored porodice i posla, ima širok spektar interesovanja o kojima piše na blogu http://nikolamorena.blogspot.com.

• U potrazi za tehnologijom po meri čoveka
• Od molitve do virtuelne stvarnosti
• Stvarnost? Koja stvarnost?
• Umetnička dela kao virtuelni artifakti

Nikola Radulović

• Recepcija ,,Nibelunga” u kulturi

Nikola Šimić Tonin

• Hladna vatra
• Redovnik umjetnosti – Antun Gustav Matoš
• Mali div

Nikola Stojanović

• Под водом горе светла Александријског светионика
• Čelične pećine – Isak Asimov
• Apokalipto – film koji podseća da Maje i danas postoje
• Врелина прве заједничке сцене Де Нира и Паћина
• Лед Цепелином до лугова Галадријеле
• Gramofon i lavlja rika u filmu ”Moja Afrika”

Nikola Trgić

• Пијавице – Давид Албахари

Nikola Vasilijević

• Осамостаљивање и Евросонг

Nikolija Grozdanović

• Firenca – invencija perepektive
• Žan Pol Sartr ili čovek iz kafea
• Modernistički san Bernis Abot

Nikolina Stjepanović

• Pozorište u srednjovekovnoj Srbiji
• Semiološka analiza filma “Agora”…
• Estetika ružnog u autobiografskim romanima Čarlsa Bukovskog

Nina Zdinjak